Pretnje smrću zbog kritike projekta Rio Tinta u Srbiji

Aleksandar Matković, naučni saradnik pri Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, dobio je nekoliko pretnji smrću nakon što je u Danasu izašao tekst u kom Matković analizira zašto rudarenje nije ekonomski dobro za Srbiju.

„Kad god vidim ovakve gluposti – a nije mi prvi put – znam da nešto dobro radimo i hvala svima koju su čitali ili šerovali“, prokomentarisao je Matković pretnje na društvenim mrežama.

Naučnom saradniku pri Institutu ekonomskih nauka u Beogradu stiglo je nekoliko pretnji. NN lica mu prete da će ga „pratiti dok ne nestane“, zahtevaju da se povuče iz javnog života, a prete i članovima Matkovićeve porodice.

Pretnje su stigle nakon teksta „Otvoreno pismo povodom Rio Tinta i ‘rudarske kolonije u koju se Srbija pretvara’“ koji je naučni saradnik objavio u Danasu, a u kom analizira ekonomsku (ne)isplativost ulaganja u rudarstvo za Srbiju.

Ulaganja u rudarenje porasla 27 puta, a životni standard ni makac

Matković skreće pažnju na to da su se investicije u rudarstvo u proteklih 10 godina povećale 27 puta. Samo u poslednje dve godine one su se ušestostručile, tako da će rudarstvo po ulaganjima uskoro postati druga najvažnija grana srpske privrede.

Matković pokazuje da, uprkos rastu investicija i udela investicija u BDP-u Srbije, sam BDP nije mnogo rastao u posmatranom periodu.

„Zapitajmo se: da li je standard u Srbiji narastao kako su rasle investicije u rudarstvo? Nije“, konstatuje se u otvorenom pismu u kom se zaključuje da Rio Tinto neće spasiti srpsku ekonomiju: „Da hoće, to bi se već uveliko desilo budući da investicije u rudarstvo već jesu narasle i već generišu poslove“.

Kako smo ranije preneli, autor zaključuje da to ne bi bilo ni poželjno jer zemlje koje su zavisne od jedne grane industrije dolaze u položaj zavisnosti od te grane i postaju dodatno ranjive na šokove poput fluktuacije cena sirovina, u ovom slučaju litijuma.

Matković se u tekstu osvrće i na činjenicu da je, za razliku od BDP-a, porastao rudarski otpad. Od 2021. do 2022. godine količina rudarskog otpada u Srbiji je porasla 2.5 puta. Rudarenje, pritom, proizvodi veći udeo opasnog otpada od drugih delatnosti, odnosno gotovo petinu.

Matković: „Nauka je stvar od javnog značaja“

„Nauka je stvar od javnog značaja i posao naučnika je da to i brani, a ovo je dokaz da pozicija neutralnosti više nije moguća“, prokomentarisao je Matković pretnje na društvenim mrežama.

Prema njegovim rečima, od javnosti se kriju određene informacije a posao naučnika i svakog aktiviste je da to ispravi.

„Moj posao je godinama plaćan parama građana i zato delim informacije i radim teme od društvenog značaja tako da se nikada nisam dvoumio oko toga čemu moj posao služi. On ne služi ispraznom filozofiranju nego vraćanju ljudima onoga što je uloženo u školovanje i izgradnju svojih sopstvenih kadrova, kako bismo jednog dana imali bolje društvene borbe i hvala svakome ko je to podržao“.

„Pozicija neutralnosti više nije moguća“

„Nauka je stvar od javnog značaja i posao naučnika je da to i brani, a ovo je dokaz da pozicija neutralnosti više nije moguća“, smatra Matković.

Naučni saradnik je prokomentarisao da su pretnje dokaz da je vlast ostala bez argumenata i da je argumenti zapravo bole. „Ovo mi je i neka potvrda da nauka ipak nečemu služi u ovom društvu, za razliku od onih koji joj prete jer postaje jasno da za drugačije ni ne znaju“, zaključio je.

I.K.

Prethodni članak

FCD podržava zahteve sindikata – minimalne zarade moraju omogućiti dostojanstven život

„Nećeš kopati“ – litijumski rat na Google mapama

Sledeći članak