Povodom 20. februara, Svetskog dana socijalne pravde, osvrćemo se na problem siromaštva sa kojim se suočava veliki broj stanovnika Srbije. Građani koji ne sklapaju kraj s krajem sve više postaju izuzetak u odnosu na ostatak stanovništva, što pokazuju i statitstički podaci.
Gotovo petina građana Srbije živi u riziku od siromaštva (nešto preko 1.200.000 stanovnika), pokazuju poslednji dostupni podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS), dok je stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti čak 24,3 odsto (u 2024).
Podsetimo, stopa rizika od siromaštva meri se u odnosu na prag koji za 2024. iznosi 35.606 dinara mesečno za jednočlano domaćinstvo. Za porodicu sa dvoje odraslih i dvoje dece mlađe od 14 godina taj prag je 74.773 dinara. Plata za život, sa druge strane iznosi 150.000 dinara.
Umesto sistemske zaštite i napretka u socijalnim politikama, građanke i građani Srbije suočavaju se sa sve većim preprekama i pretnjama po osnovna ljudska prava.
Troškovi stanovanja: opterećenje za sve
Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS, 2024), skoro polovina stanovništva Srbije svedoči da su troškovi stanovanja značajno opterećenje za budžet (46,6 odsto), dok gotovo cela preostala polovina (49,4 odsto) smatra da su komunalije, kirija i stambeni krediti izvesno opterećenje za budžet. Svega četiri odsto stanovništva Srbije nije opterećeno troškovima stanovanja u meri u kojoj osećaju posledice po kućni budžet.
Siromaštvo je u Srbiji normalizovano – za Mašinu je ranije izjavila profesorka na Filozofskom fakultetu u Nišu, Aleksandra Nikolajević. Jug Srbije naročito je bio pogođen u 2025. godini, sa hiljadama otkaza usled zatvaranja fabrika koje je država subvencionisala, o čemu smo više pisali na Mašini.
„Pravo građana na adekvatno i priuštivo stanovanje je tema koja u poslednje vreme konačno izaziva pažnju javnosti – mahom zbog primera grubog kršenja i nepoštovanja domaćih propisa i međunarodnih standarda u pogledu ostvarivanja prava na odgovarajuće stanovanje i zaštite građana od prinudnih iseljenja“, navodi se u saopštenju A 11.
Uprkos prvobitnim najavama, usvojene izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju nisu dodatno zaštitile pravo na dom onih koji su najugroženiji. Novo zakonsko rešenje je propisalo uslove koji značajno sužavaju krug građana čiji se jedini dom može izuzeti od prinudnog izvršenja zbog dugovanja. Kako je Inicijativa A 11 , ovim izmenama uopšte nisu obuhvaćena izvršenja u upravnom postupku, koja najviše pogađaju siromašne.
Hiljade dece izdvojeno iz porodica zbog siromaštva
Fondacija SOS Dečija sela Srbija danas podseća da u Srbiji hiljade porodica koje se suočavaju sa brojnim i složenim teškoćama nemaju adekvatnu podršku, što dovodi do izdvajanja dece iz porodice. Fondacija SOS Dečija sela Srbija upozorava na to da nedostatak sistemske podrške porodicama dovodi do izdvajanja dece – i to se može sprečiti.
„Iako je izdvajanje deteta iz porodice ponekad neophodno radi njegove zaštite, ono nosi ozbiljne posledice po emocionalni, socijalni i obrazovni razvoj. Veliki broj takvih situacija mogao bi da se spreči pravovremenom i adekvatnom podrškom porodici“, navodi se u saopštenju SOS Dečija sela.
Prema izveštaju Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, glavni razlog izdvajanja dece iz porodice i dalje je lišenje roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti roditelja, što je u 2022. godini činilo 54,8% slučajeva. Usluge porodičnog i domskog smeštaja koristilo je 5.443 dece bez roditeljskog staranja. Nezvanične procene govore da je broj porodica u riziku najmanje deset puta veći od broja dece koja su već izdvojena.
