Frilenseri su u ponedeljak prvi put pregovarali sa predstavnicima vlade Srbije. Predstavnici Udruženja radnika na internetu (URI), razgovarali su sa premijerkom Anom Brnabić, ministrom finansija Sinišom Malim i direktorkom Poreske uprave, Draganom Marković.
Najopipljiviji rezultat početka pregovora zasad je ispunjenje prvog zahteva URI-ja: privremeni prekid postupaka protiv frilensera, o kom su URI obavestile poreske uprave u nekoliko gradova u Srbiji. Iz Udruženja su ovo nazvali malom, ali obećavajućom pobedom.
Podsetimo, krajem decembra, tik pred istek petogodišnjeg perioda nakon koga porez zastareva, hiljadama frilensera su stigla rešenja o porezu za 2015.
Kako je nakon sastanka saopštila Vlada, a prenose mediji, veći deo sastanka u ponedeljak bio je posvećen upoznavanju sa argumentima druge strane. Od konkretnijih zaključaka sastanka akteri su izdvojili da su se usaglasili da URI ne predstavlja sve kategorije građana koji prihoduju iz inostranstva, i da neke od njih, uključujući građane koji igraju igre na sreću i vlasnike stanova za izdavanje, i nisu ugrožene.
Postignut je dogovor da se na sledećem sastanku definišu kategorije radnika na internetu koji su dobili ili očekuju rešenja za naplatu poreza u proteklih pet godina.
Kategorije onlajn radnika su jedna od ključnih spornih tačaka. Od kada je pre nekoliko meseci Poreska uprava najavila da će početi retroaktivno oporezivanje prihoda iz inostranstva, vlasti i URI baziraju svoje zahteve na različitim kategorijama onlajn radnika.
Različite slike o frilenserima
Vlasti u prvi plan stavljaju građane koji imaju velike prihode iz inostranstva, a neretko i one čiji se način sticanja prihoda bilo kolokvijalno, bilo u levoj teoriji ne smatra „poštenim“ radom. U takve kategorije evidentno spadaju i gorepomenuti „kockari“ i „rentijeri“. Predstavnici vlasti su tako više puta naglašavali da nije fer da ostali građani plaćaju porez iz kog se finansiraju javne službe i infrastruktura, a da frilenseri ne ulažu u usluge koje i sami koriste.
URI je u međuvremenu insistirao na tome da pomenute, sporne kategorije nisu reprezentativne, a da to nisu čak ni programeri sa „dobro plaćenim“ poslovima, već da se u statusu frilensera nalaze desetine hiljada radnica i radnika koji zarađuju od teških, nesigurnih, i slabo plaćenih poslova. Kako pokazuju svedočanstva članica i članova Udruženja, među frilenserima je ogroman broj ljudi koji su preko interneta počeli da rade iz krajnje nužde, nakon što su godinama tražili zaposlenje u struci, izgubili ga, ili utvrdili da od svoje plate ili penzije ne mogu da plate hranu, stan i lekove. Veliki broj frilensera je, uz to, odgovoran za izdržavana lica: decu, bolesne i stare osobe.
Predstavnici URI-ja insistiraju na sasvim drugačijoj slici „tipičnog frilensera“, uključujući tu i društvenu odgovornost, etiku i volju da se izmire obaveze prema državi. Oni su iznova naglašavali da je veliki broj onlajn radnika u proteklom periodu pokušavao da plati porez, ali nije uspevao zbog neažurnosti same Poreske uprave.
Kao što smo već pisali, dok vlasti za neplaćanje poreza isključivo krive onlajn radnike, Udruženje smatra da je za postojeće probleme u oporezivanju frilensera kriva država, koja je omogućila „nedovoljnu zakonsku regulisanost, nejasnoće u propisima i praksi i dugogodišnje neprimenjivanje propisa“.
Jedan od problema je, kažu, i zastarelost zakona: postojeći zakon je dvadeset godina star, i na snagu je došao 2001. godine, kada onlajn radnika maltene nije ni bilo, zbog čega frilenseri ne mogu da reše svoj radni status, te tako nemaju prava na socijalno, zdravstveno i penziono osiguranje. Oni su za državu, žale se, do juče bili duhovi.
Pogačar je za pregovarački sto pozvan tokom velikog protesta protiv retroaktivnog oporezivanja radnika na internetu, kojim je Poreska uprava od mnogih frilensera tražila i do 80% svega što su prihodovali u poslednjih pet godina. Na demonstracijama održanim u Beogradu 16. decembra podršku zahtevima Radnika na internetu dalo je nekoliko hiljada ljudi.
U najavama protesta predstavnici URI-ja su zapretili da će blokirati rad i obarati sajtove republičkih vlasti, te izneti podatke o domaćim firmama i stranim ambasadama koje su angažovanima u Srbiji uplaćivale novac iz inostranstva izbegavajući porez, ukoliko vlasti konačno ne pristanu na razgovor o uslovima plaćanja poreza i statusu frilensera.
I.K.
