„Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) je otkrio da je u poslednjih 60 godina najmanje 40 odsto svih unutrašnjih sukoba bilo povezano sa eksploatacijom prirodnih resursa, bilo da se radi o resursima visoke vrednosti kao što su drvo, dijamanti, zlato i naftu, ili oskudnim resursima kao što su plodna zemlja i voda. Takođe je utvrđeno da je dvostruko veća verovatnoća da će se sukobi koji uključuju prirodne resurse ponoviti“, objavile su Ujedinjene nacije povodom obeležavanja šestog novembra, Međunarodnog dana za prevenciju eksploatacije životne sredine u ratu i oružanim konfliktima.
Međunarodni dan za prevenciju eksploatacije životne sredine u ratu i oružanim konfliktima obeležava se od početka veka, odnosno od 2001. godine, kada ga je proglasila Organizacija Ujedinjanih nacija. Podsetimo, nešto više od tri decenije deli taj trenutak i period od onog krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina, u kom su naučnici počeli da upozoravaju da ekosistem Zemlje i životna sredina nije sunđer beskrajne moći upijanja, koji će moći da apsorbuje sve neplanirane posledice ljudskih aktivnosti. Nešto više od deset godina ranije, početkom devedesetih, zabrinutost za klimatske promene prestaje da biva zanimacija pojedinih čudaka i fanatika, a rupe u ozonskom omotaču nešto što nas ne zanima ako ne živimo u Australiji.
„Životna sredina je zaboravljena žrtva rata“
„Iako je čovečanstvo svoje ratne žrtve oduvek računalo brojem mrtvih i ranjenih vojnika i civila, uništenih gradova i sredstava za život, životna sredina je često ostajala neobjavljena žrtva rata. Izvori vode su zagađeni, usevi spaljeni, šume posečene, zemljište zatrovano, a životinje ubijene da bi se stekla vojna prednost“, podseća UN.
U pokušaju da skrene pažnju na začarani krug eksploatacije i uništavanja resursa i ratova Skupština Ujedinjenih nacija za životnu sredinu 27. maja 2016. usvojila Rezoluciju UNEP/EA.2/Res.15, „koja prepoznaje ulogu zdravih ekosistema i resursa kojima se održivo upravlja u smanjenju rizika od oružanih sukoba, i potvrdila svoju snažnu posvećenost punoj implementaciji Ciljeva održivog razvoja navedenih u rezoluciji Generalne skupštine 70/1, pod nazivom Transformisanje našeg sveta: Agenda za održivi razvoj 2030‘.“
Traćenje resursa vodi ratovima za resurse
U slobodnom prevodu, Ujedinjene nacije upozoravaju na to da će nas bespoštedno traćenje resursa voditi sve češćim ratnim sukobima – za resurse. Dobrima od kojih životno zavisimo bi se moglo upravljati i tako da se primera radi, ne iscrpljuje pijaća voda za rudarenje zlata; obradivo zemljište ne uništava veštačkim đubrivom nego čuva pošumljavanjem, podsticanjem održivog stočarstva i plodoreda; divlje reke ne umrtvljuju za minorne količine električne energije; hrana ne baca i ne vozika po svetu u plastičnim pakovanjima koja se kasnije gomilaju u okeanu – rešenja su brojna i razumna. I teško da će se ostvariti.
Jer, iste te Ujedinjene nacije, ipak, osim da na eksploataciju životne sredine i njene neminovne posledice povremeno podsete, „nemaju kapaciteta“ da svoje pojedinačne konstituente navedu na razumno postupanje. Tako i ove godine mogu samo da objave da ne može biti trajnog mira ako se unište prirodni resursi koji održavaju život i ekosisteme.
I.K.
