Ukupno 457 za, a 103 protiv – tako je glasio bilans glasanja evroposlanika o usvajanju rezolucije u Srbiji. Samo usvajanje iste nije tolika novost, koliko oštar ton korišćen u samom tekstu.
Drugim rečima, za razliku od prethodnih, ova rezolucija itekako stavlja akcenat na sve probleme koje je zadesilo srpsko društvo od trenutka pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu – iliti, od početka sveobuhvatne društveno-političke krize u zemlji.
A bilo je naznaka, poput nedavne posete predsednica Evropske komisije (EK) Ursule fon der Lajen Beogradu. Iako deo srpske javnosti koji ne podržava aktuelni režim nije bio zadovoljan njenom posetom, odnosno izgovorenim tokom konferencije za medije, Fon der Lajen se itekako služila ne tako prijateljskom retorikom.
Drugim rečima, i ona je – poput teksta same rezolucije – bila oštrija u svom ophođenju prema Vučiću i aktuelnoj situaciji u Srbiji. Naposletku, umesto „dragi Aleksandre“, mogli smo da čujemo „gospodine predsedniče“.
Samim tim, stiče se utisak da je njena poseta bila uvod za ono što će uslediti.
Od medija do represesije na ulicama – vladavina prava u malom
A usledila je najoštrija rezolucija o Srbiji ikada – drugim rečima, odnosno ne tako diplomatskim rečnikom, packa zvaničnom Beogradu zbog trenutne situacije u Srbiji.
U tekstu se skreće pažnja da ni godinu dana nakon pada nadstrešnice istraga nije završena, te se poziva na „potpuno i transparentno sprovođenje pravnih postupaka nakon istrage nadležnih organa, kako bi se odgovorni priveli pravdi, u skladu sa vladavinom prava“.
Pored toga, takođe se ističe i sve veći geopolitički uticaj, pre svega Kine. Naime, ukazuje se da je uticaj pomenute velike sile u Srbiji poslednjih godina znatno porastao zahvaljujući velikim infrastrukturnim ulaganjima, što izaziva zabrinutost zbog nedostatka transparentnosti, neusklađenosti sa standardima EU i mogućeg kršenja ekoloških propisa. Samim tim, upravo se ovaj primer povezuje sa tragedijom u Novom Sadu.
Zatim, osvrćući se na studentski pokret, u rezoluciji se navodi da je od februara do kraja septembra 2025. godine održano je više od 10.000 protesta u preko 630 mesta i 1.200 lokalnih zajednica, među kojima i najveći u istoriji Srbije 15. marta, kao i drugi po veličini 28. juna. Kako se ocenjuje, time je oblikovan najmasovniji građanski pokret u poslednjih nekoliko decenija.
EP ističe podršku pravu srpskih studenata i građana na mirne proteste, kojima se traži odgovornost vlasti i sprovođenje demokratskih reformi u skladu sa principima vladavine prava koje Evropska unija očekuje od Srbije.
Takođe se navodi da su studentski protesti u većini slučajeva protekli mirno, iako je tokom leta zabeleženo nekoliko nasilnih incidenata. Istovremeno, pojedini slučajevi upotrebe radikalnih simbola i ekstremno nacionalističke, proruske i šovinističke retorike tokom masovnih okupljanja izazvali su brojne kritike, kako iz zemlje, tako i iz inostranstva.
Dodaje se da su srpske vlasti pribegle nasilju prema političkim protivnicima i upotrebi prekomerne sile nad demonstrantima širom zemlje, uz ocenu da je od početka godine represija dodatno eskalirala. Podseća se da su, prema izveštajima nezavisnih izvora, učesnici protesta 15. marta bili izloženi dejstvu zvučnog oružja, što izaziva ozbiljnu zabrinutost u pogledu proporcionalnosti i zakonitosti primene sile.
U rezoluciji se navodi i da je od avgusta nasilje dodatno intenzivirano, te da su bezbednosne službe nezakonito prisluškivale i javno objavljivale privatne razgovore, koji su potom korišćeni za optuživanje studenata i aktivista za navodnu pripremu dela protiv ustavnog poretka i bezbednosti države. Ističe se i da je elitna vojna jedinica „Kobre“ bila raspoređena na terenu i da je u jednom slučaju čak upotrebila bojevu municiju.
EP takođe najstrože osuđuje talas nasilja u Srbiji, koji je podstaknut delovanjem države, zastrašivanjem i neselektivnim hapšenjima mirnih demonstranata, novinara, organizacija civilnog društva i opozicionih predstavnika. Takođe se izražava zabrinutost zbog kampanja diskreditacije, medijskog zastrašivanja i zloupotrebe ličnih podataka u cilju narušavanja ugleda demonstranata, i poziva srpske vlasti da garantuju slobodu medija.
Pored toga, istovremeno se pozivaju visoki zvaničnici da odmah prekinu sa zapaljivom retorikom koja podstiče neprijateljstvo ili nasilje, kao i sa praksom nezakonitog nadzora nad demonstrantima.
EP naposletku „poziva najviše evropske zvaničnike da se uzdrže od davanja neosnovanih izjava kojima se hvale reformski procesi u Srbiji, pozdravlja novi ton predsednice Komisije tokom njene nedavne posete Srbiji, koji je kredibilniji u pogledu dubokih problema Srbije i negativnog učinka u sprovođenju ključnih reformi, primećuje najavljeni dogovor u vezi sa nezavisnom proverom biračkog spiska i Saveta REM, ističući da se napredak ocenjuje na osnovu sprovođenja reformi“.
