Većina država članica EU je konačno dala zeleno svetlo Zakonu o obnovi prirode u ponedeljak , 17. juna, na sastanku evropskih ministara, javlja Euraktiv. Donošenje zakona je omogućila Austrija, koja se u poslednjem trenutku odlučila da glasa za njega.
„Slovačka, koja je ranije javno izrazila sumnje u vezi sa predlogom, takođe je podržala tekst tokom ključnog glasanja, dozvoljavajući da se zakon usvoji sa tesnom većinom od 20 zemalja koje predstavljaju 66 odsto stanovništva EU. Prag za usvajanje kvalifikovanom većinom u Savetu je 65%“, javio je isti izvor.
Kako smo ranije pisali, oko Zakona o obnovi prirode se lome koplja od juna 2020, kada je predložen. Zakonu koji je deo Zelenog dogovora protivili su se lobiji poljoprivrednih korporacija i desničari.
Evropski parlament je usvojio privremeni sporazum o Zakonu o obnovi prirode u novembru 2023, a ponovo potvrdio razvodnjeni tekst Zakona u martu.
Podsetimo, predstavnici 11 zemalja na čelu sa Irskom su krajem maja pisali zemljama koje su najavile da će biti uzdržane ili glasati protiv ratifikacije zakona, apelujući na njih da „ponovo razmisle“, odnosno glasaju za zakon. Pismo su potpisali ministri zaštite životne sredine Irske, Nemačke, Francuske, Španije, Češke, Danske, Estonije, Kipra, Luksemburga, Litvanije i Slovenije, a uputile su ga Italiji, Holandiji, Švedskoj i Mađarskoj – koje su protiv zakona – i Austriji, Belgiji, Finskoj i Poljskoj, koje su bile suzdržane.
Protivljenje Zelenom dogovoru je bio deo predizborne kampanje mnogih desničarskih stranaka u EU, koje su na tome zaista i profitirale. Sprovođenje zelenog zakonodavstva i pratećih regulativa će biti otežano u okolnostima opadanja značaja zelenih aktera u Evropskom parlamentu.
Treba obnoviti po 30% površina do 2030, 2040 i 2050. godine
Kako smo ranije pisali, ako bi se uspešno sproveo Zakon o obnovi prirode, u narednih nekoliko godina bi bilo obnovljeno 20% morske i kopnene površine, a do 2050. svi ekosistemi u EU kojima je potrebna obnova, objavio je Evropski parlament. Kako se precizira: „Zemlje Evropske unije moraju da obnove barem 30% staništa u lošem stanju do 2030, 60% do 2040. i 90% do 2050. godine“.
Podsetimo, ovaj ambiciozni plan zahteva pošumljavanje, revitalizaciju vlažnih staništa (močvara i bara koje se isušuju radi pretvaranja u poljoprivredno zemljište, kao i zbog klimatskih promena) i vraćanje reka u njihova prirodna stanja slobodnog toka.
I.K.
