Ako želimo svet u kojem se na opasnosti od pandemije reaguje pravovremeno, adekvatno i bez diskriminacija, onda nije dovoljno da pronađemo vakcinu protiv virusa.
Tekst je prvobitno objavljen na internet stranici dnevnih novina The Guardian.
U svom ekstremu, klasno društvo Britanije je ubica. Muškarci iz najsiromašnijih zajednica u UK su u proseku zakinuti za 9.4 godina očekivanog veka, u poređenju sa najbogatijim; a žene za 7.4 godina. Ako putujete metroom od Vestminstera do Kening Tauna, za meštane svaka stanica predstavja po godinu života manje. Očekivani životni vek najsiromašnijih žena je skraćen.
Pandemija virusa korona je na putu da se udruži sa ovom mašinom za proizvodnju nejednakosti. Super-bogati privatnim avionima beže u luksuzna skrovišta u inostranstvu, a imućni mogu da iskoriste privatno zdravstveno osiguranje da zaobiđu uveliko preopterećeni britanski Državni zavod za zdravstvo (NHS), koje će se uskoro i urušiti. Dotle za armiju britanskih prekarnih radnika i radnica nema spasa od odlaska na posao koji im ugrožava zdravlje.
Vozači Ubera i dostavljači hrane, čistači: svi su oni slabo plaćeni, a često odgovorni za izdržavanje porodica. Mnogi će osećati da nemaju izbora do li da nastave da rade. Dok se mnogi profesionalci iz srednje klase mogu zaštititi radom od kuće, police u supermarketima ne mogu se puniti na daljinsko upravljanje, a to važi za sve od fabričkih radnika i radnica do čistača i čistačica. Koliko ljudi bi uopšte moglo da preživi od 94.25 funte nedeljno, koliko iznosi obavezna naknada tokom bolovanja u Britaniji?
Virus korona je najopasniji za ljude s hroničnim bolestima, i opet, uticaj zavisi od toga na koji stepenik britanske društvene lestvice ste osuđeni. Istraživanja koje je sprovela Britanska fondacija za srce (BHF) su otkrila da je u radničkom Tejmsajdu na severozapadu zemlje smrtnost od srčanih oboljenja premašuje više nego tri puta onu u imućnom Kensingtonu i Čelsiju. Po podacima udruženja Astma UK: “Astma je češća u deprivilegovanim zajednicama, kao i verovatnoća da budu hospitalizovani zbog astme. Dijabetes je znatno uobičajeniji u uslovima nemaštine, a postoji i jaka veza između plućnih oboljenja i siromaštva. Oko 1.9 miliona penzionera životari ispod granice siromaštva: njihovo će zdravlje u proseku biti lošije nego zdravlje njihovih imućnih vršnjaka, što znači da će im život biti značajno teži.
Poznato nam je da depresija i stress slabe imuni sistem, a istraživanja jasno pokazuju: ljudi sa niskim primanjima su skloniji tome da pate od poremećaja mentalnog zdravlja. Slaba ishrana je još jedan faktor, koji je pritom u snažnoj vezi sa siromaštvom. Šta će biti sa najsiromašnijima, izgladnjenim beskućnicima, koji imaju oslabljen imuniet i nedostatak uslova za redovnu higijenu? I šta će se desiti sa milion i po dece koja imaju pravo na besplatne obroke u školi ako je obrazovni sektor privremeno zatvoren? Mnogi bi se uskoro mogli zateći praznih stomačića.
Korona virus nastavlja da izaziva haos, a mogli bismo biti na rubu ekonomskog šoka u rangu finansijskog kraha iz 2008. Uprkos retorici političara, poslednji budžet ne može da popravi štetu koju je društvenom tkanju Britanije nanela decenija mera štednje. Štaviše, skorašnji budžet cementira uštede u ključnim javnim uslugama van NHS-a i policije. Ako nas čeka nova ekonomska kriza, možemo očekivati da Torijevci osiguraju da za nju ponovo plate sve siromašnija deca, korisnici socijalnog osiguranja i radno stanovništvo koje je već istrpelo dužu stagnaciju realnih plata nego prethodne generacije.
Znamo da se bogati paze međusobno, ali ove nepravde nisu nikakvi božanski gestovi, niti sumorne životne činjenice na koje treba sa rezignacijom slegnuti ramenima. Ova pandemija će nas naučiti mnoge jezive lekcije: između ostalog i jednu koju je trebalo da naučimo poodavno, da nejednakost ubija.
Decenija mera štednje i društveni poredak koji milionima građana uskraćuje udoban život doneće narednih nedelja i meseci još mnoge smrti koje su se mogle izbeći. Odlučnost vlade da pronađe vakcinu za korona virus mora biti praćena obnovljenom posvećenošću da se pozabavimo siromaštvom. Kao i svaka kriza, i ova će najverovatnije najžešće pogoditi radničku klasu i siromašne. To nije neminovno. U pitanju je nešto što bismo imali snage da sprečimo – kad bismo samo za to imali volje.
S engleskog prevela: Iskra Krstić
