Politička platforma Solidarnost se zalaže za ukidanje ugovora o privremenim i povremenim poslovima, po kojima je sve veći broj radnica i radnika angažovan „van radnog odnosa“. Iako rade, angažovani po PPP ugovorima nemaju pravo na sindikalno organizovanje, kolektivno pregovaranje i štrajk, nemaju pravo na porodiljsko odsustvo, odmor ili prekovremeni rad, nije im zagarantovana minimalna zarada, pa tako doživljavaju veliko kršenje radnih prava i ličnog dostojanstva.
Problematika PPP ugovora bila je povod za online razgovor u kome su učestvovali Mario Reljanović iz Centra za dostojanstven rad, Aleksandra Lakić, portparolka Političke platforme Solidarnost i Stefan Mitrović, predstavnik Sindikata radnika Pošte „Sloga“. Razgovor je moderirao Marko Miletić iz Solidarnosti.
Nepotpuna zakonska normiranost PPP ugovora omogućava brojne zloupotrebe, objasnio je Mario Reljanović. Po njegovom mišljenju takvu formu radnog odnosa, u kojoj radnici nemaju nikakva prava, trebalo bi izostaviti iz zakona o radu, ili barem temeljno redefinisati. Jedan od problema na koji je ukazao je zakonska mogućnost da radnici, iako je trajanje pojedinačnog PPP ugovora 120 radnih dana, budu na ovaj način angažovani unedogled ako se u svakom sledećem ugovoru malo promeni opis njihovog posla.
Učesnici tribine skrenuli su pažnju na slučajeve angažovanja radnika u osnovnoj delatnosti preduzeća, na poslovima koji nisu ni „privremeni“ ni „povremeni“, ali po PPP ugovorima, poput onih u Pošti, Vodovodu i Kanalizaciji i drugim firmama. Zarade angažovanih po PPP ugovorima za iste poslove su redovno znatno manje od plata radnika angažovanih na istim poslovima po ugovoru o radu. Jedino „pravo“ koje ovako angažovani dele sa zaposlenima je da plaćaju identično poreze.
Problem PPP ugovora je široko rasprostranjen u javnom sektoru, ukazao je Stefan Mitrović, predstavnik Sindikata radnika Pošte „Sloga“. Mitrović je naveo niz sistematizovanih radnih mesta na kojima radnici u Pošti ne bi trebalo da budu angažovani po PPP ugovorima, ali to ipak jesu.
„Ti ljudi koji rade puno radno vreme, noćni i smenski rad, pritom, nisu ni približno adekvatno plaćeni niti imaju ikakva prava“, već su im prihodi često o ispod minimalne zarade, objasnio je Mitrović, ocenivši da su na delu diskriminacija ljudi i zloupotreba zakonodavstva. Zato je za Sindikat radnika Pošte „Sloga“ neprihvatljivo da takvi ugovori postoje, zbog čega se protiv njih godinama bore protestima, štrajkovima i institucionalno.
Aleksandra Lakić, portparolka Političke platforme Solidarnost, se složila sa tim da je zapošljavanje po PPP ugovorima ogroman problem ali i dodala da nesigurnost zaposlenja proizilazi i iz drugih vrsta ugovora, a kao što su ugovori o delu, ugovori na određeno vreme, agencijsko zapošljavanje i, naročito, sezonsko zapošljavanje. Prema podacima iz 2019. godine polovina radno angažovanih u Srbiji radila je na osnovu ovakvih ugovora.
„To što imamo državu koja masovno zapošljava ljude na ovaj način je rezultat decenijskih politika u ekonomskoj i radnoj sferi“, konstatovala je Lakić, osvrnuvši se i na zabranu zapošljavanja u javnom sektoru kao deo nametnutih mera štednje. Lakić je kritikovala sprovođenje tranzicije ka kapitalističkoj ekonomiji, u kojoj „moramo da ćutimo i trpimo jer je bolje imati ikakav posao nego ga nemati uopšte“ kao okvir za cvetanje opšteg društvenog nezadovoljstva i podlogu za razvoj desnog ekstremizma.
Mario Reljanović je izjavio da se nije susreo sa vrstom angažmana koja ne bi mogla da se definiše tradicionalnim pravnim oblikom radnog odnosa, ali da su fleksibilni oblici angažovanja jeftiniji za poslodavce, zbog čega se na njima i insistira u aktelnom odnosu snaga između rada i kapitala. Kao predvodnik tima koji je napisao alternativni zakon o radu, Reljanović je naglasio da u redefinisanju radnog zakonodavstva i njegovoj primeni treba poći od potreba radnika. Kako je napomenuo, Srbija je „uvezla“ različite forme fleksibilnih radnih odnosa, predstavljajući ih kao nužne, ali treba imati na umu i to da se danas Evropa vraća klasičnijim oblicima angažovanja.
Kada je u pitanju uloga sindikata, Stefan Mitrović je konstatovao da su ključna polja delovanja u ovom trenutku edukacija članstva o njihovim pravima i omasovljenje sindikata. Kako se pokazalo, borbe se u aktuelnoj konstelaciji političkih snaga ne dobijaju u institucionalnim pregovorima, nego na ulici, kroz proteste i štrajkove. Mitrović je u ime sindikata radnike Pošte podržao predlog alternativnog zakona o radu, ukazavši na neophodnost saradnje progresivnih aktera.
Portparolka Političke platforme Solidarnost je naglasila da treba napustiti neoliberalnu mantru po kojoj je preduslov ekonomskog rasta i boljitka „povlačenje države“ iz sfere ekonomskih i radnih prava. U praksi, država regulisanjem radnog zakonodavstva i praksi nauštrb radnika radi u interesu kapitala i za korporativni interes. Prvi korak ka promeni je, po njenim rečima, smena aktuelnog režima, nakon koje treba izvršiti fundamentalnu promenu ekonomskih i radnih politika.
Kako je navedeno u najavi tribine, Politička platfoma Solidarnost, koja izlazi na izbore u aprilu u okviru zeleno-leve koalicije, će se zalagati za to da svi radnici imaju ugovore o radu i druge elemente sigurnosti zaposlenja i mogućnosti planiranja budućnosti.
I.K.
