Ispovesti žena u medijima su „hronika propasti privatnog života“

Inicijativa za mirne promene – PCi je predstavila rezultate istraživanja položaja žena u medijima u Srbiji i na Kosovu.

Studija objavljena pod naslovom „Žene u medijima“ i predstavljena simultano u beogradskom Medija centru i prištinskoj knjižari „Dit’e’Nat“ daje sliku o razmerama rodne neravnopravnosti u medijskim redakcijama i pokazuje teškoće sa kojima su novinarke primorane da se nose.

Istraživanje, čije su autorke novinarke Tamara Skrozza i Dafina Haljilji, zasnovano je na anonimnoj anketi koju su popunile 401 novinarke u Srbiji i 365 novinarke na Kosovu. Na pitanja otvorenog tipa je odgovorilo manji deo ispitanica, ali, prema oceni Tamare Skrozze, ta svedočanstva predstavljaju važniji deo nalaza.

Novinarke se suočavaju sa različitim oblicima seksualnog nasilja, diskriminacijom na osnovu izgleda i starosti, i mnoge imaju niža primanja od svojih muških kolega.

Skrozza i Haljilji su se složile da o položaju žena u medijima ponajbolje govori podatak prema kojoj 70% sprskih i kosovskih novinarki često ili povremeno razmatra da promeni posao.

Podržite nas!

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

Prema rezultatima istraživanja „Žene u medijima“ jedna trećina novinarki je bila žrtva nekog vida seksualnog nasilja. Taj podatak istraživanja se poklapa sa statistikom Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju o prevalenciji nasilja prema ženama iz 2019. godine, rekla je na predstavljanju stručnjakinja za rodna pitanja Zorana Antonijević.

„Kad pogledate izjave novinarki ko su sve bili nasilnici, što verbalno, što fizički, to su vlasnici, urednici, kolege iz drugih redakcija i sagovornici. To je plejada muškaraca na moćnim rukovodećim pozicijama koji smatraju da je normalno da sa ženama razgovaraju na određeni način i da od njih traže i očekuju seksualne usluge“, dodala je Antonijević.

Od kosovskih ispitanica svaka peta, a od srpskih svaka treća smatra da je za isti rad plaćena manje od svojih muških kolega. Na Kosovu čak polovina ispitanica prijavljuje da zarađuje manje od zvaničnog iznosa prosečne plate.

Velika većina ispitanica je rekla da im je privatni život trpeo zbog posla, a u odgovorima na otvorena pitanja žene su opisale kakve su žrtve podnosile zbog svog ranjivog položaja u medijskom sektoru.

„Mene su posebno pogodile ispovesti žena o privatnom životu“, navela je Tamara Skrozza. U pitanju je „čitava hronika propasti privatnog života“, sačinjena od svedočanstava o odlaganju poseta najbližih u bolnici, abortiranju i odlaganju operacija zbog posla.

Nalazi istraživanja pokazuju „da je potrebna korenita promena kada je reč o preovlađujućoj kulturi seksizma“, rekla je Valjmira Rašiti, članica Mreže žena Kosova. Kao prvi korak potrebno je stvoriti odgovarajuće uslove za prijavljivanje slučajeva diskriminacije i seksualnog nasilja, smatra Rašiti, jer preko 70% novinarki se izjasnilo da iskustva seksualnog uznemiravanja ne deli ni sa kim.

Istraživanje na srpskom, albanskom i engleskom jeziku je dostupno ovde.

A.J.