Pre nego sto su rezultati midterms izbora (izbori za Kongres i Senat koji se održavaju na sredini predsedničkog mandata) u Americi bili objavljeni, neki zaključci su se sami nametnuli. Za početak, nije došlo do skretanja glasača udesno kako se mahom predviđalo. Ali, ne zato što su Amerikanci prezadovoljni Bajdenovom politikom, nego zato što ni republikanci nisu ponudili rešenje za trenutno goruće probleme većine Amerikanaca. Ovde iznosimo analizu svih tema domaće i inostrane američke politike koje su potpuno (i namerno) izostavljene u javnim raspravama oko izbora. Analiza profesora Vulfa, kao i obično, govori o onome što nije rečeno.
Unutrašnja politika
- Inflacija
Rast cena i kamata najviše pogađaju radničku i nižu srednju klasu, ali rešenje za inflaciju nije ponudila nijedna partija. Demokrate je nisu ni spominjale da ih ne bi okrivili, a republikanci su ih kritikovali ne dajući nikakvo rešenje. Centralna banka i Federalne rezerve su zadužene za praćenje stabilnosti cena, pa je galopirajuća inflacija njihova odgovornost. Ono što se predlaže je podizanje kamatnih stopa da bi se uhvatio korak sa inflacijom. Ali znamo da to nije jedino rešenje. Na primer, Nikson je uveo zamrzavanje plata. A u Drugom svetskom ratu kada su sredstva trošena na vojsku, Ruzvelt je uveo bonove umesto novca. Nema novca, nema ni inflacije, a ko traži novac za robu, biva uhapšen.
Ovo su dve poznate alternative u obuzdavanju inflacije. Za razliku od današnjeg podizanja kamatnih stopa, one su makar pokušaj da se potrošnja svima jednako ograniči i spreči svaljivanje celog tereta krize na niže klase. Ali danas je republikanac na čelu Federalnih rezervni, a demokrata glavni u Beloj kući. Ko bi i zašto tražio alternative?
- Dužnička kriza
U januaru 2023. prestaje da važi Moratorijum na otplatu studentskih dugova i stambenih kredita. Oko 45 miliona Amerikanaca će ponovo morati da otplaćuje dugove: studenti i njihovi roditelji za školovanje, za nove kuće, neki i za jedno i za drugo, a broj beskućnika je ionako visok. Ni o ovom problemu nije bilo reči pred izbore.
- Saobraćaj
Američko društvo u velikoj meri zavisi od transporta zbog unutrašnjih migracija i gravitiranja ka urbanim centrima. Ukidanje vozila na fosilna goriva imaće posledice po celo društvo. Međutim, u pregovorima na tu temu učestvuju samo političari i nekoliko najvećih kompanija iz automobilske industrije. Iako se oni vode profitom, ishod nagodbe će biti predstavljen kao čisto demokratska odluka. Međutim, dilema nije da li fosilna goriva ili električni pogon? Izbor je zapravo: privatni automobili ili javni prevoz? Tu odluku treba da donese celo društvo, jer će se odraziti na život svih, dugoročno i na mnogo načina.
- Kovid
Više od milion ljudi u Americi umrlo je tokom pandemije, a milioni preživelih se još uvek bore sa posledicama infekcije. Iako su Sjedinjene Države među najbogatijim zemaljama na svetu i među onima koje su najlošije reagovale na pandemiju, na ovim izborima nije bilo debriefinga. Da li smo vodili zdravstvenu politiku u korist kapitala? Da li smo zadovoljni rezultatima? Da li smo naučili nešto? U kom pravcu ćemo dalje? Nije bilo ni pitanja ni odgovora.
Bilo je još propuštenih tema. Na primer, Twitter. Društvena ustanova koju su stvorili pojedinci, a masovno je koristi celo društvo, prodata je bez znanja i mišljenja javnosti. Vlasnik odlučuje kome će da je proda, ko ne/može da je koristi, koliko će radnika otpustiti. Društvene insitucije ne treba da imaju vlasnika, nego o njima treba da odlučuje demokratskim putem društvo koje je koristi. Ali i ova tema je izbegnuta pred izbore da bi stvari ostale kakve jesu.