Prema izveštaju Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, glavni razlog izdvajanja dece iz porodice i dalje je lišenje roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti roditelja, što je u 2022. godini činilo 54,8% slučajeva. Usluge porodičnog i domskog smeštaja koristilo je 5.443 dece bez roditeljskog staranja. Nezvanične procene govore da je broj porodica u riziku najmanje deset puta veći od broja dece koja su već izdvojena.
Fondacija centar za demokratiju (FCD) podseća da u Srbiji i dalje veliki broj građana radi na nesigurnim poslovima, sa niskim primanjima i u stalnom riziku od siromaštva, o čemu svedoči i podatak da je medijalna neto zarada za novembar 2025. godine iznosila tek 86.702 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa, dok minimalna zarada koju, prema procenama, prima više od pola miliona ljudi, od početka 2026. iznosi 65.296 dinara.
Podsetimo, samo u 2025. godini hiljade radnica i radnika ostalo je bez posla u fabrikama, naročito na jugu Srbije. To nije kraj. U 2026. se očekuje još otkaza, a rešenja i sistema podrške nema na vidiku, o čemu smo pisali na Mašini.
Čak je i socijalno stanovanje nepriuštivo
Inicijativa A 11 ističe da je postojeći model socijalnog stanovanja koji bi, kao vid stambene podrške, trebalo da bude namenjen socijalno ugroženim građanima, kao i onima sa najnižim prihodima, u praksi neodrživo rešenje.
„Zbog toga je naša organizacija prošlog oktobra uputila nadležnima za unapređenje priuštivosti socijalnog stanovanja u Beogradu, u kojoj smo ukazali da su troškovi stanovanja u socijalnim stanovima izuzetno visoki, što potvrđuju zvanični podaci o stotinama korisnika koji imaju dugovanja za struju i infostan“, piše A 11.
Ovi dugovi posledica su tereta visokih troškova stanovanja koja su u ogromnoj nesrazmeri sa prihodima domaćinstava koja u njima stanuju, navodi se u saopštenju A 11 i dodaje da uprkos preovlađujućem uverenju da socijalni stanovi ne koštaju ništa ljude koji u njima žive, istina je zapravo potpuno drugačija. A 11 do danas nije dobila odgovor nadležnih organa na podnetu inicijativu.
Treba oživeti prvi član Ustava
Svedočimo tome da zakoni koji postoje da štite najranjivije ne važe jednako za sve, kažu iz A 11.
„Neprekidno se suočavamo s paradoksom da propisi garantuju prava koja štite one koji ostanu bez krova nad glavom, ali u praksi nadležni odbijaju da ih primenjuju. Poslednji, ali ne jedini primer je bilo kakve reakcije Grada Beograda pošto je romska porodica zbog požara ostala bez doma, uprkos obavezi da im obezbedi hitno stambeno zbrinjavanje“, navodi se u saopštenju A 11.
Iako svedočimo opštoj eroziji ljudskih prava iz Ustava Republike Srbije, iz A 11 ističu da ne smemo zaboraviti na načelo koje nikada nije ni poštovano. Prema tom načelu Ustava, naša država je zasnovana na socijalnoj pravdi.
„Nema društva jednakih šansi tamo gde se siromaštvom trguje, stanovanjem profitno kalkuliše, radom ponižava i zdravljem plaća. Dok ne budemo oživeli prvi član Ustava, u luksuz neće spadati samo materijalna dobra već i sloboda svakog od nas“, zaključuje se.
FCD se zalaže za donošenje Zakona o socijalnoj zaštiti i Strategije socijalne zaštite, kao i konkretnih mera za povećanje obuhvata socijalne pomoći.
„Pristup zdravstvenim uslugama, obrazovanje jednako za sve, pravo na adekvatno stanovanje, borba protiv diskriminacije i zaštita jednakosti moraju biti prioritetan zadatak države i društva“, navodi se u saopštenju FCD.
A.G.A.
