EPS će revitalizovati četiri postojeće, a planira i dve reverzibilne hidroelektrane

Srbija bliža izgradnji RHE Bistrica nego RHE Đerdap 3, istaknuto je na panelu koji je organizovao portal Energija Balkana.

Panel „Uloga EPS-a u zelenoj energetskoj tranziciji Srbije”; Foto: Energija Balkana

Portal Energija Balkana je 15. oktobra održao panel „Uloga EPS-a u zelenoj energetskoj tranziciji Srbije” u okviru 19. Međunarodnom sajmu energetike. Dragan Stanković, direktor Sektora za održavanje i ulaganje u HE i OIE u EPS AD, je na panelu konstatovao da u poređenju sa zemljama bivše Jugoslavije Srbija dobija najviše električne energije od hidroenergije. On je apostrofirao da je reč o 3.000 MW od ukupno 8.000 MW instalisane snage.

Stanković je naglasio da je zahvaljujući revitalizacijama nekih od postojećih hidrelektrana, EPS dobio dodatnih 200 miliona kWh čiste električne energije, a da planira i revitalizaciju preostalih HE. „Stanković kaže da EPS planira nastavak modernizacije hidrosektora i priprema revitalizaciju četiri hidroelektrane – Vlasinske HE, Bistrica, Potpeć i Đerdap 2”, navedeno je u izveštaju sa panela na portalu Energija Balkana.

„Ocenjujući da EPS ima mogućnosti za nove hidrogeološke objekte, Stanković je istakao da Srbija ima dva velika sliva – Dunav i Drina. Dunav je iskorišćen više od 60 odsto, a Drina oko 40 odsto. Jedan od potencijala je i Uvac, koji je iskorišćen oko 50 odsto”, konstatuje se u izveštaju.

Srbija bliža izgradnji RHE Bistrica nego RHE Đerdap 3

„Dunav i Drina bi bili više iskorišćeni da nisu potrebni neki međunarodni dogovori, sa BiH, odnosno Rumunijom”, izjavio je direktor Sektora za održavanje i ulaganje u HE i OIE u EPS AD. Ministarstvo rudarstva i energetike je početkom meseca navelo da je u završnoj fazi izrada studije opravdanosti za RHE Đerdap 3, kako je preneo portal Balkan Green Energy News. Isti izvor je naveo da je „početkom avgusta ministar energetike Rumunije Sebastijan Burduža izjavio da će njegova zemlja pažljivo pratiti planove vezane za Đerdap 3 i da neće dozvoliti da proizvodnja kompleksa Đerdap 1 i 2 bude ugrožena”.

Pregovore sa Rumunijom, koji u medije dospevaju mesecima, usložnjava i zabrinutost rumunske strane zbog mogućih posledica izgradnje RHE Đerdap 3 po životnu sredinu. Na srpskoj strani je najveću zabrinutost zbog planova za RHE na Dunavu ispoljilo civilno društvo.

Stanković je konstatovao i da je Srbija bliže izgradnji RHE Bistrica. Ova reverzibilna hidroelektrana bi bila nekoliko puta manja od Đerdapa 3. Po podacima iz maja, instalisana snaga RHE Bistrica bi bila 630 MW, dok se u slučaju RHE Đerdap 3 razmatra nekoliko varijanti snage od 1.400 do 2.400 MW.

Kako je u maju skrenu pažnju portal Radio Slobodna Evropa, SANU se zalaže za izgradnju RHE Bistrica. Odbor za energetiku Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) je, naime, po navodima RSE oktobra 2023. organizovao naučni skup „Hidroenergetika regiona jugoistočne Evrope”, „na kojem su, između ostalog, izneti zaključci da bi nadležni trebalo da daju prioritet izgradnji reverzibilne hidroelektrane ‘Bistrica’”.

„Planirani kapaciteti reverzibilne hidroelektrane ‘Đerdap 3’ u velikoj meri premašuju potrebe Srbije , dok je specifična cena znatno nepovoljnija nego u slučaju RHE ‘Bistrica”, navodi se u zaključcima koje je Odbor za energetiku SANU krajem 2023. uputio Vladi Srbije, Ministarstvu rudarstva i energetike, Ministarstvu za zaštitu životne sredine i Ministarstvu nauke.

I.K.

Prethodni članak

O rudnicima litijuma u Srbiji i BiH i pritiscima na aktiviste će se raspravljati u Evropskom parlamentu

Konferencija o trgovini ljudima „Sloboda nema cenu”

Sledeći članak