U subotu, 30. maja, sa početkom u 19 časova, otvara se godišnja Prolećna izložba Udruženja likovnih umetnika Srbije u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić” na Malom Kalemegdanu.
Nakon dva meseca prolongiranja, konačno se otvara ULUS-ova tradicionalna Prolećna izložba u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, pod nazivom „Gde budućnost počinje?“ a čiju temu, istoričarka umetnosti Mirjana Dragosavljević koncipirajući je zajedno sa Umetničkim savetom ULUS-a, proširuje na pitanje vanrednog stanja i epidemiju koronavirusa. Ovo će čitavoj postavci dati još jedan, važan, nivo u promišljanju odnosa na relaciji priroda i društvo. O tome Mirjana Dragosavljević govori u svom kustoskom tekstu:
Jedna od polaznih tačaka u stvaranju koncepta ovogodišnje Prolećne izložbe bilo je sagledavanje našeg svakodnevnog života u odnosu prema prirodi: koliko nam priroda daje, koliko mi dajemo njoj, koje su posledice otuđivanja praćenog eksploatacijom prirodnih resursa i kako se to reflektuje u umetnosti.
Skrećući pažnju na zaključke Majka Dejvisa, sa Kalifornijskog univerziteta u Riversajdu (SAD) koji pojavu virusa povezuje sa kapitalističkom agrikulturom i urbanizmom, ukazujući na svu problematičnost kapitalističkog načina proizvodnje, ali i raspodele dobara, kustoskinja ovogodišnjeg Prolećnog salona, otvara spektar pitanja koja su u vezi sa aktuelnom umetničkom proizvodnjom. Bilo da se radi o urušenoj poziciji rada na globalnom nivou, problemu lokalnih ekonomija, privatizaciji voda, otežanom pristupu vodi milionima siromašnih, nedostupnosti krova nad glavom, urušenom zdravstvenom sistemu, ova pandemija nam je pokazala nužnost hitne promene načina proizvodnje i načina života svih živih bića na našoj planeti.
Kustoska intervencija koja počiva na problemskom pristupu analizi savremene umetničke produkcije ukazujući na njene dominantne paradigme i linije razvoja, svoje zaključke izvodi iz uvida u aktuelnu umetničku produkciju. Ona je omogućena javnim pozivom za učestvovanje u Prolećnoj izložbi – putem kojih je selektovana većina radova na izložbi, ali i direktnim pozivom umetnika i umetničkih kolektiva.
Centralno pitanje izložbe – gde budućnost počinje, biće usmereno na lepezu podpitanja i s tim u vezi umetničkih refleksija koja će se baviti različitim oblicima nasilja i njihovom normalizacijom – prema prirodi, u međuljudskim odnosima, prema telu, zatim, protokom podataka, od pitanja cirkulacije informacija i njihove uloge u građenju naših predstava o stanju stvari i mogućim alternativama.
Izložba postavlja i pitanje mesta prirode u svemu tome, pronalaženjem sopstvene pozicije u takvoj realnosti te na koji način umetnost i njen jezik i alati mogu doprineti istraživanju svih ovih komplesnih, društveno-političkih dilema. Ne bez razloga, poseban akcenat je stavljen na feminističku perspektivu globalne krize, naglašavajući da patrijarhat ima važnu ulogu u reprodukovanju kapitalističkih odnosa proizvodnje. Tako se i u pozivu za izložbu naglašava:
S ozbirom na to da je umetnički rad društveni rad, između ostalog zato što umetnost ima široke mogućnosti i alate za beleženje, kontemplaciju, artikulaciju, reflektovanje i dr. umetnici kao društveni delatnici imaju odgovornost da ne žmure na postojeće probleme, već da odgovore na ovaj poziv i da nam otvore pogled u nove horizonte potencijalno bolje budućnosti.
Na samom otvaranju izložbe biće izveden performans „Orijentacija u sto revolucija“, umetnika Siniše Ilića i Bojana Đorđeva (izvode Đorđe Galić i Milana Mateijć), kao i popunjavanje ankete „Kako žive umetnice?“, Ksenije Đurović i Ane Vuković.
Umetnički rad je društveni rad
U poslednjih par meseci u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ užurbano se radi. Od kada je na poslednjoj Izbornoj skupštini održanoj prošlog decembra izabran novi Upravni odbor ULUS-a, ali i sva ostala radna tela udruženja, počelo se sa sistemskom borbom umetnika i umetnica za poboljšanje sopstvenih radnih prava i bolje uslove rada unutar sektora kulture.
