„U Srbiji vidimo urušavanje demokratije, gde autokratska vlast koristi posebne zakone da ograniči transparentnost u vezi sa velikim projektima. Nedavno usvojeni zakon otvara put da se najmanje milijardu evra javnih sredstava, namenjenih za EXPO 2027, potroši po ‘naduvanim cenama’ ili uz manje kvalitetne građevinske radove nego što bi se dobili u konkurentskim i transparentnim postupcima“, konstatuje se u regionalnom izveštaju Transparency International za istočnu Evropu i srednju Aziju.
Transparency International je skrenuo pažnju međunarodne javnosti i na to da tužilaštvo Republike Srbije nije reagovalo na osnovu javno predstavljenih dokaza o izbornim prevarama u korist vladajuće Srpske napredne stranke i njenih koalicionih partnera u decembru 2023.
„Ova politički zarobljena pravosudna institucija ne uspeva da zaštiti javni interes u ključnom trenutku, smanjujući sposobnost zemlje da zaustaviti korupciju“, ocenjuje se u izveštaju koji je prenela Transparentnost Srbija. Kako domaća organizacija izdvaja, Transparency International je zapazio da „zbog podložnosti političkim pritiscima, pravosudni sistem u Srbiji uglavnom nije u mogućnosti da krivično goni i sankcioniše javne funkcionere koji zloupotrebljavaju svoj položaj “.
Srbija klizi nadole na listi od 180 zemalja
Pomenuti izveštaj prati listu zemalja po percepciji korupcije u javnom sektoru koje je, kako navodi Transparentnost Srbija, najznačajnije rangiranje zemalja tog tipa na svetu. Srbija je u ovom rangiranju, objavljenom 30. januara, nastavila pad.
Srbija je pala za tri mesta, tako da je sada 104. od 180 zemalja. Indeks Srbije je za sedam poena manji od svetskog proseka, i čak 28 poena lošiji od proseka EU, naglašava Transparentnost Srbija. „U rangiranju za 2023. godinu zadržala je indeks 36, što je najlošije u poslednjih 12 godina, otkako se primenjuje ista metodologija ocenjivanja“.
Ako gledamo region, od nas u bolji: Albanija, sa kojom je Srbija prošle godine delila 101. poziciju, sada je bolja i ima indeks 37, (Kosovo, koje se zasebno rangira i ima 41), Severna Makedonija i Mađarska sa 42, Bugarska 45, dok Crna Gora i Rumunija imaju indeks 46. Od zemalja regiona lošija je samo Bosna i Hercegovina sa indeksom 35. „U odnosu na prošlu godinu, pretekli su nas Albanija, Gambija, Zambija i Kazahstan“.
Indeks percepcije korupcije se na osnovu istraživanja određuje već 30 godina
Transparency International meri indeks percepcije korupcije (CPI) već 27 godina. Indeks od 100 znači da se zemlja percipira kao slabo korumpirana, a 0 da se percipira kao jako korumpirana. Prvo mesto na listi zauzimaju Danska (90), Finska (87) i Novi Zeland (85), a na dnu su Somalija (11), Južni Sudan, Sirija i Venecuela sa 13 poena.
„Pri izradi CPI se uzima u obzir 13 relevantnih istraživanja koja mere percepciju o korumpiranosti javnog sektora. Ta istraživanja predstavljaju mišljenje ili utisak koji o korumpiranosti državnih funkcionera i javnih službenika imaju oni koji sa njima posluju ili koji o tome savetuju poslovne ljude, vlade i međunarodne institucije“, objašnjavaju iz Transparentnost Srbija. Po njihovim navodima, ova istraživanja moraju biti objavljena u poslednja 24 meseca i moraju postojati makar tri takva izvora podataka da bi zemlja/teritorija bila rangirana.
Transparentnost Srbija navodi da se CPI za Srbiju ove godine računao na osnovu osam relevantnih istraživanja, što garantuje visok stepen pouzdanosti nalaza. Za Srbiju su korišćeni nalazi Global Insight Country Risk Ratings, Bertelsmann Foundation, World Economic Forum, Economist Intelligence Unit, Freedom House, International Country Risk Guide, World Justice Project Rule of Law Index i Varieties of Democracy Project.
„TI ističe veoma značajnu korelaciju koja postoji između problema u funkcionisanju pravosudnih sistema i korupcije. Tako, kada se upare podaci iz Indeksa vladavine prava (Rule of Law Index) sa podacima iz CPI, uočava se veoma jasna veza među njima, i to u pogledu odnosa korupcije i nekažnjivosti javnih funkcionera koji krše pravila, korupcije i mogućnosti građana da ostvare svoja prava pred sudom, kao i korupcije i diskriminacije“, naglašava se.
I.K.
