EKO Društvena akcija poziva na program „Ekološki pokreti i društvena kritika“

Novosadsko udruženje EKO Društvena akcija organizuje program koji po prvi put okuplja organizacije iz perifernih i zemalja centra pogođene iskopavanjem litijuma u nameri da se razmenom informacija i formiranjem međunarodne mreže ojača solidarnost među društvenim pokretima.

U 14 izlaganja na sedam lokacija u Novom Sadu učestvuje 20 gostiju iz sedam zemalja. Domaći aktivisti biće do sredine jula u prilici da razmene iskustva sa aktivistkinjama i aktivistima iz Meksika, Čilea, Portugala, Nemačke, Velike Britanije, Hrvatske i Bosne. Organizator programa je EKO Društvena akcija, novosadska organizacija za promovisanje i proučavanje prirode, očuvanje životne sredine i održivi razvoja, iz koje poručuju:

„U komšiluku su nam dragoceni ljudi. Oni su jednom u Novom Sadu tu dva-tri dana i teško da će se uskoro vratiti, tako da bi ih trebalo uhvatiti. Upoznajte ih, popričajte i povežite se – ovo je poenta čitavog programa.“

Niz međunarodnih radionica na temu ekoloških pokreta i društvene kritike počeo je 27. maja i trajaće do 13. jula, gotovo dva meseca.  

„Naša namera je da rezimiramo iskustva domaćih i međunarodnih pokreta i stvorimo prostor za razmenu informacija i dijalog, pre svega se fokusirajući na jedan od najvažnijih pokreta danas, a to je pokret protiv iskopavanja litijuma“, kaže za Mašinu Aleksandar Matković iz EKO Društvene akcije.

Na jednoj od tribina, održanoj 26. juna u Novom Sadu pod naslovom „Borba protiv litijuma: Slučaj Čilea“, građani su imali prilike da čuju izlaganja reditelja i aktivista Huana Donosoa iz Čilea i Aline Huarez iz Meksika, porazgovaraju sa njima i pogledaju deset kratkih edukativnih filmova posvećenih rudarenju litijuma i mogućim alternativama. Matković skreće pažnju na to da iskustvo Čilea, koji proizvodi najviše litijuma na svetu, ima specifičan značaj za domaću javnost, ali da je ona o tome nedovoljno informisana: „Postavlja se pitanje da li je Srbija naredni Čile kada je litijum u pitanju. Takođe, u obe zemlje su se u isto vreme desili protesti protiv iskopavanja litijuma, a da građani za to nisu znali.“

Podsetimo, u borbi protiv ekstraktivnih industrija štetnih po životnu sredinu i društvo Čileanci i Meksikanci imaju saveznike u državnim vlastima. Naime, kandidat levičarske koalicije „Biraj dostojanstvo“, Gabriel Borić, izabran za predsednika Čilea krajem 2021. zastupa povećanje poreza za velike korporacije. Predsednik Meksika Andres Manuel Lopez Obrador, popularno zvani AMLO, otišao je korak dalje, uspevši da progura zakon kojim su prava istraživanja, eksploatacije i korišćenja litijuma zakonom rezervisana za meksičku državu i prebačena u nadležnost federalne vlade. Ipak, Donoso i Huarez nisu ubeđeni u realne domete obećanja dvaju predsednika.

Naime, kako Huarez komentariše za Mašinu, da bi Borićeva koalicija sprovela progresivne politike prvo bi morala da promeni ustav koji je na snazi još iz vremena Pinočeove diktature, a zvanična istraživanja javnog mnjenja ukazuju na to da će referendumu u septembru prevagu odneti konzervativna, desna struja, koja je protiv izmena. Kada je u pitanju Meksiko, Huarez izražava skepsu:

„Predsednik je pre dva meseca najavio da će isterati multinacionalne kompanije i nacionalizovati rudnike. AMLO želi da stvori nacionalnu i nekorumpiranu rudarsku industriju, ali istovremeno sarađuje sa ljudima iz prethodne vlasti, što umnogome ograničava borbu protiv korupcije.“

U četvrtak, 30. juna, građani će na tribini „Regionalna borba protiv litijuma: slučajevi Bosne i Srbije“ u Novom Sadu moći da se upoznaju sa Draganom Đorđević sa Instituta za hemiju i metalurgiju i SANU, koja je, kako se kaže u najavi, učestvovala u obelodanjivanju informacija o štetnim efektima iskopavanja litijuma od strane Rio Tinta, Snežanom Jagodić-Vujić iz EKO Puta iz Bijeljine, koja je učestvovala u sličnom slučaju u Bosni, gde su rudarske kompanije sprečene u vršenju istraživanja, i Ivanom Bjelićem iz Marša sa Drine, pokreta koji je formiran radi omasovljivanja borbe.

Kao najznačajniju organizatori najavljuju tribinu „’Zeleno rudarenje’ i pravedna tranzicija: svetske borbe i zajedničke alternative“, zakazanu za 7. juli u Novom Sadu, na kojoj će aktivisti iz Bolivije, Portugala, Nemačke, Britanije i Srbije predstaviti svoje pokrete, te diskutovati o ulozi iskopavanja litijuma u kontekstu aktuelne zelene tranzicije i mogućim alternativama..

„Bitno je naglasiti da je zelena tranzicija u obliku u kom se sprovodi u osnovi kapitalistička i da se oslanja na ekološki imperijalizam čije su žrtve periferne zemlje i stanovništva poput starosedelačkih grupa u Južnoj Americi i domaćinstava u Jadru“, naglašava Matković.

EKO Društvena akcija najavljuje i osnivanje međunarodne mreže organizacija koje se bore protiv iskopavanja litijuma, namenjene razmeni informacija, pravovremenom obaveštavanju o opasnostima od planova multinacionalnih kompanija i organizovanju internacionalnih akcija. Javnost će o njoj detaljnije informisati 8. jula u Beogradu, putem pres konferencije koju organizuju sa saborcima iz pokreta Marš sa Drine, dok će 9. jula osnivanje mreže formalizovati u Jadru, potpisivanjem zajedničke deklaracije.

„Mreža zasad obuhvata uglavnom organizacije iz perifernih zemalja poput Čilea, Meksika i Portugala. U pregovorima smo i sa organizacijom koja se protivi iskopavanju litijuma na Arktiku, a pridružuju nam se i kolege iz Nemačke i Britanije. Ideja je da mreža bude široka i da u budućnosti uključi još članica. Imaćemo jedan ‘samit nesvrstanih’ na temu litijuma u Beogradu, što je izuzetno značajno jer je ovo pitanje koje se mora postaviti i spram domaćih vlasti i na međunarodnom nivou“, zaključuje Matković.

I.K.

Prethodni članak

Povećanje minimalca: „Još jedna u nizu manipulacija i neustavno mešanje predsednika u posao koji nije njegov“, smatra Željko Veselinović

Ishod pregovora radnika i Vučića – veće otpremnine, još jedna fabrika manje i slabiji sindikati?

Sledeći članak