Tribina „Radi(m) za džabe – kako do boljih radnih uslova u kulturi?“ o problemu rada u kulturi u Srbiji održana je u sredu 26. januara.
U razgovoru koji je održan u prostoru „Miljenko Dereta“ u Beogradu učestvovali su Radovan Jokić, pomoćnik ministra za savremeno stvaralaštvo (Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije), Smiljana Stokić, predsednica povereništva za kulturu Konfederacije slobodnih sindikata, Tatjana Brebanović, izvršna sekretarka Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“, Dragoslava Barzut, koordinatorka Koalicije Otvoreno o konkursima – OKO, Tatjana Nikolić, članica Kolektiva mladih žena Femix i istraživačica na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i Milan Đorđević, ko-urednik debatno-istraživačkog programa ULUS-a, a razgovor je moderirala kourednica portala Mašina, Vida Knežević.
Okosnica razgovora bila je tema nesigurnih uslova rada u sektoru kulture, hronična boljka sektora koju je pandemijom uzrokovana kriza učinila opasnijom i upadljivijom.
Odgovarajući na pitanje šta je urađeno po pitanju poboljšanja uslova rada u sektoru kulture od novog saziva Ministarstva, Radovan Jokić je izjavio da najvažnijim smatra izmene Zakona o kulturi na osnovu kojih je uplaćivanje doprinosa za socijalno i zdravstveno osiguranje za umetnike od strane lokalne samouprave preformulisano iz mogućnosti u obavezu. On je konstatovao da su time umetnici postali mnogo zaštićeniji nego do sada.
Jokić se osvrnuo i na problem ostvarivanja prava na zdravstveno osiguranje koje mnogi umetnici imaju zbog toga što lokalne samouprave nisu uplaćivale doprinose. Jokić je naglasio da je sektor kulture izuzetno kompleksan i da novom sazivu Ministarstva treba mnogo vremena da se sa svim problemima i finesama upozna.
Smiljana Stokić, predsednica povereništva za kulturu Konfederacije slobodnih sindikata, je pojasnila šta Poseban kolektivni ugovor za ustanove kulture, koji je stupio na snagu sredinom januara ove godine, u praksi donosi zaposlenima u javnim institucijama kulture. Radna prava zaposlenih su, po njenim rečima, ovim ugovorom preciznije i bolje definisana tako da odgovaraju specifičnostima rada u kulturi.
Ovaj kolektivni ugovor odnosi se na zaposlene po osnovu ugovora o radu i važi tri godine, sa perspektivom produžetka važenja, odnosno potpisivanja novog kolektivnog ugovora. Njegovo potpisivanje je rezultat pregovora između Konfederacije slobodnih sindikata, Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“, i Samostalnog sindikata kulture Srbije sa strane rada, te Ministarstva kulture, Ministarstva finansija, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstva rada sa strane države.
Milan Đorđević, ko-urednik debatno-istraživačkog programa ULUS-a, osvrnuo se na to da ULUS od početka 2020. ima radne grupe posvećene rešavanju problema koji su prepoznati kao gorući, te da su među njima najaktivnije bile upravo grupe koje se bave fer praksama i unapređenjem statusa samostalnih umetnika. On je izdvojio preporuke i predloge koje su ove grupe predstavile Ministarstvu i dinamiku njihovih odnosa sa nadležnima.
Dragoslava Barzut, koordinatorka Koalicije Otvoreno o konkursima – OKO, fokusirala se na predstavljanje rezultata analize konkursa putem kojih se javna sredstva dodeljuju civilnom društvu i medijima, podsetivši da je NKSS prethodne godine analizirao konkurse u sferi kulture i savremenog stvaralaštva u periodu od 2015. do 2021. godine. S tim u vezi, Barzut je kritikovala to što se nezavisnoj kulturnoj sceni iz budžeta dodeljuju mizerna sredstva, dok se istovremeno značajna sredstva dodeljuju GONGO i PONGO organizacijama, odnosno lažnim „nevladinim“ organizacijama čiji je osnivač država ili političke partije, kakvih je NKSS u analizi konkursa iz 2021. godine detektovao čak sedam.
Tatjana Nikolić, članica Kolektiva mladih žena Femix, je predstavila preliminarne rezultate istraživanja o poziciji žena u sektoru kulture i diskriminaciji na rodnoj osnovi koje zajedno sprovodi nekoliko organizacija, a za koje se očekuje da će biti finalizirano početkom aprila.
Nikolić je između ostalog navela podatke o tome koliko umetnica trpi verbalno i fizičko seksualno nasilje tokom obrazovanja i profesionalnog života. Tako se, primera radi, dve trećine umetničkih radnica tokom školovanja susrelo sa lascivnim govorom, trećina sa neželjenim dodirima; 10% umetnica je bilo izloženo seksualnom nasilju, a 6% seksualnim ucenama.
Nikolić je pozicionirala rodno zasnovano nasilje u kontekst uslova rada kulturnih radnica i prokomentarisala njegovu vezu sa strukturnim problemom partijarhata i mizoginije, ali i konstatovala da se u korist promene kulturne klime moraju sprovesti konkretne kulturne politike u čijem koncipiranju bi važnu ulogu moralo da preuzme Ministarstvo.
Tatjana Brebanović, izvršna sekretarka Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“, je govorila o tome na koji način se „Nezavisnost“ bavi pokrenutim temama. Ona je naglasila da postoje velike razlike između radnika u kulturi koji su angažovani u ustanovama kulture i onih koji su aktivni kao samostalni umetnici. Brebanović je između ostalog skrenula pažnju na to da radnice i radnici u kulturi koji nisu u stalnom radnom odnosu, a angažovani su u ustanovama kulture, čak i zaziru od sindikalnog organizovanja u strahu da će ono negativno uticati na njihovu mogućnost da se zaposle, pretpostavljajući da će poslodavci manje rado zaposliti članove sindikata. Takođe se osvrnula na saradnju koju je „Nezavisnost“ ostvarila sa ULUS-om.
Razgovor je organizovala Mašina uz podršku Međunarodnog centra Olof Palme.
I.K.
