Nedostatak medicinskih sestara širom sveta trebalo bi da se smatra „globalnim zdravstvenim problemom“ – ali vlade ne uspevaju da ulažu u mere da zadrže ove osnovne radnike, kaže Hauard Keton, izvršni direktor Međunarodnog saveta medicinskih sestara, prenosi Health Watch.
SAD su izgubile 100.000 medicinskih sestara od 2020. i predviđa se da će izgubiti do 600.000 do 2027. U Velikoj Britaniji je takođe primetan ovaj trend, a u Švajcarskoj je stopa odustajanja od školovanja novih medicinskih sestara i tehničara u prvoj i drugoj godini između 18 i 36 odsto, naveo je Keton.
Kao jedno od rešenja za ovaj problem Keton navodi da je potrebno poboljšati uslove rada medicinskim sestrama i tehničarima kako bi se u poslu zadržale barem one koje su već u njemu. Uprkos tome, vlade ne daju prioritet ulaganju u rad medicinskih sestara, a međunarodno zapošljavanje od strane bogatih zemalja desetkuje zdravstvenu zaštitu u manje bogatim zemljama, dodao je Keton.
„Mali broj zemalja sa visokim dohotkom pokreće 70 do 80 odsto aktivnosti zapošljavanja, uglavnom iz zemalja u slabijoj poziciji od njih“ dodao je on i upozorio da je poslednjih dana Velika Britanija objavila da je postigla cilj da angažuje 50.000 medicinskih sestara više nego što je planirano.
Problem je u tome što je 93 odsto od tih 50.000 novozaposlenih medicinskih sestara međunarodno regrutovano, dok je 6.000 njih došlo iz najugroženijih zemalja koje se nalaze na crvenoj listi Svetske zdravstvene organizacije (SZO) iz kojih ova organizacija ne savetuje da se regrutuju radnice u ovom sektoru jer ostaju bez neophodne radne snage.
Ekspertska savetodavna grupa o Globalnom kodeksu prakse za međunarodno zapošljavanje zdravstvenog osoblja preporučila je da se identifikuju zemlje sa najhitnijim potrebama zdravstvene radne snage u vezi sa univerzalnom zdravstvenom pokrivenošću i da im se usmere podrška i zaštitne mere, jer sve veća potražnja za zdravstvenim radnicima i radnicima za negu u visokorazvijenim zemljama može povećati problem nedostupne zdravstvene zaštite unutar zemalja koje već imaju problem sa manjkom zdravstvenog osoblja.
Keton upozorava da su vlade u visokorazvijenim zemljama fokusirane na zapošljavanje, što posledično dovodi i do problema u niskorazvijenim zemljama zbog radnih migracija, umesto da se fokusira na zadržavanje postojeće radne snage u zdravstvenom sektoru – poboljšanjem radnih uslova i ulaganja u sadašnju radnu snagu.
Porast štrajkova i sporova medicinskih sestara pokazatelj je uticaja krize troškova života nakon pandemije, sa padom realnih plata čak i u Italiji, Portugalu, Finskoj i Velikoj Britaniji. Međutim, rekao je Katon, „pristupi koje vlade usvajaju su neodrživi i zabrinuti smo da postoji rizik od još sporova i nemira tokom godine koja dolazi bez prioriteta ulaganja“, prenosi Health Watch.
Ovaj problem postoji već godinama. Podsetimo, Mašina je 2017. godine pisala o odlasku medicinskog osoblja iz Srbije u Nemačku. Kako je tada pisao Nemanja Rujević za naš portal, „na osnovu analize stanja u zdravstvenom sistemu Srbije i Nemačke, mogu se argumentovano postaviti dve teze: siromašna Srbija papreno i uludo plaća školovanje lekara koji završavaju na birou rada ili na Zapadu, najčešće baš u Nemačkoj; bogata Nemačka sistematski školuje manje lekara nego što realno treba njenoj izmenjenoj demografskoj slici, jer će uvek moći da vrbuje nezaposlene ili slabo plaćene lekare iz zemalja koje se nisu snašle u tranziciji.“ Vesti da nikad lakše do posla u Nemačkoj su i danas aktuelne.
Kako je pisao portal sindikata Nezavisnost, u zdravstvenom sistemu Srbije zaposleno je približno 60.000 medicinskih sestara i tehničara, a zbog obima posla nedostaje ih još oko 30.000. Upravo toliko ih je, prema nekim procenama, zbog otežanih uslova rada i „mršavih” plata, u poslednjih desetak godina otišlo u „pečalbu“.
Kako navode mediji, plate medicinskih sestara sa poslednjim povećanjima u Srbiji iznose između 62.370 do 78.750 dinara. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, za prosečnu potrošačku korpu potrebno je preko 100.000 dinara. Deluje da postojeća visina plate i radni uslovi medicinskog osoblja nije dovoljno da se trend odlazaka u inostranstvo na rad zaustavi.
I.P.