Za kraj, pozvane su i sve zemlje učesnice predstojeće izložbe EXPO 2027 da uzmu u obzir ozbiljne zabrinutosti i dokaze o raširenoj korupciji povezanoj sa vladajućim strukturama, kao i prijavljeno nepoštovanje osnovnih građevinskih standarda i zakonskih zahteva u organizaciji i postavljanju izložbe.
Čak se spominje i „Ćacilend“
Evroposlanica i bivša novinarka Irena Joveva u razgovoru za Mašinu, a osvrćući se na rezoluciju EP o Srbiji, ukazuje da je potpuno normalno da se sam tekst služi vrlo oštrim tonom prema srpskom režimu – jer tako i treba da bude.
„Kada pročitate rezoluciju, u njoj se jasno i otvoreno govori o brutalnosti i nasilju nad demonstrantima, nepravdi koja je prisutna u svim sferama društva i potpunom urušavanju vladavine prava. Pominje se čak i ’Ćacilend’, plaćeni batinaši od strane vlasti i duboku korupciju. Zapravo, opisuje se sve ono sa čime se studenti, demonstranti, civilno društvo, nastavnici, kulturni radnici, profesori i svi koji se usuđuju da govore protiv autoritarnog režima suočavaju već više od godinu dana“, rekla je Joveva.
Sagovornica Mašine dodaje da se, prema njenoj proceni, došlo do tačke preokreta, u kojoj su EU i njene države članice konačno shvatile da politika „umirivanja“ ne funkcioniše sa Vučićem. Kako kaže, nada se da će Evropa uvesti ciljane sankcije protiv pojedinaca odgovornih za nasilje, korupciju i celokupnu sadašnju situaciju u Srbiji.
Upitana još malo o samoj oštrini teksta, odnosno činjenici da se prvi put u istom spominju direkta imena – Goran Vesić, Tomislav Momirović – Joveva ističe kako rezolucija jasno i direktno imenuje stvari, odnosno osobe.
„U diplomatiji, što se odnosi i na Evropski parlament, uobičajeno je koristiti blaži ton, ali to ovde nije slučaj. To jasno pokazuje kako političke snage u Evropi vide dešavanja u Srbiji, odnosno situaciju u kojoj se događa brutalna represija, državno nasilje te kampanje blaćenja pojedinaca, dok Vučićev režim nastavlja svoj nadrealni šou za javnost, naravno sve uz pomoć medija pod kontrolom države. Rezolucija ne samo da imenuje Vesića i Momirovića te ukazuje na represiju, već i poziva na uvođenje sankcija protiv odgovornih pojedinaca. Iskreno se nadam da će države članice i Evropska komisija nastaviti u tom pravcu i izaći sa konkretnim predlozima za sankcije“, smatra Joveva.
Podsetimo, sagovornica Mašine je od samog početka podržavala studentski pokret, te ih je ona dočekala nakon njihove šetnje do Strazbura, te kasnije i u Briselu.
Kako kaže, i svojim evropskim kolegama je skretala pažnju o njihovim podvizima – i one lepe trenutke sa protesta, ali i brutalne akcije vlasti – pišući pisma Evropskoj komisiji i podnoseći amandmane na rezolucije.
„Moj kolega Helmut Brandšteter i ja smo predložili srpske studente za prestižnu Šaharovovu nagradu, a sve kako bismo podigli svest o onome što se dešava u Srbiji i obezbedili studentima priznanje koje zaslužuju. Srpski studenti su svojom izuzetnom hrabrošću pokazali celoj Evropi i svetu da, uprkos represiji i brutalnim obračunima, još uvek postoji snažna odlučnost i tračak nade da se ustane za bolju budućnost. Naša solidarnost u Evropskom parlamentu je mala u poređenju s onim što su oni pokazali nama. Jedino se nadam da će, uprkos razočaranjima u EU, zadržati veru u evropsku budućnost“, kazala je Joveva.
Budućnost Srbije je u EU
Za kraj, upitana o tome šta sama usvojena rezolucija znači za dalji put Srbije ka EU, sagovornica Mašine ukazuje da se ona od početka svog prethodnog mandata zalaže za integraciju i pristupanje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.
„Svesna sam da su procesi dugi, da postoje dvostruki standardi te i po koje prazno obećanje. Ipak, propovedanje evropskih vrednosti bez stvarnih dela, nalik onome što Vučić radi u Srbiji, udaljilo je mnoge ljude od tog puta, a naročito u Srbiji. Rastužuje me kada vidim istraživanja javnog mnjenja prema kojima manje od polovine građana Srbije želi da se pridruži EU“, objašnjava Joveva.
Uprkos tome, kako dodaje, veruje da je budućnost Srbije u EU, kao što veruje i da bi najbolji životni standard i generalni prosperitet građani Srbije mogli da ostvare upravo članstvom u EU.
„Za Sloveniju i Hrvatsku, na primer, članstvo je donelo mnoge prednosti, i uverena sam da će i za Srbiju jednog dana biti tako. Naravno, članstvo ne znači da odjednom problemi više ne postoje, i važno je naglasiti da i unutar EU postoje oblici korumpiranog autoritarizma sličnog Vučićevom režimu, kao što je slučaj sa Mađarskom. Demokratiju je uvek potrebno negovati i boriti se protiv korumpiranih autokrata, jer takav autoritarni zaokret može se dogoditi bilo gde. Takođe, želim da istaknem da se u okviru EU često menja raspoloženje kada je reč o proširenju, ali sam poslednjih godina primetila određeno ubrzanje tog procesa. Ipak, EU sebi ne može da priušti još jednog neliberalnog autokratu, zbog čega Vučićevo ostajanje na vlasti samo dodatno udaljava Srbiju od članstva. Evropske zemlje ne žele Vučića i ’ćaciste’ u Uniji, ali žele ljude koji se bore za pravdu i vladavinu prava“, zaključuje Joveva.
M.B.
