Svi koji živimo u ovoj zemlji znamo da u maloprodajnim objektima, gotovo svim radnjama koje nisu deo velikih trgovinskih lanaca, ljudi rade sa dva slobodna dana tokom meseca, kaže za Mašinu Jugoslav Ristić predsednik Saveza samostalnih sindikata Kragujevca.
Kako kaže naš sagovornik do inicijative za zabranu rada nedeljom je došlo nakon opširne analize koju su sproveli. Maloprodajnim trgovačkim objektima u Srbiji radi oko 200.000 ljudi, a njihovi najveći problemi su nedostatak neradnih dana i radno vreme koje se zbog „pospremanja“, „slaganja“ i „popisa“ često produžava i van dogovorenih radnih sati tokom dana.
Predsednik Samostalnog sindikata trgovine Srbije, Radoslav Topalović, za Mašinu ističe da je među zaposlenima u trgovini 70% žena.
Rad nedeljom je širi društveni problem. Žene koje rade u trgovinama se suočavaju sa problemima u svom privatnom životu – kako osnovati porodicu ako vrtići ne rade nedeljom? Rad nije cilj sam po sebi, nego sredstvo da ljudi dođu do pristojnog života, rekao je Topalović.
Sindikat se obraćao načelnici inspekcije rada u Kragujevcu kako bi izvršili pritisak na poslodavce koji na ovaj način krše prava radnika i radnica, međutim do očekivane reakcije nije došlo. To je navelo sindikat da pokrene inicijativu za zabranu rada nedeljom u trgovinama.
Ako država kaže da nema efikasnu metodu da izvrši kontrolu radnog vremena kod tih poslodavaca, onda mislimo da je minimum da se radnicima i radnicama obezbedi slobodna nedelja, objašnjava Ristić.
Socijalno-ekonomski savet Kragujevca je inicijativu uputio i Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, nakon čega je ministar Rasim Ljajić najavio i formiranje radne grupe koja će se pozabaviti ovim pitanjima. Iz ministarstva još uvek nismo dobili odgovor na pitanje o tome ko čini ovu radnu grupu, a kako saznajemo od naših kontakata u sindikatima u njoj nema sindikalnih predstavnika.
Ipak, i pored iskazane dobre volje ministar Ljajić je ubrzo probleme s kojima se suočavaju radnice i radnici u trgovini počeo da poistovećuje sa brigom o ekonomskom razvoju:
Ovde se radi o 300.000 ljudi koji rade u trgovini, trgovina donosi 10% srpskog BDP, 15% svih zaposlenih u Srbiji radi u sektoru trgovine. Mi moramo da vodimo računa s jedne strane o tim ljudima, njihovim interesima i pravima, a s druge strane da vodimo računa o našoj ekonomiji i privredi i da vidimo koliko će to da utiče, rekao je Ljajić gostujući na RTS-u.
Profit ispred ljudi
Čini se da su izjave ministra bile samo uvertira za stavove predsednika Srbije Aleksandra Vučića. U svom uobičajenom tonu Vučić je izjavio:
Sada, kada imamo rast ekonomije treba da ga podstičemo, da se hvalimo da radimo više, a ne manje. Znam da niko ne voli to da čuje, ali to je istina.
Predsednik se jasno usprotivio inicijativi za zabranu rada nedeljom:
Najbolje da ne radimo ništa, a da plate budu velike. Ne mislim da je to realno i nikada nisam voleo da obmanjujem narod, takve odluke ne treba da donosimo.
On je izneo i insinuacije o drugačijem plaćanju rada nedeljom: „Zna se kako se plaća rad nedeljom. Nemojte da sprečavate da se radi nedeljom“.
Sinidkati su reagovali na ovakve izjave predsednika republike. U saopštenju koje potpisuje predsednik granskog sindikata trgovine Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Goran Duduković, kaže se da se:
Predsednik bezrezervno stavlja u zaštitu krupnog kapitala i profita, a da nema ni malo empatije – saosećanja prema svojim građanima.
Naš sagovornik Jugoslav Ristić iz SSSS (Kragujevac), smatra da izjava Vučića pokazuje odsustvo realnosti.
Kad kaže da treba da radimo nedeljom – pa treba ljudi i da imaju život. Ko radi dvadeset devet dana mesečno ugroženo mu je zdravlje, pa i život njegove porodice. Mi mislimo da je to vrednije od bilo kog profita za ljude koji već imaju dovoljno novca, rekao je Ristić za Mašinu.
Iz ASNS-a „podsećaju“ predsednika da „rad nedeljom nije uvećano plaćen“.
Po zakonu o radu to je dan – kao i svaki drugi. Zato se predsedniče niko ne „bori“ da taj dan provede na radnom mestu, saopštavaju iz ASNS.
Stručnjak za radno pravo, profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu, Bojan Urdarević za Mašinu potvrđuje da rad nedeljom nije posebno regulisan zakonom.
Neophodno je obratiti pažnju da Zakon ne reguliše trajanje radne nedelje, već radnog vremena, što dalje znači da poslodavac može tih četrdeset časova da rasporedi i na šest dana u nedelji, ako to proces rada zahteva. Dakle, on to vreme može da rasporedi i na nedelju, a da onda ponedeljak bude dan odmora. Nedelja kao jedan od sedam dana ne uživa nikakav poseban zakonski tretman, pa nije ni osnov za uvećanje zarade, izjavio je Urdarević za Mašinu.
Sednica Socijalno-ekonomskog saveta Srbije koja je održana pre nekoliko dana u Beogradu nije ostavila puno nade pokretačima inicijative za zabranu rada nedeljom. Nakon sednice, Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević je, kako prenosi list Danas, izjavio da „pitanje rada nedeljom treba ostaviti da regulišu poslodavci i radnici, a da Ustav Srbije dozvoljava da svako radi prema svojim potrebama“.
Nakon iste sednice predsednik UGS „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković je izjavio da se pitanje rada nedoljom treba rešiti kolektivnim ugovorom.
Rad nedeljom i način plaćanja treba rešiti univerzalnim kolektivnim ugovorom, inače će to pitanje izazvati mnogo sporova, rekao je Stojiljković za Danas.
Bojan Urdarević za Mašinu kaže da je „odluka o organizaciji radnog vremena, u okviru zakona, na poslodavcu“, ali i da bi ona trebala da bude stvar kolektivnog pregovaranja:
Naravno, pod uslovom da se kultura kolektivnog pregovaranja nalazi na višem nivou nego što je to sada slučaj i da se kolektivni ugovori počnu zaključivati u većem broju u privatnom sektoru, rekao je Urdarević za Mašinu.
Sudeći na osnovu dosadašnjeg razvoja inicijative za zabranu rada nedeljom, radnice i radnici u trgovinama će morati da sačekaju dogovor države, poslodavaca i sindikata kako bi došli do jasnije regulisanog radnog vremena i dana za odmor. Pred sindikatima je svakako teška borba s obzirom da je vrh države jasno protiv ove inicijative, dok je kolektivno pregovaranje, osim u pojedinim preduzećima gde postoje jaki sindikati i kolektivni ugovori, poslednjih decenija gotovo potpuno zamrlo na svim nivoima.
