Jedanaest država članica EU je pokušalo da spasi predlog Zakona o obnovi prirode. Na inicijativu Irske, njihovi ministri životne sredine su pisali zemljama koje su najavile da će biti uzdržane ili glasati protiv ratifikacije zakona, apelujući na njih da „ponovo razmisle“, odnosno glasaju za zakon.
Kako izveštava Gardijan, pismo su potpisale Irska, Nemačka, Francuska, Španija, Češka, Danska, Estonija, Kipar, Luksemburg, Litvanija i Slovenija, a uputile su ga Italiji, Holandiji, Švedskoj i Mađarskoj – koje su protiv zakona – i Austriji, Belgiji, Finskoj i Poljskoj, koje su suzdržane.
Obnavljanje ugroženih staništa, sađenje drveća, obnavljanje reka, čuvanje zelenila u gradovima
Podsetimo, ako bi se Zakon o obnovi prirode usvojio i uspešno sproveo, u narednih nekoliko godina bi bilo obnovljeno 20% morske i kopnene površine, a do 2050. svi ekosistemi u EU kojima je potrebna obnova, kako je objavio Evropski parlament. Zemlje Evropske unije bi morale da obnove barem 30% staništa koja su u lošem stanju do 2030, 60% do 2040. i 90% do 2050. godine.
U pitanju su velike površine. Kako smo ranije pisali, u nepovoljnom stanju je 70% zemljišta i oko 80% staništa u EU, zbog čega su pred izumiranjem mnoge životinjske i biljne vrste od kojih posredno zavisi i opstanak ljudi.
Zakon takođe predviđa da se zasadi 3 milijarde stabala i da se preduzmu mere za očuvanje neto količine urbanih zelenih površina u Evropi i da se 25.000 kilometara vodotokova oslobodi brana i drugih prepreka.
„Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva i suočava se sa neviđenim uticajima isprepletenih prirodnih i klimatskih kriza“, konstatuje se u pismu, kako prenosi Gardijan.
Dve godine se lome koplja
Oko Zakona o obnovi prirode se lome koplja od juna 2020, kada je predložen. Da bi se zakon poput ovoga usvojio, on mora da prođe nekoliko ciklusa glasanja u Evropskom parlamentu. Nakon toga treba da ga u okviru Evropske komisije usvoje zemlje članice, pa da se o njemu ponovo glasa u EP-u.
EP se o nacrtu zakona povoljno izjasnio u novembru 2023, a zatim i u februaru 2024. godine. Ova puta usvojila ga je tanka većina, a nacrt je znatno ublažen u odnosu na ranije verzije. Protivi mu se desni centar, države koje smatraju da ekonomiji treba dati prednost, i lobisti, naročito predstavnici poljoprivrednih korporacija, koji su se u aktuelnim nacrtima i izborili za značajne ustupke.
O zakonu je u EK trebalo da se glasa krajem marta. Kako piše Earth.org, iako su četiri zemlje najavile da će biti suzdržane, a Italija, Holandija i Švedska se unapred izjasnile protiv zakona, on bi mogao da prođe sa – ponovo – tankom većinom, da Mađarska nije u poslednjem trenutku objavila da će i ona biti protiv.
Sledeća prilika da se o spornom zakonu glasa će biti 17. juna u Luksemburgu, na sledećem sastanku evropskih ministara – nakon izbora na kojima se očekuje uspon desnice.
I.K.
