Društvo psihologa Srbije se oglasila putem saopštenja za javnost o društvenoj krizi kojoj uz druge faktore značajno doprinose pandemija i zagađenje životne sredine:
„Psiholozi javno izražavaju svoju duboku zabrinutost povodom kontinuirane društvene krize, koja pored političkih, ekonomskih, socijalnih, ekoloških, zdravstvenih i drugih posledica, značajno narušava i mentalno zdravlje građana, o čemu svedoče i brojna psihološka istraživanja sprovedena u poslednje vreme.“
Zabrinjavajuće zagadjenja životne sredine dodatno ugrožava zdravlje građana, pri čemu se naučno argumentovana upozorenja stručnjaka u značajnoj meri ignorišu. Narušavanju mentalnog zdravlja doprinose i problemi poput propadanja kvaliteta obrazovanja, podsticanja društvenih podela, i neadekvatnog informisanja javnosti, objašnjava se u saopštenju Društva psihologa Srbije.
Tome treba dodati i činjenicu da se građani već dugo suočavaju sa egzistencijalnom nesigurnošću i neizvesnošću usled dugotrajne pandemijske krize.
„Pandemija i zagađenje životne sredine opravdano izazivaju zabrinutost i strepnju građana za život i zdravlje, dok odsustvo kontrole nad odlukama koje se tiču sopstvenog života i uticaja na zajednicu u kojoj žive, vode ka doživljaju bespomoćnosti, pasivizacije i depresivnosti.“
Psihološke studije potvrđuju udvostručeni porast depresivnih tegoba među građanima Srbije, a rasprostranjenost anksioznosti i stresa ima pandemijski karakter, saznajemo iz saopštenja.
Mentalne tegobe nisu posledica slabosti ljudi, već „normalna reakcija na nenormalne okolnosti“, navode iz Društva psihologa Srbije:
„Pandemija mentalnih tegoba, upravo ukazuje na to da se uzroci problema ne mogu fokusirati na vulnerabilnost pojedinaca, i da ih pre treba razumeti kao normalnu reakciju na nenormalne okolnosti, a usmeravanje psiholoških intervencija na adaptaciju pojedinca na nepovoljne okolnosti je čak i potencijalno štetno.“
Ovom prilikom podsećamo i na rezultate istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije,koji su pokazali „da je tekuća kriza iznela na površinu postojeće barijere sa kojima se mladi susreću, ali i da je produbila nejednakosti, posebno u smislu prava na rad i obrazovanje, što se posledično odražava i na njihovo mentalno zdravlje.“
Opširnije o uticaju pandemije COVID-19 na mentalno zdravlje smo pisali ovde.
A.J.
