Izbori u Srbiji 2023. godine: Kampanje blaćenja u živom blatu

Jukom je analizirao povrede ljudskih prava i osnovnih sloboda i pritiske na građane i pravosuđe tokom predizborne kampanje za nama.

Komitet pravnika za ljudska prava – Yucom je u toku novembra i prve polovine decembra pratio predizborni period iz ugla pritisaka na pravosuđe i organizovane građane. Jukom je beležio i moguće slučajeve kršenja ljudskih prava i osnovnih sloboda u vezi sa kampanjom. Rezultati monitoringa su objavljeni u publikaciji „Izbori u Srbiji 2023. godine: Povrede ljudskih prava i osnovnih sloboda i pritisci na građane i pravosuđe“.

„Posebno ukazujemo na zabrinjavajuću negativnu kampanju i kršenja slobode udruživanja i izražavanja koja je u toku izborne kampanje bila usmerena na intelektualce, uključujući glumce, profesore i sudije, koji su deo inicijative ‚ProGlas‘ čiji je cilj bio pozivanje građana da izađu na izbore (GOTV kampanja)“, konstatuje se u publikaciji. Kako se podseća, meta kampanja blaćenja od strane članova Srpske napredne stranke i tabloida bile su Građanske inicijative, organizacija koja je pokrenula prethodno pomenutu GOTV kampanju i obezbedila logističku i organizacionu podršku za inicijativu Proglas.

Jukom ocenjuje da „curenje informacija“ sa privatnih računara kandidata za beogradske izbore liste „Srbija protiv nasilja“ i pripadajuća kampanja blaćenja predstavljaju povredu prava na privatnost. Pravnici podsećaju i na to da su međunarodne i domaće organizacije ukazale na prve slučajeve sajber napada na predstavnike civilnog društva koji su na mobilnim uređajima dobili upozorenje da su potencijalne mete državno-sponzorisanih tehničkih napada.

Mete kampanje blaćenja su bile i tužiteljke Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Bojana Savović i Milena Božović, a diskreditovan je i sudija Apelacionog suda u Beogradu, Miodrag Majić.

Institucije sa sve čet’ri u vis

Institucije su se, već poslovično, pravile mrtve: REM je ignorisao prigovore na ponašanje medija tokom izborne kampanje – svih 22 prigovora. I pravosudne institucije su imale druga posla umesto da reaguju na javno dostupne indicije na učinjena krivična dela u toku kampanje.

„Najvidljivije je bilo objavljivanje istraživačke priče novinarke CINS-a, u kojoj su predstavljeni dokazi o funkcionisanju telefonskog centra Srpske napredne stranke i ukazivanja koordinatorke istog da će radnicima biti isplaćivani iznosi od 9000 dinara na izborni dan, ali da moraju da glasaju za SNS“, podsetili su iz Jukoma.

Po oceni pravnika, navedeno činjenje je ukazalo na potencijalno krivično delo Davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem iz člana 156. Krivičnog zakonika. Međutim, Više javno tužilaštvo u Beogradu nije želelo proaktivno da postupa i uputilo je na Republičku i Gradsku izbornu komisiju jer imaju zakonska ovlašćenja i obavezu da utvrde nepravilnosti i nezakonitosti u izbornom procesu, uz očekivanje da ako oni nešto utvrde, o tome ih obaveste.

Nepravilnosti su se nizale i na izborni dan, o čemu se osvedočio mobilni tim Jukoma koji je posetio ukupno 17 biračkih mesta na teritoriji Grada Beograda.

Komitet pravnika za ljudska prava – Yucom je nevladina organizacija koja se 25 godina bavi zaštitom ljudskih prava, kao i izgradnjom i očuvanjem vladavine prava i demokratije u Srbiji. Od sticanja statusa kandidata za članstvo Srbije u Evropskoj uniji pratimo i implementaciju obaveza Srbije u okviru političkog kriterijuma i pregovaračkog Poglavlja 23.

I.K.

Prethodni članak

Za frtalj više građevinskih dozvola nego lane i nimalo lakše do stana

Približavanje narodu: umetnost fresaka Bogorodice Ljeviške

Sledeći članak