Republički zavod za statistiku (RZS) je objavio da je u oktobru 2023. izdato 3 768 građevinskih dozvola, što predstavlja povećanje od 26,1% u odnosu na isti period prethodne godine. Oko devet desetina dozvola izdate su za zgrade, a od toga preko 85% za stambene objekte.
„Prema dozvolama izdatim u oktobru 2023. u Republici Srbiji, prijavljena je izgradnja 3 086 stanova, s prosečnom površinom od 74,4 m². Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama, 11,5% stanova biće građeno u zgradama s jednim stanom, s prosečnom površinom od 148,9 m², a 87,3% stanova biće građeno u zgradama s tri stana i više stanova, i njihova prosečna površina biće znatno manja i iznosiće 63,4 m²“, navodi se na sajtu RZSS-a.
Kao što se da pretpostaviti, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti, 25,9% od predviđene vrednosti novogradnje, zatim slede Južnobačka oblast (u prevodu: Novi Sad, sa 17,8%), Sremska oblast (11,0%), Srednjobanatska oblast (6,3%), Pomoravska oblast (4,3%) i Borska oblast (4,1%) dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,2% do 3,6%.
Stanovi za fantomsko tržište
Ovi podaci su dobra prilika da ponovimo ocene stručnjaka: veći broj stanova neće rešiti stambenu krizu ako ti stanovi nisu dostupni krajnjim korisnicima. A nisu. Prethodnih meseci agencije za prodaju nekretnina su prijavile pad cena stanova u starogradnji od do 10%, dok se cene u novogradnji „ponosno“ drže na nivoima o kojima prosečni kupci mogu samo da sanjaju.
„PR menadžerka 4zida Aleksandra Mihajlović kaže za portal eKapija da je prosečno oglašena cena nekretnine u Beogradu u prvom kvartalu 2023. godine iznosila 2.500€ po metru kvadratnom, u drugom kvartalu 2.462€, dok u trećem iznosi 2.433€“, objavio je portal Mondo krajem oktobra. Izvršni direktor agencije City expert Miloš Mitić je na to dodao da je u Mirijevu prosečna cena iznosi oko 1.700€ za kvadrat, u Borči i Krnjači oko 1.500€, na Miljakovcu i u Rakovici oko 1.800€ (sve u novogradnji).
Plate su ponešto i rasle, ali je to, kako je za Mašinu objasnio Nemanja Drobnjak, uglavnom pojela inflacija. I ono što ne pojede inflacija, primorani smo da pojedemo sami – naime, iako se potrošačka korpa (na manipulativan način) računa za porodicu od dvoje odraslih i jednim detetom, ni do takve „štedljivo“ definisane korpe većina plata ne dobacuje.
„Štaviše, medijalnim zaradama se do 2023. ne može priuštiti ni 2/3 prosečne potrošačke korpe (najviše u 2022. i 2023. godini – 65%). Što nam govori da medijalna zarada, tj. zarada koju prima do 50% zaposlenih, nije dovoljna da pokrije ni 2/3 prosečne potrošačke korpe“, piše Drobnjak. O štednji ili većim ulaganjima za većinu nema ni govora.
Trećina stanovništva živi u neprihvatljivim uslovima
Kao što smo ranije pisali, rezultati regionalnog istraživanja o potrebama stanovništva za novim rešenjima trajno pristupačnih modela stanovanja su pokazali da se 20–30% stanovništva u regionu suočava sa stambenim siromaštvom, odnosno, da živi u stambenim uslovima koji su lošiji od minimalno prihvatljivih standarda.
Srbija se među zemljama regiona, uz to, najlošije kotira. Kada je reč o prostornoj dostupnosti, više od polovine stanovnika Srbije živi u prenaseljenim stanovima, a oko 65% mladih i dalje živi sa roditeljima jer ne može da se osamostali, utvrdili su Ko gradi grad i MOBA.
Podsetimo, u maju 2021. stručnjaci za pranje novca iz Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC) objavili su izveštaj u kom se tvrdi da je rast cena stambenog i poslovnog prostora u Srbiji uzrokovan pranjem novca, a to ne opovrgavaju ni zaključci Nacionalne procene rizika od pranja novca, studije koje izrađuje Ministarstvo finansija.
Država i lokalne samouprave u međuvremenu ne rade ništa da olakšaju stambenu krizu, iako postoje jasni pokazatelji da su sistemska rešenja potrebna i učinkovita, i iako je stambena kriza jedan od osnovnih faktora za probleme za koje se vlasti pretvaraju da o njima brinu, kao što su visoka stopa iseljavanja i nizak natalitet.
I.K.
