Zaštita dece žrtava nasilja ne sme da zavisi od interesovanja javnosti

Zaštita prava dece i žrtava nasilja, posebno seksualnog nasilja, ne sme da zavisi samo od reakcije javnosti, naglašavaju stručne organizacije.

Vest da osumnjičenom za silovanje maloletne devojčice u Šapcu nije određen pritvor dok traje postupak uznemirila je javnost. 

Tim povodom su se oglasile organizacije Autonomni ženski centar i Mreža organizacija za decu Srbije koje su u saopštenju za javnosti podsetile sve državne organe a prvenstveno tužilaštvo, da slučajevima prijava nasilja prema deci pristupaju sa dužnom pažnjom i da sudu predlažu sve mere kojima će se zaštiti život i sprečiti višestruka viktimizacija dece.

„Iako su i Autonomni ženski centar i Mreža organizacija za decu Srbije svesni činjenice da Srbija punih deset godina nije uskladila Zakon o maloletnim učiniocima i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih oštećenih sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, ta činjenica ne sprečava tužilaštva da maloletnim oštećenima dodeljuju status posebno osetljivog svedoka, postavljaju punomoćnike po službenoj dužnosti, predlažu sudu određivanje mere pritvora, kao i da predlažu sudu da osumnjičenima izreknu meru zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem ili zabranu posećivanja određenih mesta.“ navodi se u saopštenju. 

Organizacije navode da u konkretnom slučaju oštećene iz Šapca posebno zabrinjava činjenica da Više javno tužilaštvo u Šapcu nije predložilo određivanje pritvora i po osnovama koje nisu samo to da je način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela dovela do uznemirenja javnosti: „Time je javnosti poslalo poruku da će tužilaštvo raditi svoj posao samo u slučajevima uznemirenja javnosti.“ 

„Smatramo da se time odgovornost za zaštitu maloletne dece kao žrtava krivičnih dela prebacuje na medije, od kojih se očekuje ne samo da budno prate svaki konkretan slučaj, već i da iznose lične podatke o maloletnim žrtvama i detalje zlostavljanja kako bi izazvali pažnju javnosti. U konačnici, to vodi do potpunog unižavanja dostojanstva maloletnih žrtava, a dugoročno i do desenzibilizacije i nedostatka empatije društva na „manje ozbiljne“ situacije nasilja prema deci“, piše u saopštenju.

Organizacije podsećaju i naglašavaju da zaštita prava dece i žrtava nasilja, posebno seksualnog nasilja, ne sme da zavisi samo od reakcije javnosti i nedopustivo je da se u obrazloženju državnih organa navodi da odgovarajuće mere nisu potrebne jer javnost više nije uznemirena: „Javnost je još jednom uznemirena i biće svaki put kada otkrije na koji način se ne vodi briga o ostvarivanju osnovnih prava deteta – prava na sigurnost, bezbednost i zaštitu od pretnji po život i zdravlje. Zato pozivamo državne organe da primenjuju mehanizme koje imaju na raspolaganju vodeći računa o zaštiti prava i dostojanstva žrtava“, kažu iz Autonomnog ženskog centra i Mreže organizacija za decu Srbije.

I.P.

Prethodni članak

Tribina „Radi(m) za džabe – kako do boljih radnih uslova u kulturi?“

Problemi u fabrici Linglong sugerišu nastavak urušavanja radnih prava

Sledeći članak