Biodiverzitet – raznovrsnost života na zemlji, rezultat je milijardi godina evolucije i ključan je za održivost našeg ekosistema, podsećaju iz udruženja Bela Čaplja iz Beograda. Obeležava se od 1992. godine, kada su svetski lideri na Samitu Zemlje 1992. usvojili Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti sa ciljevima njenog očuvanja, održivog korišćenja njenih komponenti i pravične raspodele koristi.
Ove godine Međunarodni dan biodiverziteta možete proslaviti u Bari Revi, i time dati doprinos tome da se ovo biodiverzitetski vredno područje sačuva.
U programu okupljanja na koje je pozvalo udruženje Bela čaplja su predavanje asistentkinje Daniele Cvetković sa Univerziteta Singidunum na temu živog sveta akvatičkih ekosistema i njihovoj ugroženosti i značaju i predavanje naučnika sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“. Oni će predstaviti rezultate projekta „Barametar“ koji se bavi istraživanjem i zaštitom vlažnih staništa i biodiverziteta.
Važno stanište je 2021. postajalo deponija za šut
Kako smo ranije pisali, Bara Reva je prirodno stanište na levoj obali Dunava, udaljeno desetak kilometara od centra Beograda. Dom je preko 300 biljnih i životinjskih vrsta, uključujući i mnoge zaštićene, a u njoj se gnezdi i retki orao belorepan, zbog čega spada u međunarodno prepoznata IBA područja.
„Po mišljenju stručnjaka bara Reva zaslužuje viši stepen zaštite. Umesto toga, njom se neadekvatno upravlja u dužem periodu, a šutom se intenzivno zatrpava od avgusta prošle godine“ čitali ste u Mašini 2021. Tada je desetine kamiona svakodnevno istovarivalo šut, trajno devastirajući područje i ugrožavajući živi svet u njemu.
Već je bilo posečeno na desetine stabala na obali, a planirano i dalje nasipanje i raščišćavanje terena. Aktuelno se deponija prostire na 30ha, a u planu je da se proširi na čak 80. Bara Reva je postala naročito ugrožena od kada su gradske vlasti ovde isplanirale takozvano „postrojenje za tretman, odnosno skladištenje i ponovno iskorišćenje neopasnog građevinskog otpada“ (šuta) koje je JKP „Gradska čistoća“ planirala da gradi za potrebe Grada Beograda.
Obeleženo tri godine od protestnih šetnji za spas Reve
Pre tačno tri godine, 16. maja 2021. organizovana je protestna šetnja za odbranu Reve. Kako kažu iz Bele čaplje, udruženja sa leve obale, pojedinci građani, mladi, mala preduzeća i drugi su dali ogroman doprinos da se ovaj protest održi.
„Samo pola sata nakon što smo otišli sa ovog mesta, kamioni su nastavili da voze kao da se ništa nije dogodilo. Zato je sedam dana kasnije sprovedena blokada koja je trajala 24 dana dok nisu odvezli poslednju mašinu sa deponije“.
Kako smo tada pisali inicijatori blokade su bile lokalne organizacije sa leve obale Dunava: UG Bela čaplja, UG Kotež i UG Komšija, a pridružili su im se Združene inicijative i pokreti, ORSP, inicijativa Pravo na vodu, Savski nasip, Blok 70 – zajednička akcija, inicijativa Odbranimo Teslu, Građanske inicijative, Novi optimizam, pokret Solidarnost, Internet radnici Srbije i mnoge druge.
„Danas, bitka za ovo značajno stanište se vodi kroz institucije, obrazovanje, i još uvek na terenu ali kroz edukaciju i podizanje svesti o njenom značaju kao i brojnim radnim akcijama“, komentarišu iz Bele čaplje.
Kako dodaju, najsvetlije lice u ovoj borbi bio je gospodin Dragoljub Bakić kome je ova lokacija posvećena od strane građana, formiranjem spomen parka sa imenom „Vrt Dragoljuba Bakića” gde je umetnik Andrej Josifovski Pijanista napravio monumentalnu skulpturu. Građani su se u subotu, 18. maja ove godine okupili u ovom vrtu da obeleže godišnjicu blokade zajedno sa Kritičnom masom koja je tom prilikom obeležila svoju jubilarnu 150. vožnju.
