Vodoprivredni institut „Jaroslav Černi“ privatizovan je početkom januara uprkos protivljenju građana i stručne javnosti. Osnovni argument za otpor privatizaciji bio je de facto strateški značaj najvažnijeg vodoprivrednog instituta u regionu, čiju delatnost je kupac u obavezi da zadrži svega dve godine – ali i činjenica da je institut poslovao profitabilno, sa prihodima od deset miliona evra godišnje, zbog čega njegova privatizacija deluje neopravdano, a cena po kojoj je otuđen besmisleno niska.
Na osnovu analiza koje je radio „Jaroslav Černi“ projektovani su najznačajniji hidrotehnički objekti i sistemi u Srbiji i bližem okruženju, uključujući i projekte za uređenje rečnih slivova i odbrane od poplava reka Dunav, Sava, Drina, Morava i Jadar. Organizacije civilnog društva su upozoravale na to da Černi raspolaže javnim ovlašćenjima i podacima koji ne bi smeli da pređu u privatne ruke, te na to da je otuđenje „Jaroslava Černog“ direktno suprotno ciljevima Strategije upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. u kojoj stoji da „naša zemlja nema dovoljno stručnog i naučnog kadra za obavljanje poslova upravljanja vodama i da državni instituti, od kojih se posebno izdvaja ‘Jaroslav Černi’, treba da dobiju veća ovlašćenja“.
U priču su se uključili i inokosni državni organi, pa je Savet za borbu protiv korupcije Vladi Srbije ukazao na to da prodaja Instituta može dovesti do „nesagledivih štetnih posledica po živote, zdravlje i imovinu građana Srbije“, naglasivši njegovu ulogu u kontroli vodnih režima i osiguravanju dostupnosti pijaćoj vodi koja će biti sve ugroženija i zahtevati odgovoran strateški pristup usled klimatskih promena.
Savet za borbu protiv korupcije se tada pridružio glasovima koji su ukazivali na netransparentnost privatizacije Černog. Štaviše, Vladi Srbije i Tužilaštvu za organizovani kriminal je preporučio i da „zbog uočenih nepravilnosti i nezakonitosti u postupku prodaje kapitala tog instituta, pokrene odgovarajući postupak za poništenje odluke o izboru kupca i pokrene postupak za utvrđivanje ništavosti Ugovora o konzorcijumu, koji je zaključen između Milenijum tima i fizičkih lica kao članova Кonzorcijuma, koji je zaključen 29. oktobra 2021. godine“.
Naročito podozrenje je izazvala činjenica da u sastav konzorcijuma koji je kupio institut ulazi i sedam njegovih direktora. Savet za borbu protiv korupcije je zato iskazao sumnju da je u postupku privatizacije došlo do koruptivnih radnji i zloupotreba službenog položaja, te preporučio da se time pozabave državno tužilaštvo i Agencija za sprečavanje korupcije.
Kupac, kako smo već naveli, ne mora da sačuva delatnost instituta duže od dve godine, a u obavezi je da u njega uloži 600.000 evra. Prilikom predstavljanja rezultata istraživanja privatizacije instituta koje je sproveo Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu – RERI pravnik Ivan Ninić je doveo u pitanje i potonju stavku rečima: „Nije jasno kako institucija koja ima prihode od 10 miliona evra godišnje, nema subvencije, nema kredite, nema pozajmice, nema dugove – kako će 600.000 evra da revitalizuje i osveži tu instituciju, meni zaista nije jasno, kad to nije ni deseti deo prihoda te institucije”.
Jasno je jedno – da je u privatizaciji „Černog“ na velikom dobitku kupac, koji je kupoprodajni ugovor potpisao 4. januara. Pretpostavke o tome kolika je dobit u pitanju dobile su jasnije obrise. Kako javlja Nova.rs, na portalu Uprave za javne nabavke stoji javno dostupan podatak da je vodoprivrednom institutu u prva četiri meseca 2022. dodeljeno devet poslova ukupne vrednosti oko 6 miliona evra, koje će, između ostalog, izvršavati za potrebe Elektroprivrede Srbije, Puteva Srbije, JKP Beogradski vodovod i kanalizacija i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
I.K.