Pobačaj je ipak izuzetak. Bio je tema pred izbore a ipak ima veze sa američkom stvarnošću. Medjutim, iskorišćena je samo da skrene pažnju sa svega ostalog i da oštro podeli javnost, gurajući van vidokruga sve ostale razdelnice. Ovako drastična podela društva podseća na onu za i protiv ropstva. Jedni su hteli što više robova, a drugi da ograniče i zabrane ropstvo. Ta podela se završila Građanskim ratom, a o pravu na pobačaj može demokratski da se izjasni svaka Američka država pojedinačno i donese zakone po volji većine.
Ovo nisu jedine teme na koje američki političari reaguju kao Neron dok Rim gori – sviraju violinu.
Spoljna politika
- Odnosi sa Kinom
Kina je imperija u usponu i SAD moraju da odgovore na taj izazov. U svoje vreme, SAD su potisnule britansku imperiju kroz ratove, a posle su im od neprijatelja postali saveznici. Očekuje se da zemlja koja je naučila lekciju iz istorije iznese pred svoj narod ovakvo pitanje: Hoćemo li ići putem ratova, sukoba i sankcija? Koji su drugi načini? Ali partije su skroz preskakale tu temu, osim kada su se takmičile u anti-kineskom raspoloženju. Narod nije imao priliku da razgovara o tome. Mi zapravo ne znamo šta Amerikanci misle o odnosima sa Kinom, ali političare nije ni briga.
- Ukrajina
Iako nije bilo javne rasprave ni o ratu u Ukrajini, kojim ćemo putem i zašto, ipak su donete tri važne odluke. Prvo, kada je Rusija napala Ukrajinu, Amerika je snabdela Ukrajinu novcem i oružjem. To je bilo od poreza SAD građana, a za rat protiv Rusije. Drugo, SAD su produbile konflikt sankcijama protiv Rusije i konfiskacijom njene imovine, uz nametanje te politike evropskim saveznicima. Rusija je zauzvrat prekinula dostavu gasa, nafte i djubriva. Rezultat su nestašica energenata, skok cena nafte, poskupljenje hrane, inflacija – u celom svetu. Treće, umesto smirivanja sukoba i pregovora o miru, SAD su dovele NATO još bliže Rusiji i konfrontirale Evropu sa njom. Osim kada se konflikt približi nuklearnoj katastrofi, SAD ne govori o primirju i pregovorima. Isključivanje naroda iz odlučivanja o ovako bitnim stvarima ne otvara mogućnosti za demokratiju, nego je gura još dublje u glib.
- Posledice po zemlje u razvoju
Podizanje kamatnih stopa kao odgovor SAD na inflaciju, loše utiče na siromašne zemlje. Inflacija se prenosi kod njih, moraju više da se zadužuju, što i dalje nije dovoljno da nadoknade jaz nerazvijenosti. Ako SAD i druge bogate zemlje ne poštede ostatak sveta svojih politika, dovešće ljude u neizdržive životne uslove, izbijaće konflikti koji neće moći lako da se izmire.
- Ekonomski nacionalizam
Iako je večna mantra američke ekonomije da država ne sme da se meša u tržište i da proizvodnja ide tamo gde je jeftina radna snaga, često se dešava da vlada SAD zatvara jednu ili sankcioniše drugu stranu firmu, da konfiskuje nečije monetarne rezerve i slično. Najavljeno je da će vlada subvencionisati proizvodnju električnih vozila što će imati direktne posledice na druge zemlje – kompanije iz Evrope već prelaze u Ameriku. Istorija nas uči da je ekonomski nacionalizam samo još jedan put u rat.
Ovi izbori kao i svi do sada potvrđuju nedemokratičnost političkog sistema u Americi. U ovom fejkovanju demokratskih izbora eliminisani su glas naroda i javna debata. Ali, neko ipak donosi odluke. Sve govori da nam treba ili neka nova partija, koja će prekinuti ovu pozorišnu predstavu demokrata i republikanaca i izazvati ih na dvoboj, makar da bi artikulisali najvažnija pitanja i otvoreno zauzeli stav. Ili nam treba neka druga vrsta politike – da narod ustane i na ulici pokaže da ga ne mogu isključivati iz donošenja odluka koje ga se direktno i dugoročno tiču.
Crvena podrška će nastaviti da prepričava i približava publici analize i debate od značaja za artikulacije i perspektive globanih i lokalnih levih politika.
