Usled nedostatka kapaciteta u državnim domovima u Beogradu, na oglasima se već neko vreme mogu pronaći „privatni studentski domovi“. Kako smo ranije pisali, iako su troškovi ovih domova znatno viši, mnogi studenti smatraju da su oni i dalje isplativija opcija u poređenju sa cenama iznajmljivanja stanova.
Studenti u Beogradu se, pored rastućih cena stanovanja, suočavaju i sa povećavanjem školarina, pokušajima ukidanja budžetskih mesta – pa čak su i cene obroka u menzi gotovo duplo poskupele od 2022. godine.
O pitanju stanovanja studenata u Beogradu razgovarali smo sa generalnom sekretarkom Krovne organizacije mladih (KOMS), Milicom Borjanić.
Iako im je obrazovanje prioritet, neki studenti moraju da odustanu od njega
Prema rečima Borjanić, pojava privatnih studentskih domova odražava sve veću potrebu za priuštivim stanovanjem u glavnom gradu, što postaje sve nepristupačnije za mlade ljude.
„Pitanje dostupnosti stanovanja za studente u bliskoj je vezi sa pitanjem obrazovanja i obrazovne politike, s obzirom na to da se najveći broj mladih seli iz svog rodnog mesta upravo zbog obrazovanja“, za Mašinu navodi generalna sekretarka KOMS-a.
Kako naša sagovornica podseća, Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2024. godinu pokazuje da mladi upravo obrazovanje ističu kao jedno od svojih prioriteta a čak petina mladih odustala je od daljeg obrazovanja baš zato što to sebi nisu mogli da priušte, dok polovina mladih koji studiraju istovremeno rade i studiraju.
„Iz ovakve prakse zaključujemo da ne možemo reći da je obrazovanje u potpunosti besplatno s obzirom da niz finansijskih faktora utiče na odluku i mogućnosti mlade osobe da li će se dalje školovati“, ističe Borjanić.
Domski kapaciteti nisu razvijeni u dovoljnoj meri
Kako je za Mašinu ranije navela jedna studentkinja Filozofskog fakulteta, uslovi u nekim domovima su na granici loših, u smislu malih soba, koje imaju jedan radni sto za dva studenta, nemaju klimu ili Wi-Fi.
„Kada govorimo o domskim kapacitetima, oni nisu razvijeni u dovoljnoj meri a pitanje je i njihovog stanja odnosno kvaliteta života studenata i studentkinja u domovima. Sa druge strane, kirije su izuzetno visoke što za roditelje i mlade koji se samostalno finansiraju predstavlja preveliko opterećenje“, smatra generalna sekretarka KOMS-a.
Podsetimo, U Beogradu ima nešto više od 17.000 mesta u studentskim domovima dok Univerzitet u Beogradu broji 91.869 studenata, prema poslednjim podacima RZS.
„Možemo zaključiti da nedostupnost stambene sigurnosti tokom studentskih dana, dodatno obeshrabruje mlade pa tako prema Alternativnom izveštaju 31% mladih misli da nikada neće biti u stanju da stekne svoju nekretninu, osim u slučaju nasledstva. Blizu 40% smatra da će steći prvu nekretninu između 30 i 40 godine, dakle kada više i nisu zakonski mladi“, za Mašinu navodi Borjanić i dodaje da nemogućnost stambenog osamostaljivanja utiče i na sve dalje odluke koje mlada osoba donosi o svojoj budućnosti kao i kvalitet života mladih ljudi u Republici Srbiji.
Do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor Ministarstva turizma i omladine o tome kakvi se koraci preduzimaju povodom činjenice da u studentskim domovima nema dovoljno mesta za sve studente kojima je to potrebno, niti komentar povodom pojave privatnih studentskih domova.
A.G.A.
