Na danas održanoj konferenciji, predstavnici međunarodne delegacije Evropa Nostre predstavili su ključne prigovore i zaključke četvorodnevnih radnih sastanaka sa najvišim predstavnicima vlasti u Srbiji, a povodom projekta izgradnje gondole na Kalemegdanskoj tvrđavi.
Ključna tema razgovora stručnjaka iz Evrope Nostre i vlasti u Srbiji bio je projekat gradnje gondole koji u stručnoj ali i široj javnosti već mesecima unazad izaziva veliko negodovanje, organizovane proteste, kao i potpisivanje peticije protiv njene izgradnje.
Generalna sekretarka Evropa Nostre, Sneška Kvadvlih-Mihailović, istakla je da delegati dolaze u Srbiju kako bi dali svoje mišljenje o ovom projektu izgradnje gondole koji ima, potencijalno, ozbiljan uticaj na najznačajniji kulturni spomenik grada Beograda, Srbije, ali i čitave Evrope – Beogradsku tvrđavu i Kalemegdanski park.
Kao evropska organizacija koja se bavi kulturnim nasleđem, oni daju podršku onima koji se u različitim gradovima i regionima bore za zaštitu ugrožene kulturne baštine:
Kada se govori o uticaju projekta gondole na beogradsku tvrđavu ne možemo se fokusirati samo na jedan mali arheološki deo tvrđave, već se holistički mora posmatrati kakav će uticaj imati takav jedan veliki i invazivni graditeljski projekat, kakav će uticaj imati na sveobuhvatnu zaštitu spomenika kulture koji je pod najvišim stepenom kulturne baštine i zakonom Republike Srbije zaštićen.
Izvršni potpredsednik Evropa Nostre, Dr Gi Klos, istakao je da se ovde suočavamo sa vrlo problematičnim projektom gradnje gondole, na lokaciji koja je od izuzetnog značaja:
To je Akropolj Beograda i nacionalni spomenik zaštićen najvišim nivoom zaštite u Republici Srbiji.
Dodao je da postoji očigledna nesrazmera između potrebe današnjeg Beograda i vrednosti ovog spomenika kulture koji je od izuzetnog značaja.
On je izrazio i nadu da će moći da se nađu alternativna rešenja, a o čemu je i razgovarano sa predstavnicima vlasti. Samo jedan od predloga je pešački most koji bi bio izgrađen umesto gondole, i koji bi bio u nižim dimenzijama, kao i premeštanje žičare na neke druge lokacije koje su predviđene generalnim urbanističkim planom i drugim planskim dokumentima.
Ovo je pre svega problem grada i države, ali, s obzirom na činjenicu da kulturno nasleđe nema granice, ovo je problem i na internacionalnom i na evropskom nivou. Posebno iz razloga što Srbija jeste deo međunarodne nominacije za Unesco-vu listu za Rimski limes, to jest, granice Rimskog carstva na kojima je i Beogradska tvrđava predviđena da bude nominovana, kao jedan od važnih lokaliteta, rekao je Gi Klos.
Gi Klos i Višnja Kisić, generalna sekretarka Evropa Nostre Srbija naglasili su da sličnih problematičnih slučajeva ima širom Evrope, u Austriji, Francuskoj, Belgiji, itd, te da je Evropa Nostra tu ne samo da kritikuje već i da svojim stručnim kapacitetima pomogne u iznalaženju alternativnih rešenja, kao što je to i program „Sedam najugroženijih“ koji svake dve godine nominuje i bira novih sedam najugroženijih spomenika kulture i lokaliteta širom Evrope.
U junu je sledeća nominacija, i Beograd je jedan takav primer ugroženosti kulturne baštine. Upravo kao što je to bio pre nekoliko godina Stari teatar u Antverpenu, koji je trebalo da bude srušen a sačuvan je zahvaljujući ovom programu, ili Stari most u Francuskoj, gde je trebalo da bude izgrađen novi, moderni most, ali je stari sačuvan i renoviran kao važan spomenik kulture Francuske.
Kako je Sneška Kvadvlih-Mihailović izjavila, u razgovoru sa predsednicom vlade, Anom Brnabić, delegati Evropa Nostre skrenuli su pažnju da postoje veoma ozbiljne primedbe na primenu postojećih zakona i generalnog urbanističkog plana:
Konstatovali smo da još uvek nisu urađene određene neophodne studije o uticaju građevisnkog projekta na kulturno nasleđe kao ni uticaj na životnu sredinu. Te studije još uvek nisu izrađene. Ovde imamo jednu situaciju u kojoj postoje ozbiljne primedbe na primenu serije zakona, nedostatak neurađenih studija, tako da bi bilo neodgovorno da institucije vlasti u ovom trenutku donesu odluku.
Projekat gondole na Kalemegdanskoj tvrđavi, čija se investicija procenjuje na 15 miliona evra, a čija je gradnja zaustavljena odlukom Upravnog suda 19. aprila, dok se ne donese konačno rešenje o zakonitosti građevisnke dozvole, nakon niza građanskih protesta, peticije i otpora struke, sada nailazi i na snažne kritike koje dolaze iz međunarodnog okvira.
Upravni odbor Evrope Nostre je 26. marta na sastanku u Beču doneo odluku da se u Srbiju pošalje visoka delegacija sastavljena od različitih stručnjaka, kako bi se na licu mesta upoznala sa projektom gondole i situacijom na beogradskoj tvrđavi kroz direktne razgovore sa predstavnicima civilnog društva, struke, ali i sa predstavnicima institucija vlasti.
Tim povodom, njihova delegacija se prethodih dana sastala sa najvišim predstavnicima vlasti u Srbiji, premijerkom Anom Brnabić, predstavnicima republičkih organa vlasti kao i pojedinih institucija nadležnih za slučaj.
V.K.