Po podacima Ministarstva zdravlja Gaze u samoj Gazi je do 3. oktobra poginulo više od 41.000 ljudi, a povređeno više od 96.700 ljudi. Prema podacima UN-a najmanje 10.000 mrtvih još leži ispod ruševina, prenosi ABC News.
Funkcionalnih bolnica više nema. Po podacima Svetske zdravstvene organizacije, od 36 bolnica koje su u Gazi radile pre invazije, 19 bolnica je potpuno prestalo sa radom a 17 rade delimično. Humanitarne agencije javljaju da njihovo medicinsko osoblje trpi pritiske, privođenja i napade, te da je usled napada primorano da često evakuišu objekte, što ugrožava civile.
„Naši timovi su bili primorani da obavljaju operacije bez anestezije, svedoče tome da deca umiru po bolničkim podovima zbog nedostatka sredstava, pa čak i da leče svoje kolege i članove porodice“, izjavio je dr Amber Alajan, menadžer medicinskog programa Lekara bez granica (Médecins sans Frontières), kako se navodi u jednom nedavno izdatom saopštenju. „U međuvremenu, zdravstveni sistem u Gazi sistematski su demontirale izraelske snage“, dodao je Alajan, a preneo ABC News.
Izbeglištvo i glad
Kako smo pisali u julu, prema podacima UN-a, oko 90 odsto stanovništva Pojasa Gaze bilo je raseljeno najmanje jednom od početka Izraelskih napada na Palestinu. Andrea De Domeniko, šef UN-ove agencije OCHA na palestinskim teritorijama, je izjavio da se smatra da je u Gazi raseljeno oko 1,9 miliona ljudi: „Procenjujemo da je devet od svakih 10 ljudi u Pojasu Gaze bilo interno raseljeno najmanje jednom, ako ne i do 10 puta, nažalost, od oktobra“. De Domeniko je dodao da se do početka operacija u Rafi pretpostavljalo da je raseljeno 1.7 miliona.
Eksperti Ujedinjenih nacija od početka invazije upozoravaju na to da se glad proširila širom Pojasa Gaze, što Izrael poriče. Tokom brifinga za štampu u septembru Stefan Dužarik, portparol generalnog sekretara UN, rekao je da je skoro 90 odsto „koordinisanih pokreta humanitarnog odgovora između severne i južne Gaze do sada u septembru bilo ili uskraćeno ili sprečeno“.
Prema najnovijim podacima Kancelarije Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih poslova, Svetske zdravstvene organizacije i palestinske vlade od 6. oktobra, izraelski napadi su oštetili: više od polovine kuća u Gazi (oštećenih ili uništenih), 80 odsto komercijalnih objekata, 87 odsto školskih zgrada, 68 odsto putne mreže, 68 posto obradive zemlje, javlja Al Džazira.
Nevini stradaju s obe strane
Od skoro 250 talaca koje je Hamas kidnapovao 7. oktobra 2023, po izraelskim podacima je do sada razmenjeno 112. Pretpostavlja se da je živo još 97 ljudi, a da 33 taoca nisu među živima. Izraelske odbrambene snage su pronašle tela tridesetsedmoro kidnapovanih ljudi.
Po podacima izraelskog Ministarstva spoljnih poslova u Izraelu je zasad stradalo oko 1.200 ljudi, uključujući oko 800 civila, 346 vojnika Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) i 66 policajaca. Većina je ubijena tokom Hamasovog terorističkog napada na Izrael 7. oktobra. Po navodima izraelskih zvaničnika povređeno je oko 8.700 ljudi u Izraelu.
Da postoji ikakav interes ključnih aktera sukob bi bio zaustavljen
Kako je za Mašinu nedavno prokomentarisala Nada Sekulić, da postoji bilo kakav interes ključnih aktera za sudbinu civilnog stanovništva u Gazi, ovaj sukob bi bio lako zaustavljen. Međutim, kako je navela SEekulić, geopolitički ulozi su preveliki i zbog njih su žrtve prihvatljive, čak i kada su narušene sve norme humanitarnog prava, na kome velikim delom i počiva jedinstvo i održivost UN.
„Ta institucija postaje sve nemoćnija, jer se države koje sede u Savetu bezbednosti spremaju za rat i podržavaju proksi ratove, bez obzira na retoriku zagovaranja mira. Zato sada sve češće vidimo nesklad u donošenju odluka na nivou Skupštine UN i Saveta bezbednosti UN. Kada bi Skupština imala zaista mogućnost da prisili članice Saveta bezbednosti da poštuju njene odluke, u današnjim uslovima UN bi se pre raspale nego što bi članice Saveta bezbednosti stvarno pristale da učine korak ka obezbeđivanju mira u ključnim zonama sukoba u savremenom svetu”.
I.K.