Umesto zaštićenog područja Grad ipak planira luku za rasute terete?
Nakon uspelih protesta i blokada, nekoliko lokalnih udruženja je nakon toga Zavodu za zaštitu prirode predalo inicijativu za proglašenje bare Reva prirodnim staništem. Kako smo ranije pisali, Zavod za zaštitu prirode je u novembru iste godine obavestio građane da je kao odgovor na njihovu inicijativu predložio da se područje bare Reva i njena neposredna okolina i deo plavnog područja najpre identifikuju kao i definišu kao javna zelena površina grada Beograda, te tu inicijativu uputio Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove, Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, Urbanističkom zavodu Beograda, Službi glavnog gradskog urbaniste.
„Zavod je takođe u maju ove godine (2023) izdao uslove zaštite prirode na predmetnoj lokaciji, nakon što su na njoj u aprilu detektovana još dva, odnosno ukupno četiri aktivna gnezda orla belorepana. Ista institucija je aktiviste obavestila da je u aprilu 2023. izrađena Studija zaštite područja ‚Bara Reva‘“, što je trebalo da predstavi korak bliže zaštiti bare Reva.
Umesto toga, Grad je počeo da na tom mestu planira luka za rasute terete, o čemu su javnost u avgustu 2023. godine upozorili iz Bele čaplje i Ekološkog ustanka. Gore pobrojanim institucijama, koje su na predlog Zavoda za zaštitu prirode ostale potpuno neme, Bela čaplja se tada obratila otvorenim pismom.
Aktivisti su nadležne podsetili i na to da je Republika Srbija potpisnica Uredbe o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene međunarodnog vodnog puta E80 – Dunav (Panevropski koridor VII), na osnovu kog bi i bara Reva morala da zadrži formu i karakter.
U Zavodu optimistični da će Reva biti zaštićena
Ana Džakić iz udruženja Bela Čaplja za Mašinu kaže da od avgusta prošle godine nije bilo novih oglašavanja od strane institucija.
„Međutim, prema rečima iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije, odaje se utisak da su upravo u Zavodu optimistični da će bara Reva biti svrstana u II kategoriju zaštite – zaštićeno područje regionalnog odnosno velikog značaja, utvrđenih režima zaštite II i III kategorije, odnosno da ovako glasi studija i da se očekuje da će biti usvojena“.
Iz Bele čaplje konstatuju da je poznato i da studija obuhvata područje isključivo oko same bare.
„S tim u vezi, u ovom trenutku studenti Arhitektonskog fakulteta univerziteta u Beogradu rade na izradi projekta ‚Beogradski – Dunavski park“, te iz udruženja planiraju da zajedno sa studentima taj projekat prezentuju legitimnim institucijama“, skrenula je pažnju Džakić.
Organizatori su dali i detaljne instrukcije
Program planiran za sredu, 22. maj, počinje u 13 časova pored bara u naselju Braće Marić. Kako kažu organizatori, potrebno je doći do info table na nasipu a instrukcije su sledeće:
Ako idete autobusom, možete se transportovati brojevima 95, 96, 43, kao i 101, 105, 104, 106 (koji polaze sa Omladinskog stadiona). Treba da siđete čim autobus pređe most i krenuti udesno kad se izađe iz autobusa, ka nasipu odnosno zelenom prostranstvu koje vidite. Nasipom vas do mesta okupljanja vodi lagana šetnja od petnaestak minuta do info table „Dunavski park”. Autobus broj 108 takođe polazi sa Omladinskog stadiona; silazi se na prvoj stanici; po izlasku se okrećete na levu stranu i posle 30m hoda nailazite na stepenice koje vode u naselje, silazite niz stepenice i dugačkom ulicom dolazite do nasipa i info table „Dunavski park“.
Ako idete biciklom pri silasku sa Pančevačkog mosta iz centra grada krenite nasipom, do table „Dunavski park”. Ako dolazite kolima, treba da pređete Pančevački most i nastavite ka Pančevu. Na prvom semaforu skrećete desno, zatim levo na raskrsnici, onda put sam skreće desno i posle 800m vožnje stižete do nasipa. Organizatori mole posetioce da kola parkiraju levo od rampe, jer je dalje zabranjeno kretanje. Na nasipu ćete videti infotablu „Dunavski park“.
I.K.
