Ljudi iz umetnosti i akademske zajednice često se nalaze u jedinstvenoj poziciji da stvaraju mostove razumevanja i empatije između zajednica, smatra Jazid Anani. Ipak, da se suočeni sa aktuelnom strašnom situacijom mnogi palestinski umetnici i kulturni praktičari osećaju nemoćno i bespomoćno, baš kao i ostali Palestinci svuda:
„Bombardovanja i jurišni napadi na Gazu već su survali u ništavilo čitava naselja, uz prizore nasilja koji asociraju na Faludžu i Mosul, evocirajući arhivska svedočanstva Drugog svetskog rata i potpune devastacije evropskih gradova. Anahronizam koji prepoznajemo u video zapisima i fotografijama koje dobijamo od svojih porodica u Gazi, te dnevna iskustva kolega, prijatelja i njihovih porodica o tome kako se suočavaju sa nezamislivim raseljenjima, raskućavanjem i propašću razdiru nam srca“.
Anani: Okupacija Palestine je kolonijalni režim koji ceo svet toleriše
Aktuela zbivanja se mogu opisati samo kao etničko čišćenje i masakr, ocenjuje Anani. Ono što, po njegovim rečima, još više zabrinjava je utisak da ovo nasilje ima neskrivenu podršku međunarodne zajednice, opterećene, kako kaže, mračnom nacističkom istorijom i stoga nesposobne da sagleda sve genocidne posledice sopstvene neopravdane podrške Izraelu:
„Pod maskom ‚slobodnog‘ demokratskog saveza Zapada protiv ‚terorizma‘ globalnog juga, izraelska okupacija u Palestini je normalizovana kao kolonijalni režim koji ceo svet toleriše, a koji se manifestuje na različitim palestinskim teritorijama, u upornim i različitim kolonijalnim oblicima. U Gazi, kao što sada vidimo, kolektivni zatvor koji putem embarga i blokada očito kontroliše Izrael simbolizuje globalni neuspeh u rešavanju palestinske patnje, manifestujući humanitarnu katastrofu koju je legitimisala međunarodna zajednica“, ocenjuje Anani.
Palestinci na Zapadnoj obali, smatra, bore se sa drugačijim izraelskim kolonijalnim mehanizmom koji „glumi autonomiju dok upravlja svakim aspektom života preko Palestinskih vlasti“. Po Ananijevim rečima, ovaj oblik olakšava zauzimanje teritorija, koristi međunarodnu pomoć za kontrolu, iskorišćava jeftinu radnu snagu i testira vojnu tehnologiju. Od 1948, tvrdi Anani, život Palestinaca u Izraelu obeležava aparthejd, sa diskriminacijom i kriminalnim entitetima koji potkopavaju političko delovanje. „U istočnom Jerusalimu preovladavaju razlike u mogućnostima, stambene krize i pretnja eksproprijacijom zemljišta. Palestinska dijaspora, marginalizovana sporazumom iz Osla, suočava se sa isključenjem iz prava na povratak, što razvodnjava njihovu ulogu u težnji za samoopredeljenjem“, oslikava arhitekta.
Međunarodna zajednica bi trebalo da digne glas protiv patnje Palestinaca
Anani smatra ključnim da se u svetlu ovih teških izazova regionalna i međunarodna zajednica okupe kako bi podigle svoj glas protiv opisane nepravde: „Moramo zahtevati da se prekine patnja Palestinaca tako što će se okončati, pre svega, genocid u Gazi, a zatim i izraelski pogubni kolonijalizam“.
„Moramo prepoznati da se naše ćutanje ili nečinjenje može protumačiti kao saučesništvo. Svako od nas ima simboličku i nesimboličku moć i metode da se zalažemo za promene i da podržimo stvar slobode i samoopredeljenja palestinskog naroda. Vreme je da budemo solidarni, da progovorimo i da preduzmemo značajne praktične akcije kako bismo okončali ovu tragediju koja je u toku“, apeluje Anani.
On koleginice i kolege poziva da koriste svoje platforme, mreže, uticaj i stručnost da doprinesu razumevanju okolnosti i dostizanju pravde i mira u Palestini. „Svet gleda, a istorija će nam suditi na osnovu našeg odgovora na ovu krizu“, zaključuje palestinski arhitekta.
I.K.