Nacrtom PGR-a Beograda se legalizuju nezakoniti planovi detaljne regulacije

Konferencija za medije RERI-a i Ministarstva prostora na kojoj je diskutovano o nacrtu izmena Plana generalne regulacije grada Beograda održana je u petak, 28. januara, u prostorijama Medija centra u Beogradu

pogled na gradilište beograda na vodi

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu – RERI i Ministarstvo prostora održali su konferenciju za medije povodom izmena Plana generalne regulacije (PGR) grada Beograda, koji će se prvog februara naći na dnevnom redu Komisije za planove Skupštine grada Beograda.

Ovaj plan je krovni planski akt za čitavo građevinsko područje Beograda i u planskoj praksi predstavlja ekvivalent zakona, kako je navedeno u najavi tribine, a način na koji se njegove izmene sprovode „otvara opravdanu sumnju o nameri da se omogući dalja ekspanzija investitorskog urbanizma i stvore uslovi za potpunu dominaciju privatnog interesa nad interesom građana Beograda“. Zato RERI i Ministarstvo prostora, kao i drugi akteri iz domena civilnog društva, a naročito oni koji se bave prostornim i urbanističkim planiranjem, zahtevaju da grad Beograd sporni nacrt PGR-a povuče iz procedure.

Na pres konferenciji su se javnosti obratili Mirko Popović i Dragomir Ristanović iz RERI-ja i Antonije Ćatić iz Ministarstvo prostora.

Zbog sadržaja i načina na koji se usvaja PGR Beograda RERI i Ministarstvo prostora strahuju da se on ne usvaja u javnom interesu i da njegov sadržaj i način usvajanja svedoče o koruptivnim aktivnostima i njihovom daljem olakšavanju, izjavio je u uvodnom izlaganju Mirko Popović iz RERI-ja. On je kritikovao način na koji je organizovan, kako se izrazio „takozvani“ javni uvid kao izuzetno lošu praksu i kršenje propisa.

Antonije Ćatić iz Ministarstva prostora je skrenuo pažnju medija na to da je javni uvid za PGR Beograda održan tokom božićnih i novogodišnjih praznika, a obavljen u najkraćem propisanom roku, što je ocenjeno kao protivzakonita opstrukcija učešća javnosti u njegovoj izradi.

Ćatić je objasnio da su javnost i stručnjaci imali samo 30 dana da se upoznaju sa preobimnim tekstom plana, dugačkim 400 strana, koji, uz to, sadrži brojne grafičke priloge koncipirane tako da ih je teško obraditi kao celinu; pomenuti grafički prilozi su, rekao je, neusaglašeni sa tekstualnim delom plana, za šta je kao primer naveo saobraćajnu infrastrukturu.

Za stručnjake nejasnoću predstavlja i uvođenje faza u izradi plana, koje zakon ne predviđa, a za koje se ne zna koliko će ih biti. Zakonska mogućnost održavanja javne prezentacije, na kojoj je predlagač neke od pomenutih nejasnoća mogao da razjasni javnosti, nije iskorišćena.

konferencija za medije
Konferencija za medije RERI-a i Ministarstva prostora; Foto: Medija centar Beograd

Verovatno najvažnije od svega je, kako je naglasio Popović to što je ovim planom uvedena praksa „nezamisliva u planiranju grada i prostora“, da planovi višeg reda naknadno daju okvir za potvrđivanje rešenja koja su usvojena na nivou planova nižeg reda, odnosno da se predloženim PGR-om, ako on bude usvojen, naknadno legalizuju planovi detaljne regulacije (PDR) doneseni od 2016. godine.

Kako je pojasnio Ćatić brojni detaljni urbanistički planovi doneseni od 2016. godine nisu bili usklađeni sa važećim PGR-om, što je nezakonito. Umesto da planovi nižeg hijerarhijskog reda koji su u prethodnom periodu neplanski i protivzakonito usvojeni budu PGR-om stavljeni van snage, sva sporna rešenja su, bez razmatranja, prepisana, naglašava se u pozivu na konferenciju.

„Želim da podsetim na to da smo u proteklih nekoliko godina svedočili usvajanju planova detaljne regulacije koji su u priličnoj meri oslikavali upravo pomenuta dva problema: izrade planskih akata u korist privatnog interesa i kršenje procedura“, izjavio je Popović, referišući na PDR za gondolu Ušće-Kalemegdan, PDR za vodoizvorište Makiš, PDR za metro, PDR-ove za blokove na novom Beogradu i druge.

Dragomir Ristanović iz RERI-ja smatra da u izradi planske dokumentacije treba voditi računa o usaglašavanju principa konzervacije i principa razvoja, ocenivši da u ovom slučaju predlagač nije pronašao ravnotežu između ovih principa i interesa suprotstavljenih aktera.

„Sve osim najodgovornijeg, najstručnijeg, najopreznijeg pristupa izradi ovakvih dokumenata nije adekvatno, a sve što ne obuhvata najširi stepen učešća javnosti je potpuno neprihvatljivo“, izjavio je Ristanović, ocenjujući da nacrtom PGR-a ne samo da nije odgovoreno na postojeće probleme Beograda, već su oni produbljeni, a stvoreni i preduslovi za nastanak novih problema.

I.K.

Prethodni članak

„Nijedna više“: zabrana abortusa u Poljskoj ubija

Uber i Deliveroo su pravi poslodavci, a ne servis za samozaposlene, pokazuje analiza Evropske konferencije sindikata

Sledeći članak