U četvrtak, 27. januara, održana je konferencija za medije Udruženja građana Društvena akcija, organizacije Astra i Zrenjaninskog socijalnog foruma o položaju stranih radnika u Srbiji i trendovima tretmana domaće i strane radne snage.
Pres konferencija u prostorijama Medija centra u Beogradu održana je sa namerom da se skrene pažnja na trenutnu situaciju i potencijalni saradnici pozovu na uključivanje radi pomoći stranim radnicima, ali i domaćoj radnoj snazi. Na tribini su govorili Tara Rukeci iz Zrenjaninskog socijalnog foruma, Aleksandar Matković, naučni saradnik sa Instituta ekonomskih nauka u Beogradu i predsednik udruženja građana Društvena akcija i Mario Reljanović, naučni saradnik sa Instituta za uporedno pravo u Beogradu.
Oni su upozorili na to da slaba reakcija države na probleme prepoznate u fabrici Linglong u Zrenjaninu, ali i najavljene nepovoljne izmene radnog zakonodavstva, sa naglaskom na zakon o sezonskom radu, sugerišu da tretman vijetnamskih radnika „umesto izolovane pojave preti da postane početak dugoročno negativnog trenda u daljem urušavanju radnih prava koji zahteva maksimalnu pomoć da bi se ublažio ili obustavio“, kako je navedeno u najavi konferencije.
Tara Rukeci iz Zrenjaninskog socijalnog foruma je konstatovala da vlast iznosi kontradiktorne podatke o položaju radnika angažovanih na izgradnji fabrike guma u Zrenjaninu, od kojih se, istovremeno, nijedan ne slaže sa situacijom na terenu. Po rečima predstavnice Zrenjaninskog socijalnog foruma, može se tvrditi da radnici, za koje je utrđeno da nemaju slobodu kretanja, žive i rade u položaju koji se može opisati kao logorski. Kako je naglasila oni nemaju adekvatan pristup zdravstvenoj zaštiti, što je posebno opasno u aktelnoj epidemiološkoj situaciji. Rukeci je izjavila da su učesnici konferencije svesni da se sa delom ovih problema već susreće veliki broj radnika u Srbiji.
„Ako vlast tvrdi da je sve u redu i da je sve normalno, onda je ovo naša nova realnost. Ako je mi prihvatimo kao takvu, ne treba da se čudimo ako svi budemo radili u ovim uslovima, zašto nama hitna pomoć neće izaći i zašto mi nećemo moći da imamo zdravstvenu zaštitu“, zaključila je Rukeci, konstatujući da je to pitanje sa kojim treba da se suoče svi radnici i sindikati.
Aleksandar Matković iz udruženja građana Društvena akcija je upozorio na to da bi probleme koje doživljavaju strani radnici „treba uzeti smrtno ozbiljno“. On je izjavio da treba imati u vidu da je u Srbiji u stalnom porastu kako broj stranih radnika tako i broj radnih sati, koji je najveći među zemljama koje prati evropski zavod za statistiku EUROSTAT. Matković je skrenuo pažnju na nekoliko nalaza koji demantuju izjavu ministarke rada Darije Kisić Tepavčević da je „sve u redu“ sa radnim dozvolama stranih radnika, upozoravajući da ne smemo da dozvolimo da na teritoriji Srbije imamo radne logore.
Po Matkovićevom predviđanju, problemi o kojima e govorilo na konferenciji u četvrtak biće sve češći, jer će očekivani porast kineskih investicija pratiti porast broja stranih radnika.
„Ono što mi sad znamo znamo na osnovu dostupnih podataka Nacionalne službe za zapošljavanje. Novi zakon o sezonskim poslovima će ukinuti tu mogućnost. Drugim rečima od sledeće godine mi nećemo znati ništa. Neko ko dolazi da radi u Srbiju neće uopšte morati da za to izvadi radnu dozvolu“, skrenuo je Matković pažnju, ocenjujući da će slabija mogućnost praćenja kršenja radnih prava dati poslodavcima odrešene ruke u tom pogledu, te da će se to ticati i domaćih radnika, za koje će važiti isti propisi.
Mario Reljanović se nadovezao na Matkovićevo izlaganje, osvrnuvši se na to da na tržištu rada već neko vreme oseća deficit radne snage uzrokovan ekonomskim migracijama i porastom broja radnih mesta na kratkoročnim ugovorima. Uprkos floskulama o samoregulaciji slobodnog tržišta prva reakcija države je bila „uvoz“ jeftinije radne snage, konstatovao je Reljanović. Sve o čemu su prethodni govornici pričali su, po njegovim rečima, posledice takvog stava države.
Mario Reljanović je analizirao strukturu radnih dozvola, komentarišući da je jako mali broj dozvola, samo 5 od zvanično izdatih 176, takvih da odgovaraju pravnoj regulativi i objektivnoj situaciji. Reljanović se zapitao kako je Nacionalna služba za zapošljavanje odobrila ugovore koji su u više segmenata nezakoniti, ko je izdao radne dozvole, i zašto je NSZ dozvolila izdavanje radnih dozvola koje je ranije izdavao domaći MUP elektronskim putem u inostranstvu.
On je naglasio da posebno zabrinjava odnos države prema ovom problemu. Po njegovim rečima, krivično delo trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije je najverovatnije izvršeno, a tu činjenicu neće menjati ni ako se status vijetnamskih radnika popravio, kao što vlasti tvrde. Reljanović je oštro kritikovao tendenciju države da čitav problem zataška.
„Po prvi put, zahvaljujući novinarima i hrabrim ljudima koji su izašli na teren i prikupili informacije možemo da vidimo šta se danas dešava u Srbiji. Srbija danas efektivno krši svoje međunarodne obaveze, uključujući i konvenciju o robovskom radu koja postoji duže od 90 godina.“
„Reakcija države koja je trebalo da bude sinhrona i jednosmislena je izostala namerno, ne zato što je neko nestručan. Šta je problem? Problem je u tome što ju je stopirala neka, izgled, politička odluka.“
Reljanović je rekao i nekoliko reči o delatnosti Astre, čije predstavnice su bile sprečene da prisustvuju tribini. On je podsetio na to da je Astra dobila zvanične odgovore na manje od polovine od 27 dopisa koje je uputila različitim nadležnim državnim telima. On je takođe naveo da Astra sarađuje sa vijetnamskim organizacijama koje prate ovu problematiku, te da je u pripremi je detaljniji izveštaj o tretmanu radnika iz Vijetnama u Zrenjaninu.
Reljanović je upozorio na to da aktuelni problemi predstavljaju tek početak onih sa kojima ćemo se suočavati u budućnosti. Ono što se danas dešava stranim radnicima uskoro će uticati na snižavanje standarda radnih prava domaćih radnika, smatra naučni saradnik sa Instituta za uporedno pravo.
I.K.
