„Memorandum o razumevanju potpisan u julu 2024. mnogo toga pokazuje. Njime je zanemarena volja srpskog naroda“, upozorio je Valter Bajer, predsednik Evropske levice, u intervjuu za The New Union Post. Bajer optužuje EU „koja se često zalaže za vladavinu prava na globalnom nivou“ da profitira od „nepravednog i nezakonitog procesa“.
Prema oceni vođe Evropske levice, problematika rudarenja litijuma u Srbiji je evropsko pitanje. „Ako otpor lokalnih zajednica može da se pogazi u jednom delu Evrope – kao što je Srbija sa eksploatacijom litijuma – onda se to može desiti bilo gde“.
Kako piše The New Union Post, Bajer smatra da je protivljenje Projektu Jadar više nego opravdano, ukazujući na moguće zagađenje podzemnih voda, zagađenje poljoprivrednog zemljišta, raseljavanje zajednica i dnevnu potrošnju 8.000 m3 vode. „Uticaj je dobro dokumentovan brojnim studijama“, navodi Bajer, dodajući da je dolina Jadra „prirodni dragulj“ koji bi mogao da podrži „održive“ ekonomske i društvene alternative eksploataciji resursa, kao što su „poljoprivreda ili ekoturizam“.
Evropska levica je solidarna sa narodom Srbije
Kao što ste mogli da čitate u Mašini, Evropska levica je i krajem 2024. izrazila solidarnost sa narodom Srbije. „Predloženi projekat rudarenja litijuma u regionu Jadra od strane Rio Tinta je jasan primer korporativne pohlepe koja prevazilazi ekološku odgovornost i dobrobit zajednice. Ovaj projekat deo je opasnog trenda multinacionalnih kompanija da eksploatišu ranjive države zarad profita, zanemarujući dugoročne posledice po životnu sredinu i lokalno stanovništvo“, pisalo je u saopštenju Evropske levice koje je u oktobru prošle godine prenela Politička platforma Solidarnost.
Mnogi analitičari su u međuvremenu nepoverenje prema Evropskoj uniji, izraženo i u izostanku njenih simbola na protestima koji u Srbiji traju već pet meseci, doveli u vezu sa stavom EU prema rudarenju litijuma. Kako je nedavno analizirao Bojan Elek, „kredibilitet EU na Zapadnom Balkanu uvek je počivao na tvrdnji da ona predstavlja više od samo ekonomske integracije, da se zalaže za sistem zasnovan na vrednostima i pravilima. Ali ovaj kredibilitet se ruši jer se pristup EU proširenju u regionu Zapadnog Balkana sve više pomerao sa transformacionog na transakcioni – fokusiran na kratkoročnu stabilnost i strateške dobitke, dok se zanemaruje erozija demokratije, vladavine prava i građanskog prostora“.
Elek ocenjuje da mnogi smatraju da EU ne stoji uz one koji brane demokratiju, već umesto toga sklapa zakulisne poslove sa onima koji je rasturaju. „Zbog toga se zastave EU gotovo nigde ne vide na ulicama Srbije. I čini se da je srpski predsednik, dobro uvežban u upravo transakcijskoj politici koja mu je obezbedila vlast kod kuće, sada spreman da menja Jadar za kontinuiranu evropsku podršku, kladeći se da će pristup toliko željenom litijumu nadmašiti svaku zabrinutost u vezi sa represijom kod kuće“, konstatuje autor.
Evropska komisija planira da se dodatno smanji ekološke ambicije i snizi ekološke standarde, smatra Bajer
Predsednik Evropske levice smatra da zelena tranzicija u EU nije ostvariva u okviru trenutne politike. On naglašava i da Evropska komisija pokazuje spremnost da učini „jasan pomak“ i zameni ‘Zeleni dogovora’ (Green Deal) ‘Čistom industrijskom pogodbom’ (Clean industrial deal),
„Štaviše, Bajer upozorava da je Omnibus paket još više zabrinjavajući, jer se čini da je EU spremna da ‚slabi korporativnu odgovornost, smanji ekološke ambicije, snizi ekološke standarde, pa čak i ponovo nacionalizuje zakone o građanskoj odgovornosti u slučajevima ekološke štete‘“, konstatuje se u intervjuu.
Bajer upozorava i na postojanje učinkovite agende protiv energetske tranzicije, koju imaju Evropska narodna partija (EPP) i Evropski konzervativci i reformisti (ECR). Skrenimo pažnju na to da su konzervativci prošle sedmice zamalo uspeli da ugase program LIFE, kroz koji EU finansira nevladine organizacije koje implementiraju strategije Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine i zelene tranzicije.
Bajer je u intervjuu za The New Union Post ukazao na rizike koje sa sobom nosi politika usmerena na konkurentnost i ekonomsku konfrontaciji sa drugim globalnim silama, za koju se u pogledu eksploatacije kritičnih mineralnih sirovina odlučila Evropska unija. Kako naglašava, nasuprot tome, pristup „zasnovan na saradnji“ bi mogao bi da da osnov za razvijanje međunarodnog okvira za ekološku tranziciju „koja uvažava klimatsku krizu ali i zajedničku odgovornost za očuvanje biodiverziteta“.
I.K.
