Prema istraživanju Američke banke „Menopauza na radnom mestu“, koje je sproveo Ipsos, približno 1,3 miliona žena će samo u Sjedinjenim Američkim Državama ući u menopauzu svake godine, dok je oko 20 odsto radne snage u nekoj fazi tranzicije u menopauzu, ali, kako navode istraživačice, reč „menopauza“ se i dalje retko izgovara i retko čuje na radnim mestima. Klinika Mejo procenjuje da je na svetskom nivou oko 984 miliona žena ušlo u menopauzu samo tokom 2020. godine. Po proceni klinike Mejo svetska populacija žena u menopauzi i postmenopauzi do 2030. godine povećati na 1,2 milijarde, sa 47 miliona novih žena svake godine.
Imajući u vidu ove podatke, kao i činjenicu da žene čine skoro polovinu svetske populacije i značajan procenat radne snage na globalnom nivou, pitanje uslova rada za žene treba da predstavlja važno pitanje za uređenje tržišta rada.
Menopauza i perimenopauza se širom sveta, kao i razni drugi biološki procesi kroz koje žene prolaze u toku svog života, posmatra kao lično svojstvo individualne žene koje predstavlja privatnu stvar o kojoj se ćuti, i koja sa sobom nosi društvenu stigmu. To potvrđuju i podaci, prema pomenutom istraživanju Ipsosa, više od polovine ispitanica je reklo da se ne oseća kao da o menopauzi može da razgovara na radnom mestu jer se oseća kao da se podrazumeva da je to lična stvar.
Studija klinike Mejo objavljena ove godine pokazuje da postoji veza između simptoma menopauze i smanjenja radne produktivnosti, dok studija američke banke otkriva brojna neslaganja u osećaju koliko se radnice osećaju podržavano u toku menopauze, i mišljenja poslodavaca o tome koliko podržavaju zaposlene. Dok samo 3 odsto radnica koje su ispitivane u okviru studije Menopauza na radnom mestu kažu da su mogle sa poslodavcem i menadžmentom da razgovaraju o simptomima menopauze i uslovima rada, preko 70 odsto menadžera i poslodavaca smatra da o toj temi sa zaposlenima ima otvorenu komunikaciju.
Edukacija, preduslov zdravlja i bezbednog i podržavajućeg okruženja
Kako navode stručnjakinje u ovoj oblasti, imajući u vidu demografske promene koje su dovele do dužeg životnog veka, a činjenice da se prosečno vreme ulaska u menopauzu (između 45 – 54 godine starosti u proseku) nije značajno promenio, žene sve duži vremenski period žive u postmenopauzalnom periodu, što znači da je na svetskom nivou sve više žena koje su u menopauzi. To dovodi do potrebe da se ovoj životnoj fazi posveti značajna pažnja i planiranje u okviru zdravstvenog sistema.
Znanje, dostupna informisanost i medicinska nega su osnovni preduslovi za (javno) zdravlje i blagostanje svake pojedinke i pojedinca u društvu. Kako se navodi u tekstu koji se bavi evaluacijom efikasnosti zdravstvenog vaspitanja o menopauzi, „žene moraju biti dobro informisane o zdravstvenim pitanjima kako bi mogle da donose odluke i zaštite svoje zdravlje. Intervencija zdravstvenog vaspitanja mogla bi biti alternativni način za suočavanje sa simptomima menopauze.“
Edukacija žena o menopauzi treba da bude dostupna mnogo pre, a barem deset godina pre nego što dođe do te faze života jer se prvi simptomi mogu pojaviti znantno ranije: „Tvrdim da bi žene trebalo da počnu da vode ovaj razgovor sa pružaocima zdravstvenih usluga u dobi od 35 ili 40 godina – dakle, mnogo ranije nego što bi se očekivalo, jer žene mogu početi da imaju simptome povezane sa tranzicijom u menopauzu šest do 10 godina pre poslednje menstruacije“, kaže dr Stefani Faubion iz Mejo Klinike.