Ovi napori unutar umetničke struke u široj javnosti postali su naročito očigledni proteklih par meseci, u situaciji vanrednog stanja, kada je ULUS postao jedan od značajnijih aktera na sceni koji je predvodio i artikulisao pritiske izvršene na nadležne u sektoru kulture, kako bi se uvele mere podrške svima onima koji rade u polju umetnosti i kulture, a koji su tokom pandemije ostali bez radnog angažovanja, a samim tim i bez primanja.
Rezultat pomenutih pritisaka je i odluka Vlade Srbije koja je doneta 7. maja da se dodele sredstva bespovratne pomoći samostalnim umetnicima. Time je za 2.353 samostalna umetnika i umetnica opredeljena finansijska podrška u iznosu od po 90.000 dinara, odnosno po 30.000 dinara za mart, april i maj mesec.
Posvećeno angažovanje umetnika u proteklom periodu uspelo je da okupi i organizuje više nego potreban broj članova i članica ovog reprezentativnog udruženja u kulturi za suštinske promene u njegovom upravljanju, ali i da se podigne svest o tome da se umetnici već godinama unazad suočavaju sa konstantnim prolongiranjem rešavanja njihovih radnih i statusnih prava, nerešavanjem poreskih dugovanja a koja nisu nastala njihovom krivicom, već odsustvom sistemske podrške njihovom individualnom radu, kao i njihovom delovanju u kolektivima, organizacijama i asocijacijama, kao i višedecenijskim degradiranjem sektora u kojem rade.
Stoga, ni njihovi apeli nisu išli u pravcu povratka pređašnje „normalnosti” već traženja načina da se ona preispita i prevaziđe, čemu će, kako se može nazreti, doprineti i predstojeća Prolećna izložba:
Umesto mogućeg povratka u „normalu” izražavamo duboku potrebu da se u perspektivi izlaska iz trenutne krize zajednički i u saradnji sa drugim sektorima društvenog rada proizvede drugačija „normalnost” – ona koja će biti bazirana na pravednoj društvenoj preraspodeli i većoj solidarnosti.
Budućnost lokalne umetničke scene?
Predstojeća izložba pod nazivom „Gde budućnost počinje?“ mogla bi biti značajna i zbog osvrta na istorijsko mesto ULUS-a i Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić” koji je u nekoliko navrata, tokom „dugog“ XX veka bio centralno mesto umetničkog okupljanja, kako onog međuratnog, kada je ono bilo ključno poprište antagonizama i borbe umetnika za bolje uslove u svom umetničkom radu i progresivnog umetničkog organizovanja, tako i u vreme modernističkog progresa, kada je Umetnički paviljon na Malom Kalemegdanu bio stecište novih umetničkih tendencija i često izložbeno mesto značajnih jugoslovenskih izložbi, poput Oktobarskog salona.
Nakon decenija tavorenja Udruženja, sa novoizabranim Umetničkim savetom, koji u saradnji sa ostalim članovima i članicama Udruženja ubrzano uvodi niz promena koji se, kada je reč o godišnjim izložbama, bazira na uvođenju progresivnih kustoskih intervencija. Nasuprot prethodnim izložbenim formatima, mahom konzerviranim u anahronim revijalnim samodovoljnostima, izložbe poput najavljene Prolećne, pa zatim i najavljene Jesenje, mogu da izazovu tektonske pomake, ne samo unutar samog Udruženja koji broji više od dvehiljade članova, već i na široj vizuelnoj umetničkoj sceni.
Zadatak pomenutih gostujućih kustoskinja biće upravo da „ekstrahuju dominantne problemske celine paradigmatične za aktuelno vizuelno stvaralaštvo” te da heterogeno umetničko stvaralaštvo sagledaju iz različitih perspektiva, kako bi se dao neophodni podstrek u podizanju kvaliteta umetničke produkcije i „ponovnog uspostavljanja kredibiliteta ovih izložbi” i pripadajućih nagrada, kakav, po rečima nove uprave ULUS-a, istorijski i zaslužuju.
Konačno, najavom otvaranja ULUS-ove Prolećne izložbe pod novom upravom, sa savremenom kustoskom koncepcijom, praćenom borbom umetnika i umetnica za ostvarivanje svojih osnovnih radnih prava, pod gestom umetnik je društveni delatnik, otvara se pitanje da li i u kojoj meri ovogodišnje ULUS-ove umetničke manifestacije, mogu da nadomeste ili čak, zamene izgubljenu važnost drugih značajnih manifestacija u vizuelnoj umetnosti, poput, recimo Oktobarskog salona, duboko ogrezlih u biznis model kulturne politike koje sve više zauzimaju i javne institucije kulture, odavno već opterećene neoliberalnim rezovima i štednjom, a koju podstiče i decenijama unazad reprodukuje globalni svet umetnosti.