Vučić je od Društva lekara Vojvodine jedanaestog jula primio „Hipokratovu medalju“ za zasluge u unapređenju zdravstva, kao i za poseban lični angažman na poboljšanju uslova rada u zdravstvenim ustanovama širom zemlje, kako je saopšteno iz kancelarije predsednika.
Takav čin Društva lekara Vojvodine u međuvremenu je kritikovan sa različitih pozicija, delom zbog formalnih nedostataka u samoj proceduri dodeljivanja medalje, a ozbiljnije zbog suštinske besmislenosti.
Kako je za N1 skrenuo pažnju predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Rade Panić, formalno gledano, odnosno po statutu Društvu lekara Vojvodine, medalja nije mogla biti dodeljena nikome ko nije član tog društva. Istovremeno, predsednik uopšte ne bi trebalo da se meša u zdravstvo, koje mu formalno nije u nadležnosti. Isprva se čak i spekulisalo da „Hipokratova medalja“ ranije nije ni postojala, odnosno da je izumljena za ovu priliku, da bi se u međuvremenu utvrdilo da ju je pre deset godina dobio i Vladeta Jerotić.
Važnija od formalne je, ipak, kritika neusaglašenosti sadržaja obrazloženja za dodeljivanje medalje Vučiću i realnosti srpskog zdravstva. Naime, u saopštenju predsedničkog kabineta stoji sledeće:
„Istakavši da se po izgradnji najsavremenijih zdravstvenih objekata u poslednjih nekoliko godina jasno vidi koliko se Srbija menja, predstavnici Društva lekara Vojvodine zahvalili su predsedniku i na tome što je mnogo učinio na zadržavanju kadrova, koji se sada vraćaju u Srbiju kako bi svojim znanjem na najbolji način pomagali ljudima u svojoj zemlji. Upravo zato je ovo prestižno priznanje, koje se uručuje zaslužnim pojedincima jednom u deset godina, ovoga puta dodeljeno predsedniku Srbije, koji je oblasti zdravstva posvetio posebnu pažnju u svim aspektima“.
Iz Sindikata lekara i farmaceuta Srbije i udruženja Ujedinjeni protiv kovida poručuju da je dodela Hipokratove medalje Vučiću „čin stavljanja soli na ranu našeg esnafa, i može ukazati na to da ima kolega ogrezlih u poltronstvu koje žive oportunizam“, kako je preneo N1.
Kako smo višekratno izveštavali, zdravstveni sistem Srbije se rapidno urušava zbog nedostatka ulaganja, privatizacije i odseljavanja stručnjaka. Kako je za Mašinu u februaru objasnio Rade Panić, protekle godine je formalno došlo do smanjenja broja nezaposlenih lekara, ali se situacija nije i realno izmenila na bolje, jer bi broj nezaposlenih medicinskih stručnjaka – i broj onih koji u zdravstvenom sistemu nedostaju na duže staze – bio isti kada se u zaposlene ne bi računali privremeno i prekarno zaposleni angažovani na osnovu volonterskih ugovora, ugovora o povećanom obimu posla na određeno vreme, preko opština, „sa vrlo sumnjivim ili neobjašnjivim obračunima plata“, i slično.
Podsetimo i na to da je Srbija u proteklih osam godina smanjila javna ulaganja u zdravstvo, obrazovanje i socijalnu zaštitu, istovremeno povećavajući ulaganja u odbranu, vojsku i policiju, i to nauštrb socijalne zaštite. Ulaganja u zdravstvo su već dugo niža nego u ostalim zemljama istočne i srednje Evrope.
I.K.
