„Moraćemo da delimo svoju snagu na mnogo malih borbi“, kaže Sara Cufré, aktivistkinja iz Argentine

O aktuelnim događanjima u Argentini razgovarali smo sa Sarom Cufré, feministkinjom i aktivistkinjom za radna prava i članicom Međunarodne istraživačke grupe za autoritarne i protivstrategije.

Na desetine demonstranata je povređeno, a desetine uhapšeno u velikim protestima u Argentini prošle sedmice. Okupljanje je organizovano u pokušaju građana, opozicije i sindikata da spreče izglasavanje omnibusa reformskih zakona iza kojih stoji „ludak sa motornom testerom“, neoliberal i ekstremni desničar Havijer Milej.

Kako smo ranije pisali, Milej ima manjinu u oba doma argentinskog kongresa, ali i podršku krupnog kapitala. Reformu od preko 600 zakona pokušava da donese od kada je u decembru došao na vlast.

O aktuelnim događanjima u Argentini razgovarali smo sa Sarom Cufré, feministkinjom i aktivistkinjom za radna prava, članicom IRGAC – Međunarodne istraživačke grupe za autoritarne i protivstrategije (International Research Group on Authoritarian and Counter-Strategies). Cufré je boravila u Beogradu tokom međunarodne konferencije o promeni, CHANGE, koju je organizovao Institut za filozofiju i društvenu teoriju.

Kako se osećaš u vezi sa onim što se trenutno dešava u Argentini?

Osećam teskobu i tugu, pre svega zbog toga što je ova nova zakonska reforma usvojena u Kongresu uprkos protivljenju sindikata, radničkog pokreta, feminističkog pokreta, ali i zato što je jedino mogla da bude donesena uz nivoe represije koji nisu viđeni u proteklih 40 godina demokratije.

Vidimo da se pomeranje udesno ne odnosi samo na zakonsku reformu, da ima veze i sa tim što sad na ulicama imamo policijske snage koje potiskuju proteste.

Dakle, doživljavamo eskalaciju ove krajnje desnice koja je zaista postala pretnja po život i osnovna ljudska prava kao što je pravo na protest.

Protest je bio u sredu; danas je subota i još uvek su neki ljudi u zatvoru. Organizacije za ljudska prava su obavestile javnost o privođenju demonstranata. Policija nije pokazala poštovanje prema njihovim osnovnim ljudskim pravima. Čitala sam da neki od onih koji su pušteni nisu dobili vodu.

Koliko je ljudi uhapšeno?

Nakon protesta je privedeno oko 30 ljudi. Važno je reći da su neki od njih pripadali organizacijama, ali u drugim slučajevima su to bili „obični“ građani koji su samo šetali ulicom kada je policija krenula za njima.

Za sada znamo da je njih 16 oslobođeno. Ali postoji zakonska zamka da ako ne budu pušteni u roku od 24 sata mogu biti poslani u zatvor dok čekaju na suđenje.

Uz to, oni će biti optuženi za pokušaj državnog udara. Zaista će biti optuženi za zločine pobune i pokušaja rušenja vlasti. Dakle, zvanični narativ vlasti je da je policija postupila ispravno jer je privela ljude koji su hteli da izvrše državni udar.

Zato vidimo da sve ovo nema veze samo sa zakonom, već sa, da kažemo, dubljim pokušajem da se potisnu društveni pokreti, da se suzbije pravo na protest.

I zato sam ti odgovorila da najviše osećam tugu. Ali takođe je važno reći da su ljudi koji su pušteni, pušteni zato što su svi političari, opozicione političke partije, sindikati, feministički pokreti, novinari, svi zajedno izvršili pritisak na pravosuđe; ostali su tamo i održali konferenciju za štampu i zaista su se zalagali za njihovo oslobađanje. Na hapšenje je odgovoreno jedinstvom različitih sektora koji su rekli: sada treba da zaštitimo pravo na protest.

Ovo je eskalacija nasilja i represije u odnosu na reakciju vlasti na proteste sredinom januara, zar ne?

Baš tako. Učestvovala sam na prvom protestu 14. januara. Bila sam tamo i 8. marta. Eskalacija je vidna.

Naravno, bilo je i tada privođenja, a vlast je pokušavala da dokaže da može da koristi novi protokol za bezbednost i sigurnost na ulicama.

Koliko je nov ovaj protokol?

Reč je o protokolu koji je usvojila ova vlada i koji zapravo menja način na koji policija može da deluje koristeći ovu vrstu nasilja. To je nešto što, opet, nismo videli, čak ni, kao što si rekla, u januaru.

Kada su uspeli da usvoje ovaj protokol? Vlada je formirana u decembru 2023. godine, a još nisu uspeli da donesu nijedan zakon.

Odmah po dolasku na vlast. Oni optužuju ljude da su odgovorni za državni udar samo zbog protesta.

Zbog toga možeš da završiš u zatvoru godinama, pretpostavljam?

Baš tako. Da, ovo je stvarno loše.

Set reformi za koji se Milej zalaže u početku je imao više od 600 pojedinih zakona, a u međuvremenu je smanjen na nekih 200 i nešto. Takođe, neki su odbačeni u Donjem domu početkom februara. Gornji dom Kongresa je prošle srede glasao za ovaj mega-zakon, a on sada treba da prođe još jedno glasanje u Donjem domu?

Mora da ide u Donji dom, koji će usvojiti ili odbaciti neke od u međuvremenu nastalih izmena. Ali reforma je, generalno gledano, odobrena.

Postoje tri različita scenarija. Može se vratiti Gornjem domu kakav je sada i biti odobren tako. Takođe je moguće da Donji dom unese neke promene. A mislim da postoji i treća mogućnost da Donji dom ne prihvati izmene i da se založi za original. Ali reforma je doneta u svakom od tih slučajeva.

Naravno, unete su neke promene, bilo je pregovora. Ali, reforma rada je prošla. Novi program stranih investicija je prošao. I što je najvažnije, usvojena su posebna ovlašćenja za predsednika.

Još više moći?

Još više moći, da.

To je šokatno jer on već ima toliku moć, budući da je istovremeno predsednik i premijer! A šta je sa promenama penzionog sistema?

To je bila jedna od stvari koja nije uvedena. Dobro. Ali reforma rada je izglasana, i usvojeni su mnogi od elemenata fleksibilizacije.

A šta je sa delom reforme koji se odnosi na privatizaciju nacionalnih preduzeća? Na listi je bilo 37 nacionalnih preduzeća?

To je smanjeno, ali će se sada otvoriti mogućnost da se odlučuje o pojedinačnim slučajevima. To će na kraju dovesti do scenarija gde će nas vlast gurati u to da se iscrpljujemo u pojedinačnim borbama: protiv jedne privatizacije, protiv ovog projekta ovde, protiv onog projekta tamo… Moraćemo da delimo svoju snagu na mnogo malih borbi.

I.K.

Prethodni članak

Zakon o obnovi prirode u EU donesen nakon više meseci zastoja

Sećanje kao otpor: Treći Festival javne istorije u Beogradu

Sledeći članak