Moja genaracija je prva generacija u Srbiji koja će polagati ispit državne mature. Realizacija ovog projekta se planira već duži niz godina, ali po sadašnjim najavama prvi put će biti realizovan 2024. godine.
Organizacija I MI SE PITAMO je organizacija srednjoškolaca nastala prošle školske godine kao reakcija na projekat državne mature o kome smo nešto više saznali na sastanku povodom obuke za državnu maturu u martu 2022. godine. Bila sam jedna od tri predstavnika moje škole na tom sastanku, koji je organizovan kako bi đaci shvatili šta je državna matura i kako će izgledati. Taj sastanak je bio sa ljudima zaduženim za ovaj projekat pri Ministarstvu prosvete.
Nakon sastanka sam bila zaprepašćena pošto taj razgovor nije imao nijednu svetlu tačku. Na sva vrlo konstruktivno osmišljena i logična pitanja zabrinutih srednjoškolaca, oni nisu imali nijedan konkretan odgovor. Čak nam je u jednom momentu predstavnica Ministarstva rekla ,,Vi se ništa ne pitate”!
Ispit državne mature je sličan maloj maturi koja se polaže po završetku osnovne škole, ali ispit državne mature, kako je zamišljen, pored glavnog nedostatka male mature (prepisivanja) sa sobom nosi još mnoge manjkavosti.
Ispit služi, ne samo, kako bi dobili potvrdu o završenom srednjem obrazovanju ,već će navodno, zameniti prijemni ispit prilikom upisa na fakultet. Zašto navodno? Zato što planiran ispit državne mature, kao takav, nije dovoljan da bi se prijemni na fakultetima ukinuli jer ne proverava znanja na visokom nivou ni izbliza koliko sadašnji prijemni to rade.
Fakulteti se takođe ne slažu sa ovakvim vidom upisa i s toga će, pored ispita državne mature, najverovatnije zadržati i svoje posebne prijemne. Upravo time se ispit državne mature obesmišljava, jer bi trebalo da zameni prijemne ispite.
Ispit se sastoji od minimum tri testa: testa iz srpskog jezika i književnosti, testa iz matematike i testa jednog opšteobrazovnog predmeta po izboru: istorija, geografija, biologija, hemija, fizika, filozofija i strani jezik (test je obavezan, predmet se bira). Predmet po izboru zavisi od fakulteta koji neko želi da upiše i određeni fakulteti će tražiti položene testove iz određenih predmeta, što automatski znači da neko može da polaže i šest ispita, ako konkuriše na više fakulteta.
Shodno tome se javlja problem poena, filtracije, praga koje fakulteti postavljaju. Predviđen ukupan broj poena je 100, ali s obzirom da svaka osoba može da polaže individualni broj ispita, poeni će morati da se provlače kroz određene kvote, kako smo mi saznali na tom sastanku. Jedno od mnogih pitanja na koje nismo dobili odgovor, bilo je, kako će se odrediti ko će fakultet upisati, a ko neće ako je broj ispita individualan i poeni se provlače kroz kvote.
Jedan od najvećih problema je kako će oni te testove sastaviti s obzirom da je ispit isti za sve učenike, nevezano od srednje škole i smera koji pohađa učenik. Mi smo se po završetku osnovnih škola opredelili za srednje stručne škole ili gimnazije (na prirodni, društveni ili opšti smer), da bismo sada na kraju školovanja polagali isti test iako programi učenja u našim školama nisu nimalo slični.
Zatim test treba da bude spoj opšteg znanja, kako bi se dobila potvrda o završenom školovanju i veoma visokih znanja, kako bi upisali fakultet. Praktično je nemoguće napraviti takve testove, a postoji problem sa umetničkim fakultetima jer testovi nisu dovoljni. Takođe, državna matura ne predviđa test opšte informisanosti, koji trenutno važi za najteži prijemni ispit, za Filozofski fakultet.
Prepisivanje, koje je veliki problem kod ispita male mature, kojeg su vrlo svesni i u Ministarstvu, postaće problem i pri upisu na fakultet jer se ispit državne mature polaže u matičnoj srednjoj školi učenika, pa će postojati veća mogućnost za prepisivanje, što fakultetima naravno nije u interesu jer oni hoće samo najbolje, te oni to do sada nisu ni dozvoljavali.
Na pitanje šta se dešava sa đacima koji ne žele da upišu fakultet odmah po završetku školovanja ili ne uspeju da upišu željeni fakultet pa hoće da pokušaju ponovo sledeće godine, dobili smo poražavajući odgovor koji je glasio: „Sjajno pitanje, toga se nismo ni setili, odgovor će se naći na sajtu“. Nažalost, odogovora nema ni sedam meseci kasnije.
Ovo su osnovni razlozi iskazanog nepoverenja prema ispitu državne mature, koje pored učenika pokazuju i sami fakulteti. Mi nismo nužno protiv projekta državne mature jer smo svesni da nam to ništa ne znači. Vrlo nam je jasno stavljeno do znanja da će se projekat realizovati bez obzira na očigledne posledice, koje će ostaviti za sobom. Ali jesmo protiv ovakve državne mature.
Državna matura određuje budućnost srednjoškolaca. Mi, mladi, srednjoškolci, upravo i jesmo budućnost. I nijedan od razloga, toliko nužnih da se ovakav projekat održi, nije vredan poigravanja sa jednim od najvažnijih trenutaka u našim životima, koji određuje našu budućnost i samim tim budućnost ove države.
S toga, borimo se da budemo pitani!
Dorotea Vasić je učenica 3. godine Treće beogradske gimnazije i jedna od osnivačica organizacije srednjoškolaca I MI SE PITAMO.
