Prema Proceni stanovništva za kraj 2024. godine, mladih (15-30) ima 1.098.088 i čine 16,72% populacije u Srbiji, odnosno nešto više od 1/6 stanovništva.
U Srbiji pravo glasa ima svaki punoletan i poslovo sposoban državljanin Republike Srbije.
Mila Jovanović iz Zelene omladine Srbije za Mašinu kaže da davanje prava glasa sa 16 godina nije samo tehnička promena izbornog zakona, već snažan čin društvenog priznanja političkog stava mladih osoba i važan korak u njihovoj emancipaciji.
Ona navodi da emancipacija nastaje onog trenutka kada mladi dobiju političku polugu kojom mogu direktno da utiču na odluke koje se tiču tema koje su im važne, poput obrazovanja, stambene sigurnosti i zaspošljavanja.
„Pomeranjem starosnog praga na 16 godina, mladi više ne moraju da čekaju da neko drugi govori u njihovo ime, nego kroz izborni proces preuzimaju odgovornost da oblikuju društvo po svojoj meri. A definitivno su u proteklih godinu i po dana pokazali da su za takvu odgovornost spremni“, kaže Jovanović.
Ona je podsetila da su srednjoškolci održavanjem blokada u svojim školama znatno doprineli Studentskom pokretu, te da je predrasuda da su mladi apolitični razbijena.
„Srednjoškolci su se sami organizovali, donosili odluke i pokazali neverovatnu zrelost i hrabrost. Dokazali su da nisu samo nemi posmatrači, već da duboko osećaju nepravdu i da žele promenu, i upravo to je odličan pokazatelj da mladi sa 16 godina itekako znaju o demokratskim procesima, solidarnosti i javnom interesu mnogo više nego što većina odraslih misli“.
Istog stava je i srednjoškolac Strahinja Mutin koji navodi da su srednjoškolci u poslednjih godinu i po dana stekli mnogo iskustva i znanja koja su im pomogla da razumeju političke procese.
On navodi da količina nepravde koja se trenutno dešava u državi ne utiče samo na studente i profesore već i na srednjoškolce koji su gledali kako im profesori odlaze iz škola.
„Srednjoškolci su mnogo toga pretrpeli gubeći ljude koji predstavljaju jako bitne ličnosti u našem životu a to su profesori. Mislim da je nepravedno da šesnaestogodišnaci i sedamnaestogodišnjaci ne mogu da utiču na politički život koji predstoji u njihovoj budućnosti, a koji indirektno utiče na njih“.
Jovanović ocenjuje da kada mladi dobiju pravo glasa sa 16 godina dobijaju jasan signal da nisu nevidiljivi i da se odluke koje se donose direktno utiču na njihov život.
„U tim godinama oni već duboko osećaju sve što se dešava u društvu, ali bez prava glasa ostaju uskraćeni za mogućnost da išta promene. Mladima je rano razumevanje politike preko potrebno, pre svega kao štit od lažnih vesti, jeftinog populizma i raznih manipulacija kojima su svakodnevno izloženi na mrežama“.
Jovanović kaže i da su srednjoškolci generacija koja će najduže živeti sa posledicama loših odluka trenutne vlasti i naglašava da je upravo zato ključno da od početka imaju pravo da direktno učestvuju u izbornom procesu i biraju svoje predstavnike.
Ona govori da usvajanje ovog prava u Srbiji neće doći samo od sebe, već da je izuzetno važno zalagati se za spuštanje starosne granice jer je glas mladih pokretač društvene pravde i promena.
„Mladi u Srbiji su svojom borbom i zrelošću dokazali da nimalo ne zaostaju za vršnjacima u Evropi, pa je krajnje vreme da se izborimo za to da im se to pravo i zvanično prizna“, zaključuje Jovanović.
Zainteresovanost mladih za politiku nije isto što i stranačka zainteresovanost
Istraživanje sprovedeno između aprila i juna 2026. godine od strane Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) pokazuje da bi 89 odsto mladih izašlo na izbore, da imaju visoko poverenje jedino u studente i veću zainteresovanost za politička dešavanja nego prethodnih godina – na šta je uticaj imao studentski pokret.
Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih koji KOMS sprovodio od 2017. godine pokazuje da su mladi pokazali znatno veću zainteresovanost za politiku od prethodnih godina.
KOMS-ovo istraživanje iz 2023. godine, pre studentskih protesta, pokazalo je da je prosesčan odgovor mladih na pitanje koliko su zainteresovani za politiku bio 2,92 na skali od 1 do 5, dok je u 2026. godini zainteresovanost porasla na 4,1.
Demokratska omladina je pre dve godine započela kampanju „Glasam sa 16“, kojom su želeli da pokažu mladima da društvo ima poverenja i da računa na njih.
„Želimo da mladi imaju mogućnost i odgovornost da odlučuju o svojoj budućnosti, kao i da mlade stavimo u fokus programa političkih partija, kampanja i medija“, poručili su iz organizacionog tima na prvom panelu, kada je predstavljena kampanja.
Marta Stanojević članica Demokratske omladine navodi da je važno razdvojiti zainteresovanost mladih za stranačku politiku od zainteresovanosti mladih za politiku uopšte, i dodaje da su mladi itekako pokazali da ih politika i društvena dešavanja interesuju.
„Svedoci smo njihovog masovnog učešća u protestima, blokadama i različitim oblicima društvenog angažmana. Posebno je važno da imamo na umu generaciju koja će prvi put glasati upravo na predstojećim izborima. To su ljudi koji su pre dve godine, kada je sve ovo počelo, bili srednjoškolci i pravo glasa ih nije obuhvatalo. Pred našim očima dogodilo se političko i društveno sazrevanje čitave jedne generacije koja je sasvim sigurno zainteresovana za društvene teme i koja želi da učestvuje u odlučivanju o sopstvenoj budućnosti“, kaže Stanojević.
Ona dodaje da se interesovanje mladih za politiku nužno ne pretvara u interesovanje za klasičnu stranačku politku.
„Politička energija jedne generacije prirodno se razvija. Mladi su prvo pokazali da mogu da pokrenu društvo, a sada je sasvim prirodno da žele da učestvuju i u njegovoj političkoj promeni“.
Na pitanje koliko su stranke agilne, odnosno koliko prostora otvaraju za mlade Stanojević kaže da su u Demokratskoj omladini zainteresovani da mladima daju prostor da se dokažu radom i rezultatima, a ne da njihova starost bude jedina kvalifikacija.
K.Đ.
