Na protestu „Decu vam ne damo“ u organizaciji pokreta „Živim za Srbiju“ koji je održan u subotu 17. oktobra ispred zgrade Predsedništva iznet je niz stavova koji govore protiv imunizacije stanovništva i nošenja zaštitnih maski ali i protiv delovanja centara za socijalni rad.
Kako su organizatori naveli, protest je okupio one „kojima je dostauplitanja države u porodice, koji su protiv obavezne vakcinacije, protivustavnog delovanja centara za socijalni rad i daljeg mešanja države u vaspitanje i podizanje naše dece“.
Na protestu su uz baklje i transparente „Stop otimanju dece“, „Vučiću Šiptare“, „Stop K-19 teroru“, sa zastavama Srbije, „Četničke omladine“, i „Nema predaje Kosova i Metohije“ poslali poruku da su protiv vakcinacije i protiv stavljanja „krpe preko nosa“, odnosno nošenja maski.
Pokret „Živim za Srbiju“ čija je predstavnica Jovana Stojković već neko vreme u Beogradu organizuje proteste protiv vakcinacije protiv bolesti covid-19 i nošenja maski na otvorenom.
Projekat korona
Prema rečima Jovane Stojković, deca u Srbiji „žive u getu i besmislenom karantinu“ usled epidemije koronavirusa, a kao glavne krivce za to vidi nevladine organizacije:
Ovom zemljom vladaju nevladine organizacije!, izjavila je Stojković.
Stojković je okupljenima takođe rekla da nevladine organizacije sa zapada koje sprovode projekat korone regulišu „da li se grlimo i ljubimo, da li ćemo da vidimo ili nećemo svoje roditelje, da li ćemo da vaspitavamo ili nećemo svoju decu, da li ćemo deci da stavimo krpe preko nosa ili ne.“
Iako je broj zaraženih od koronavirusa u svetu u velikom porastu, a najavljuje se da će situacija biti i gora, sve su češći glasovi protiv imunizacije i nošenja maski za koje naučnici tvrde da sprečavaju širenje zaraze.
Pravo na roditeljstvo i nasilje u porodici
Stojković je okupljenima na skupu rekla kako muškarci u Srbiji prolaze pakao u centrima za socijalni rad.
Cela ova agenda krenula je od feminističkih narativa da su žene u Srbiji sve bijene, da vas muž čim dođe kući opauči preko nosa … Ko ne shvata da su svađe jedan deo života i braka, taj ništa ne zna. Ko očekuje da od svih odnosa na svetu jedino muško-ženski bude nekonfliktan taj je budala ili plaćenik.
Prema Porodičnom zakonu Republike Srbije, država ima obavezu da preduzima sve potrebne mere za zaštitu deteta od zanemarivanja, od fizičkog, seksualnog i emocionalnog zlostavljanja te od svake vrste eksploatacije, kao i da štiti najbolji interes deteta. Porodični zakon kaže da sud može doneti odluku o odvajanju deteta od roditelja ako postoje razlozi da se roditelj potpuno ili delimično liši roditeljskog prava ili u slučaju nasilja u porodici.
Stojković je na skupu optužila feministkinje i zaposlene u centrima za socijalni rad da ubeđuju žene „da za gluposti na pravdi boga prijavljuju svoje muževe“.
Podsetimo se samo dve situacije iz 2017. godine i dva ubistva u centrima za socijalni rad, jednom na Novom Beogradu, drugi put u Rakovici kada su muškarci ubili svoje žene i decu, a tom prilikom ranili i zaposlene u centrima za socijalni rad.
Koliko je situacija u Srbiji loša pokazuju podaci da je je broj hitnih mera izrečenih samo u toku 2018. godine bio preko 27.000 od kojih je produženo 16.000, dok je u 2019. izrečeno 23.097 hitnih mera, od kojih je 12.675 produženo, a da od ukupno 28 slučajeva ubistva žena u 2018. u 15 njih nije bilo prijave.
Pandemija koronavirusa je uticala i na porast nasilja nad ženama, kako u toku vanrednog stanja kada su žene bile prinuđene da 24 sata dnevno provode sa nasilnicima, tako i zbog ekonomske krize koja je usledila, što potvrđuju brojne studije. A kako piše Hristina Cvijetičanin Knežević, potpuno nasuprot dokazima da je nasilje prema ženama u porastu, broj institucionalno procesuiranih slučajeva nasilja opada, što potvrđuju podaci Republičkog javnog tužilašta. Autonomni ženski centar navodi da je u toku marta meseca za 30% opao broj produženih hitnih mera u odnosu na prethodni mesec, dok se broj razmatranih novoprijavljenih slučaja nasilja u porodici na sastancima Grupa za koordinaciju i saradnju prepolovio.
Opširnije o tome kako je epidemija koronavirusa uticala na bezbednost žena pročitajte ovde.
Nasilje u porodici se i dalje prijavljuje u malom broju, čak i manje u ruralnim sredinama i zato je važno ponavljati da nasilje nije privatni problem. Ukoliko trpite nasilje besplatnu pomoć i podršku možete dobiti na broju SOS telefona Autonomnog ženskog centra 0800 100 007.
