Danas je u Beogradu održan još jedan protest inicijative Ne davimo Beograd na kojem je prisustvovalo više hiljada ljudi.
Nakon serije protesta do kojih je došlo nakon rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici u naselju Savamala u Beogradu krajem aprila ove godine i nakon „letnje pauze“ u protestnim aktivnostima, inicijativa Ne davimo Beograd je danas ponovo organizovala protest. Iako je glavni cilj inicijative potpuno zaustavljanje projekta Beograd na vodi, ovaj protest je, kao i prethodni, održan s nepromenjenim, redukovanim zahtevima – ostavke čelinih ljudi grada i policije. Pored odgovornosti za protivpravna rušenja u Savamali organizatori su u najavi adresirali i mehanizme zastrašivanja građana koje država koristi u onom trenutku kada se javno govori o političkim malverzacijama i kršenju zakona zarad interesa političkih elita.
Današnjem protestu su se organizovano pridružile i grupe građana iz više gradova u Srbiji – Niša, Kraljeva, Prijepolja, Novog Sada, Zrenjanina, Šapca, Bora, Požege, Mladenovca. Kako je rečeno na protestu ove grupe u svojim mestima vode slične borbe protiv uzurpacije javnih dobara i loših gradskih uprava.
Okupljenima su se najpre obratili organizatori protesta koji su u pročitali pismo podrške pokreta Zajedno za Barselonu. Nakon toga je govorila predstavnica inicijative Podrži RTV koja je skrenula pažnju na loše stanje u medijima na primeru čistki i cenzura na RTV. Milica Lupšor, aktivistkinja Levog samita Srbije i organizacije ROZA je istakla da je Zrenjanin grad sa 60.000 nezaposlenih u kome je ugašeno 52 preduzeća poslednjih decenija. Lupšor je rekla i da govori kao deo reke nezaposlenih, radnika na crno, prekarnih radnika, i ostalih potlačenih, poniženih i diskriminisanih radnika i radnica Srbije koji žele:
Tri obroka dnevno, pravo na besplatno lečenje i obrazovanje i radne uslove dostojne čoveka, bez nedostižnih normi, neplaćenog prekovremenog rada i pretnji otkazom ako se zatraže zaostale zarade.
Protestna šetnja je ovog puta završila ispred sedišta Višeg javnog tužilaštva kako bi se prema rečima organizatora tužilaštvo „ohrabrilo da se odupre političkim pritiscima“. Bez obzira što je zaštitnik građana sproveo istragu o rušenjima i zastrašivanju ljudi u Savamali i publikovao izveštaj u kojem se iznose saznanja o umešanosti državnih službi u ovaj slučaj i koordinisanom prikrivanju zločina, ni nakon pet meseci tužilaštvo nije podnelo ni jednu tužbu niti se zna koji je broj predmeta u slučaju Savamala.
I pored masovnog odziva na protest, u vazduhu ostaje da lebdi pitanje o daljem usmerenju nezadovljstva koje građani iskazuju. Do razočarenja nedovoljno artikulisanom politikom, o čemu smo ranije pisali, može doći kako zbog toga što Ne davimo Beograd, kako bi zadržala masovonost, pokušava da balansira između levih zahteva za jasnijim protivljenjem privatizaciji javnog dobra i liberalnih za poštovanjem „pravne države“. Ali i zbog toga što ni jedna od ovih zainteresovanih strana još uvek ne uspeva da pokret politizuje i proširi njegovo delovanje u skladu s svojim političkim zahtevima. Istovremeno od predstavnika organizatora i dalje možemo čuti najave o budućem udruživanju različitih lokalnih inicijativa te ulaska u političku borbu na taj način. Ipak, političke i ideološke osnove tog udruživanja i dalje ostaju nejasne, ali kako deluje i otvorene za različite uticaje.