Ona dodaje da žene u kasnim 30-im ili ranim 40-im ovu tranziciju mogu teško prepoznati, jer simptomi mogu da variraju i uključuju suptilne varijacije u dužini njihovog menstrualnog ciklusa, kao i talase vrućine, noćno znojenje, bolove u zglobovima, suvoću vagine i poremećaje raspoloženja i spavanja. „Ovo nije nešto što bi čak pomislili da bi moglo biti povezano sa početkom menopauze. Veliko je iznenađenje kada počnu da doživljavaju simptome koji su isti kao žene koje su već u menopauzi“, kaže dr Faubion.
Studije koje se bave pitanjima edukacije pokazuju da je preko 80 odsto ispitivanih žena reklo da postoji potreba za edukacijom o menopauzi pre nego što ona počne, ali i nakon neposrednog početka ove faze života žene. Ipak, ne nedostaje edukacija o perimenopauzi i menopauzi samo uopšteno posmatrajući, edukacija i informacije nedostaju i na samom radnom mestu – studija Ipsosa pokazuje da preko 40 odsto žena nema nikakve informacije o politici kompanija u kojima rade o menopauzi.
Preporuke za menopauzu na radnom mestu
Žene na radnom mestu neće pričati o menopauzi jer smatraju da je to nešto lično (preko 80 odsto), plaše se da će ih muške kolege manje ceniti ili će misliti da nisu sposobne da rade svoj posao kako treba (oko 20 odsto), da će je smatrati starom ili prosto tretirati drugačije, pokazali su rezultati ankete koju je sproveo Ipsos.
Dve trećine žena prema ovoj studiji navode da bi im značilo da na radnom mestu imaju mogućnost odsustva kada su simptomi u toku perimenopauze i menopauze jaki, da imaju fleksibilne radne sate kako bi odlazile kod lekara i slično.
Prema Preporukama Evropskog društva za menopauzu i andrapauzu, iako se radno zakonodavstvo razlikuje od države do države, poslodavci ipak moraju da obezbede određeni nivo zdravlja i bezbednosti na radu. U nekim zemljama poslodavci moraju da vrše procenu rizika na radnom mestu po zdravlje i bezbednost svojih zaposlenih, te bi ovaj pristup, prema ovim preporukama, trebalo da se proširi na procenu svih specifičnih rizika koje žene mogu iskusiti tokom menopauze u okvirima radnog mesta.
Neke od preporuka ovog Instituta za poslodavce u vezi sa menopauzom su:
Učiniti zdravlje i blagostanje tokom menopauze prioritetom za organizaciju, trudeći se da se neguje pozitivni pristup ovoj tematici.
Uspostaviti i promovisati na nivou organizacije jasnu poziciju da menopauza nije predmet stigmatizacije.
Politiku nulte tolerancije prema maltretiranju, uznemiravanju, viktimizaciji ili omalovažavanju žena sa simptomima menopauze.
Izvršiti procenu načina rada (npr. noćni rad, smenski rad) koji mogu uticati na simptome i omogućiti fleksibilan rad i rad od kuće, gde god je to moguće.
Osigurati obuku za menadžere i supervizore o tome kako voditi osetljive razgovore na poslu.
Razviti okvir zapošljavanja koji prepoznaje potencijal uticaja menopauze i pruža poverljive izvore saveta i savetodavne usluge.
Osigurati da su politike zdravlja uključene u programe obuke i razvoja za sve novo i postojeće osoblje.
Ove preporuke podrazumevaju i neke koje se upućuju radnicama, kako bi imale što veći uticaj na razvoj politika zdravlja na radnom mestu ali i zaštite svog zdravlja. Preporuke se odnose na podsticanje radnica da se pored neposrednim nadređenim, za pomoć obraćaju i sindikatima i profesionalnim udruženjima ukoliko na radnom mesto nemaju podržavajuće okruženje, da koriste usluge medicine rada i zdravlja na radu u meri u kojoj je to moguće i dostupno, da budu svesne prava na jednakost na radnom mestu i politika bezbednosti i zdravlja na radu.
