Izložba „Zamišljene granice” zvanično se otvara večeras u 18h na Subinom platou u Limanskom parku u Novom Sadu u okviru projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022” i trajaće sve do 28. avgusta.
Kustoski tim Mirjana Radovanović i Miloš Miletić iz KURS-a su ovom prilikom okupili umetnice, umetnike, aktivistkinje, aktiviste i kolektive kako bi zajedno dali komentar na pojam „Tvrđava mira”, koji je jedan od tematskih okvira u okviru pomenutog projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022”, čiji je ova izložba deo.
Kako su Radovanović i Miletić pojasnili, koncept su kreirali uz kritički osvrt na zadati tematski okvir, pri čemu su se vodili ličnim iskustvom i pozicijom.
„Tu mislimo na odrastanje, život i rad u Srbiji (na periferiji kapitalističkog sistema), kao i na iskustvo koje smo dobili kroz različite internacionalne projekte, saradnje i gostovanja u zemljama Evrope i, mnogo važnije, van nje,“ naveli su u saopštenju.
Kako objašnjavaju, u uvodnom opisu koji se nalazi u Programskoj knjizi Evropske prestonice kulture afirmativno se govori o pojmu „tvrđava mira”, pri čemu se Evropska unija uzima kao simbol te zamišljene tvrđave, dok oni polaze od premise da pojam „tvrđava” podrazumeva „potrebu da se nešto zaštiti od neke opasnosti i da je u tom slučaju ’mir’ samo prividno stanje permanentnog sukoba“.
Stoga, kako najavljuju, ovom izložbom žele da otvore prostor za dijalog i da pokušaju da sagledaju „ko i šta predstavlja opasnost po evropsku kulturu i ’tvrđavu’“ u okviru koje sami umetnički radovi nisu uvek direktni odgovor na temu, već podrazumevaju jednu širu (globalnu) sliku i ukazuju na višeslojnost savremenih društvenih odnosa.
Mirjana Radovanović i Miloš Miletić iz organizacije Kurs, koji su prevashodno umetnički kolektiv kojima je ovo prvi „izlet“ u kustoski rad, navode da pomenuti pojam „tvrđava mira” za njih otvara mnoga pitanja koja se tiču evropskog nasleđa i odnosa spram drugih naroda i kultura. U okviru takvih koordinata razmišljanja postavljaju i pitanja o tome gde počinje ta tvrđava i ko je njen tvorac? Ko ili šta je posmatran kao pretnja za ‘mir’ koji ta tvrđava navodno štiti? Ko, kako i kada ima dozvolu da uđe u tvrđavu, i da li je slobodan kada unutra kroči?
Sama izložba je podeljena u tri celine koje ukazuju na fenomene društva u kome živimo i koji su deo nasleđa Evrope, poput: evrocentričnosti, nasleđa kolonijalizma, neokolonijalizma, eksploatacije, migracija, Frontex-a. Ovaj kustoski dvojac za kraj dodaje i da pojedine intervencije prikazuju „ideje za budućnost koje nude mogućnosti za prevazilaženje ovih koncepata i njihovih manjkavosti“.
Umetnice, aktivisti i kolektivi koji će se naći na ovoj izložbi su: Alaa Abu Asad i Ulufer Çelik (Palestina i Turska, Holandija), Selma Asotić (Bosna i Hercegovina, SAD), SABA – Silvia Amancei / Bogdan Armanu (Rumunija), Nika Autor (Slovenija), bak.ma digital media archive of social movements (Özge Çelikaslan, Bilge Emir) (Turska), Leslie Fernandez Barrera (Čile), Fokus grupa (Hrvatska), Jelena Grujičić (Srbija), Vladan Jeremić i Rena Redle (Srbija), Filip Jovanovski i Ivana Vaseva(Severna Makedonija), Ena Jurov (Hrvatska), Adela Jušić (Bosna i Hercegovina), Yazan Khalili (Palestina), Uroš Krčadinac (Srbija), Hythm L-Wrdny (Egipat) , Bojan Mrđenović (Hrvatska), Paula Baeza Pailamilla, kustos Ignacio Szmulewicz (Čile), Pravo na vodu (Srbija), Nataša Prljević & Joshua Nierodzinski (Srbija, SAD), Baris Seyitvan (Turska), Daniel Toca (Meksiko), Jaśmina Wójcik (Poljska), Ala Younis (Jordan).
Kao i mnoga prethodna izdanja projekta „Evropska prestonica kulture“ i ovo u Novom Sadu ne prolazi bez javnih polemika o tome koliko je uopšte stanovnicima u Novom Sadu generalno, a specifično i novosadskoj kulturno-umetničkoj sceni, potreban projekat Evropske prestonice kulture.
Tome doprinosi i nedavno završena analiza rezultata javnih konkursa Asocijacije NKSS koja je ove godine obuhvatila i analizu rezultata konkursa za projekte u okviru programa za Evropsku prestonicu kulture. Kako stoji u analizi, ukupni javni budžet za programe u okviru EPK NS za 2021. godinu je iznosio ogromnih 200 miliona dinara (oko 1.7 miliona evra) od kojih je deo sredstava dodeljen za 18 tzv. „sumnjivih“ projekata u iznosu od 20.7 miliona dinara (oko 170 000 evra).
Pod sumnjivim projektima se, kako se navodi u samom saopštenju NKSS-a, podrazumevaju „fantomske“ organizacije, to jest, nepoznate organizacije koje nemaju detektovane prethodne aktivnosti u oblasti kulture ili organizacije koje su osnovane neposredno pred konkurs. Ovakvim „sumnjivim“ organizacijama pripadaju i one čije dosadašnje aktivnosti ne spadaju u sektor kulture.
O problematičnom odnosu evropskog centra i periferije u kontekstu EPK NS 2022 je za Mašinu nedavno govorio i Aleksandar Matković, društveni naučnik i aktivista iz Novog Sada, koji je komentarisao da je zanimljivo da u EU s jedne strane više niko ozbiljan ne misli da će se Srbija priključiti, ali da, kako je naglasio, joj se stalno daju nekakve zamene poput „Berlinskog procesa“, „malog Šengena“, „Otvorenog Balkana“ i sl. „U tom kontekstu nekako doživljavam i EPK: kao mamca za lokalne elite, utešnu nagradu u odsustvu prave stvari koja bi ih obradovala“, zaključio je.
Za više informacija o samoj izložbi i pojedinačnim radovima pogledajte ovde.
V.K.
