Tema potencijalnog rudnika litijuma kompanije Rio Tinto je od izuzetnog značaja za ovo društvo. Na temi iskopavanja i eksploatacije rude jadarit presecaju se različita pitanja – od zaštite životne sredine, privatnih nasuprot javnog interesa, preko politike do ekonomije i javnog zdravlja. Društvenoj diskusiji svoj doprinos su dali i učesnici poslednje emisije Utisak nedelje.
Tokom diskusije dobili smo, možda nenamerni ali glasan podsetnik koji nije čuo samo ko nije hteo – kada institucije koje treba da brane javni interes date privatnim kompanijama, dajete i kredibilitet i poverenje generacija koje su gradile i branile taj isti javni interes. Govorimo o Institutu za vodoprivredu „Jaroslav Černi“.
U Jadru najveće rezerve pijaće vode
„Količine vode koje se nalaze na prostoru Jadra su dvostruko ili skoro trostruko veće od onih koje trenutno koristi Beograd za vodosnabdevanje svog stanovništva, za milion i sedamsto hiljada stanovnika“, izjavio je profesor hidrogeologije Zoran Stevanović u Utisku nedelje.
Ovi podaci o najvećim rezervama podzemnih voda od značaja za beogradsko-posavski i mačvanski region, prema tvrdnjama profesora Zorana Stevanovića dolaze od Instituta „Jaroslav Černi“, koji je, kako je rekao Stevanović u emisiji, sada „takođe involviran u realizaciju projekta Rio Tinta“.
Studija koju je citirao datira iz 1972. godine, „to su bili moji profesori Vuković i Babac“, rekao je Stevanović i podsetio da je ta studija pokazala da na tom prostoru može da se zahvati 19,9 kubnih metara vode u sekundi, dok Beograd koristi oko 6.5 kubnih metara. Profesor Stevanović je naglasio da je i kasnije potvrđena navedena količina vode koja se može koristiti i za navodnjavanje i za vodu za piće. Stevanović je napomenuo u toku emisije da sličnih vodoizvorišta tog kapaciteta i potencijala na teritoriji Srbije više nema.
Černi u raljama privatnog interesa
Juče je došla i vest da je, prema pisanju portala Biznis.rs, kompanija Milenijum tim, inače sada većinski vlasnik Instituta „Jaroslav Černi“, obavestila preostale akcionare da će iskoristiti svoje pravo iz Zakona o privrednim društvima i da će otkupiti sve njihove akcije u skladu sa Odlukom Skupštine akcionara društva o prinudnom otkupu akcija koja je usvojena 26. septembra ove godine.
Kako navodi Biznis.rs, „Milenijum tim će preostalih 45.016 akcija otkupiti po ceni od 48 dinara po akciji i tako okončati preuzimanje čuvenog instituta za vodoprivredu koje je započeo privatizacijom uz obavezu dokapitalizacije početkom 2022. godine.“
A Institut Černi je nastao pre skoro jednog veka. „U okviru Srpske akademije nauka 1947. godine osnovan je Hidrološki institut. Iste godine je u okviru saveznog Ministarstva za elektroprivredu, u naselju Pinosava pod Avalom, osnovana Hidraulička laboratorija, iz koje je 1950. godine nastao Hidroenergetski zavod“, piše na sajtu ovog Instituta koji je 2022. godine obeležio 75 godina postojanja.
„Stručnjaci Instituta su se u godinama koje su usledile bavili proučavanjem voda na teritoriji cele Jugoslavije. Skoro svi najznačajniji hidrotehnički objekti i sistemi na ovim prostorima su izgrađeni na osnovu tih istraživanja i uz učešće Instituta.“
Iste godine kada je proslavio 75 godina postojanja Institut je i privatizovan, uprkos oštrom protivljenju građana i stručne javnosti, ali i preporuke Saveta za borbu protiv korupcije Vladi Republike Srbije da naloži Ministarstvu privrede da preispita odluku o prodaji „Jaroslava Černog“.
Kako smo ranije pisali na Mašini, osnovni argument za otpor privatizaciji bio je de facto strateški značaj najvažnijeg vodoprivrednog instituta u regionu, čiju delatnost je kupac u obavezi da zadrži svega dve godine – ali i činjenica da je institut poslovao profitabilno, sa prihodima od deset miliona evra godišnje, zbog čega njegova privatizacija deluje neopravdano, a cena po kojoj je otuđen besmisleno niska.
Nakon najave da će Institut biti privatizovan tada je pokrenuta i peticija, u čijem opisu se naglašavalo da je otuđenje „Jaroslava Černog“ direktno suprotna ciljevima Strategije upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. u kojoj stoji da „naša zemlja nema dovoljno stručnog i naučnog kadra za obavljanje poslova upravljanja vodama i da državni instituti, od kojih se posebno izdvaja ‘Jaroslav Černi’, treba da dobiju veća ovlašćenja (odeljak 6.1. Strategije)“.
Podseti me šta to beše javni interes
Privatizaciju je ranije istraživao i RERI, a Dragomir Ristanović, analitičar javnih politika RERI-ja je na predstavljanju rezultata istraživanja podsetio na ulogu koju institut ima u implementaciji aktuelnih projekata koji uznemiruju aktiviste za zaštitu životne sredine, urbaniste i pravnike, apostrofirajući urbanizaciju leve obale Dunava u Novom sadu, popularno nazvanu Novi Sad na vodi, čiji je preduslov bilo pomeranje odbrambenog nasipa za zaštitu od poplava, a koju je u dva navrata obustavio „Černi”. Ristanović je pomenuo i izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa u zoni vodoizvorišta Makiš u Beogradu, projekat izgradnje novog vodoizvorišta na području Velikog ratnog ostrva u Beogradu, te projekat rudnika litijuma u Jadru kompanije Rio Tinto. On je objasnio da ključnu kariku u sastavljanju dokumentacije potrebne za sprovođenje ovih i sličnih projekata predstavljaju studije kakve izrađuje „Jaroslav Černi”, ponovivši i ranije izneto mišljenje da je u javnom interesu da one budu nezavisne i transparentne.
U maju ove godine je list Danas pisao da je Generalni direktor Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi, prof. dr Dejan Divac odbio zahtev udruženja Prvi prvi na skali (PPNS) da dostavi studije koje je ta ustanova uradila za rudarsku korproraciju Rio Tinto, kao i ugovore na osnovu kojih je angažovan na projektu Jadar.
„Desilo se nešto strašno, a mi ćemo posledice ove privatizacije i sudbine instituta moći da sagledamo na pravilan način tek u mesecima i godinama koje dolaze”, ranije je izjavio advokat Ivan Ninić. Izgleda da su posledice sada malo jasnije.
I.P.
