Gunterova partija u Nemačkoj Die Linke (Levica) uputila je nedavno nemačkoj vladi više od 30 pitanja o korupciji, bezbednosti i ekološkim rizicima u vezi sa projektom Expo, koji se u Srbiji održava sledeće godine, o čemu smo ranije pisali.
U svom odgovoru, Vlada Nemačke navodi da je, kao i Evropska komisija, zabrinuta, zbog netransparentnosti tog projekta, ali na mnoga pitanja nije jasno odgovorila, navodeći da nema sopstvene informacije.
Gunter kaže da, kada stigne takav odgovor, postoje dve mogućnosti.
„Prva je da ih ta pitanja zaista ne zanimaju, i to ponekad može biti tačno. Druga je da odgovaraju na način koji je formalno tačan – da vlada možda nema te informacije, ali ih ima neko ministarstvo ili neka druga institucija. Međutim, sada pripremamo nova pitanja, posebno nakon ovog skandala za koji smo sada saznali, odnosno da postoji osoba koju plaća nemačka vlada, a koja se nalazi uz predsednika Srbije”, objasnio je Gunter.
Gunter: Zašto se u Nemačkoj plaše ekoloških standarda, ali ne i u Srbiji?
Evroposlanik Levice je proteklog vikenda govorio na konferenciji „Za budućnost bez ekstraktivizma” u Beogradu, zbog čega smo ga pitali, da li je takava budućnost, zaista, i moguća.
Ekstraktivizam je, smatra on, ideološki pojam.
„Radi se o uzimanju nečega iz zemlje u nekoj državi, a da se pritom ne pitaju ljudi, u korist pojedinih kompanija, ponekad čak i uz obmane. Mislim da jedna od tih obmana jeste pitanje za šta se te sirovine zapravo koriste”, naveo je on.
Pominje primer niobijumu, sirovine za koju se tvrdilo da se koristi za zelenu tranziciju, ali se, kako kaže, ispostavilo da veliki deo koristi za vojnu i druge industrije.
Zato je, smatra, da bismo prevazišli ekstraktivizam i imali budućnost bez njega, potrebna istina o tome za šta su nam, zaista, potrebne sirovine o kojima govorimo.
Govoreći o litijumu, Gunter kaže da nije siguran koliki će deo litijuma biti iskorišćen u data centrima za baterije, a koliko za veštačku inteligenciju.
„Zato moramo da postavimo pitanje u našim društvima: da li zaista želimo rudarenje zbog nove veštačke inteligencije, za koju još ne znamo da li je zaista u interesu običnih ljudi, većine naših građana?”, naveo je on.
Drugo je stvar, ističe, to da već postoji velika količina tih sirovina – litijuma, bora i drugih materijala u našim privredama.
„Zašto ih ne koristimo ponovo? Zašto ih ne recikliramo? Zašto ne pravimo proizvode koji mogu da se recikliraju kada im istekne vek trajanja? Moramo da govorimo o cirkularnoj ekonomiji”.
Govoreći o uslovima u kojima se rudari, Gunter je upitao zašto se ne rudari u Nemačkoj.
„Zato što se plaše naših ekoloških standarda? Zato što se plaše protesta građana? Zato što se plaše demokratije? Zašto se onda ne plaše istih stvari, na primer, u Srbiji? Zašto ih tamo ignorišu?”, upitao je on.
Opravdani su, smatra, protesti u Srbiji protiv kompanije Rio Tinto, koja istražuje litijum u dolini Jadra.
„Ljudi koji žive na tom području najbolje poznaju svoj kraj. Oni znaju šta će se dogoditi sa njihovim regionom i imaju najveći interes da saznaju kakav će uticaj neki projekat imati na njihov život”, kaže Gunter.
Komentarišući generalno proteste u Srbiji prethodnih godinu i po dana, Gunter je izrazio solidarnost sa civilnim sektorom i studentima koji su, kako on smatra, ustali u odbranu demokratije, socijalnih prava i slobode govora.
Budući da neke nemačke i evropske kompanije imaju uticaja u Srbiji, navodi, njegova stranka smatra da ima odgovornost da vrši pritisak kada taj uticaj nije u interesu običnih ljudi.
„Radujem se budućnosti Srbije i nadam se da ćemo za dve godine moći da kažemo da imamo bolju Srbiju, ali i da ćemo jednog dana moći da kažemo da imamo Evropsku uniju, koja je zaista socijalno pravedna i posvećena miru”, zaključio je Gunter.
D.S.
