Nakon finansijskih pritisaka na čuveni Radio Študent, te gradskih pritisaka da se napusti prostor Metelkove 6 koji se godinama i decenijama unazad bore za kritički javni prostor u okviru slovenačkog društva, te nedavnog slučaja političke smene dugogodišnje direktorke Moderne galerije u Ljubljani, desio se i nenajavljeni upad i rušenje Autonomne fabrike Rog.
Napad na društveni centar Rog
Pre par dana, 19. januara u 7 sati ujutro pripadnici privatnog obezbeđenja „Valina“ nasilno su ušli u prostore Autonomne fabrike Rog. Sa policijom koja se pojavila u punoj borbenoj opremi, koristeći fizičku silu, izbacili su sve korisnike društvenog centra, iako je nekima to bio jedini krov nad glavom, nanoseći im povrede i deložirajući sve njihove lične stvari i opremu koju su koristili u radu. Policija se nasilno obračunala i sa okupljenim ljudima koji su došli da izraze svoju podršku. Kako su korisnici Roga naveli u saopštenju na društvenim mrežama:
U unutrašnjosti kompleksa pripadnici obezbeđenja su srušili većinu bočnih konstrukcija i razbili prozore na glavnoj zgradi koja je zaštićena kao nasleđe. U isto vreme oduzimaju i odnose na nepoznatu lokaciju svu opremu iz Roga. Policija je privela više od 10 osoba, među kojima su i neki od povređenih kojima je potrebna medicinska pomoć. Nemamo pristup njima i nemamo informacije o tome gde su sve odvedeni.
Društveni centar Rog postoji više od petnaest godina za stotine korisnica i korisnika, društveno obespravljenih i marginalizovanih društvenih kategorija, migranata, radnika u sektoru kulture, umetnika, socijalnih radica, i mnogih drugih koji su se borili protiv pritisaka kapitala na socijalne i urbane politike, ubrzane procese džentrifikacije i sve veće klasno raslojavanje društva.
Uprkos konstruisanom imidžu kroz projekat „Solidarnost“ kojim je Grad Ljubljana konkurisao za evropsku prestonicu kulture, predstavljajući se kao zeleni, socijalni, kulturni i solidarni grad i nakon godina neuspešnih pravnih bitki protiv fabrike Rog, gradska uprava se, ovaj put odlučila za upotrebu sile, van zakonskih procedura i usred epidemije koronavirusa.
Ovaj nasilni čin Grada Ljubljane uz podršku službi bezbednosti i policije osudila je i slovenačka partija Levica, podsećajući da je administracija gradonačelnika Ljubljane Zorana Jankovića i pre pet godina „ u pola noći“ pokušala da upadne u Rog, a da taj isti gradonačelnik to i danas radi zloupotrebljavajući situaciju pandemije:
Današnje rušenje autonomne fabrike Rog, uključujući pomoć policije i službi bezbednosti, pokazuje da gradske vlasti ne biraju sredstva za sprovođenje svojih planova. Obrazovni i socijalni programi koji su godinama obogaćivali grad biće uništeni jednostranim potezom grada, a alternativna kultura će biti onemogućena, jer će ostati bez prostora.
Institucije umetnosti, kulture i medija ugrožene: Moderna galerija, Radio Študent i druge
Napad desne Vlade u Sloveniji dešava se i u institucionalnom polju proteklih meseci, gde je jedna od alarmantnih primera protivzakonita smena dugogodišnje direktorke Moderne galerije u Ljubljani, Zdenke Badovinac, najavljene u novembru 2020. a zvanično na snazi od 24. decembra.
Tako je godinama jedna od najprogresivnijih muzejskih institucija u regionu, poznatu po iniciranju mnogobrojnih kritičkih sagledavanja i novih čitanja jugoslovenskih avangardnih umetničkih praksi 20. veka i njihovom promovisanju, kao i organizovanju društveno-angažovanih kustoskih izložbi, dobila politički postavljenog vršioca dužnosti.
Sada već bivša direktorka, Zdenka Badovinac, koja je istog meseca dobila prestižnu nagradu „Igor Zabel“ za izuzetan doprinos istoriji umetnosti, istakla je da je njena smena sa čelne pozicije muzeja „apsolutno politička“, i kao i u Mađarskoj i Poljskoj, one intitucije umetnosti koje gaje društvenu kritiku, „doživljavaju se kao pretnja“.
U otvorenom pismu preko hiljadu potpisnika, od samozaposlenih u sektoru kulture, do mnogobrojnih organizacija civilnog sektora i zvaničnih institucija, upućenom slovenačkom Ministru kulture 17. novembra, skreće se pažnja na mnoge odluke Ministarstva koje imaju dalekosežne posledice na kulturu, kulturno nasleđe i autonomiju u upravljanju institucijama kulture. Naročito su skrenuli pažnju na pogoršavanje i onako nesigurnih radnih uslova u sektoru kulture, posebno u vreme epidemije, te pritisak na nevladine organizacije, poput Metelkove 6 da se isele iz svojih prostora, na nezakonsku izmenu osnivačkih akata nacionalnih ustanova kulture, kako bi se regrutovali politički prihvatljivi kandidati. Osudili su i samoinicijativno osnivanje novih institucija, poput Muzeja nezavisnosti Slovenije, koji vide kao „ideološki projekat u korist trenutne vladajuće garniture“ dok se budžet smanjuje za postojeće programe.
Tako je i ljubljanskom Radio Študentu, jednom od najstarijih nezavisnih studentskih radio stanica u Evropi, ugrožen dalji rad, budući da je izostavljen iz godišnjeg budžeta za 2021. Kako su naveli u javnom obraćanju, radi se o političkoj instrumentalizaciji matične Studentske organizacije Univerziteta u Ljubljani (ŠOU) koja godišnjim budžetom nije obuhvatila Radio Študent, čime bi radio „izgubio ne samo osnovna sredstva, već i mogućnost sufinansiranja u okviru mnogih domaćih i evropskih projekata.“
Ovo su sve učinci nove slovenačke Vlade, na čijem čelu se ponovo našao Janez Janša, lider Slovenske demokratske stranke (SDS) koji je uz pomoć građanskih stranaka centra uspeo da formira Vladu protiv koje su, tokom nekoliko meseci prošle godine, organizovani masovni protesti. Kako navodi Gregor Kašman u tekstu objavljenom na Biltenu, ovo je samo segment širih posledica neoliberalne politike društvene i ekonomske deprivacije siromašnih radnika ali i kulturne segregacije, dalje privatizacije zdravstva, te novih oblika fleksibilizacije na tržištu rada.
V.K.
