Nijedna žena manje, nijedna mrtva više

Foto: Ana Vuković
Foto: Ana Vuković

U Beogradu je danas organizovan protest protiv nasilja nad ženama.

Protestni skup „Nijedna žena manje, nijedna mrtva više“ u Nemanjinoj ulici u Beogradu organizovala je Mreža žena protiv nasilja.

Razlog za organizovanje ovog protesta su zabrinjavajući podaci o broju žena koje su suočene sa nasiljem koje u velikom broju slučajeva završava ubistvom žene. Direktan povod su dva nedavna slučajeva ubistva žena i jednog deteta od strane muških partnera ispred centara za socijalnu zaštitu u Beogradu.

Sa skupa su upućene poruke protiv nasilja, kao i zahtev za pravovremeno reagovanje od strane nadležnih organa.

“Reagujmo dok ne bude kasno”, “Stop femicidu!” i “Stop ubijanju žena!”  se neke od poruka koje su se mogle videti na transparentima.

Kako nezvanično saznajemo, nakon završetka skupa tri policajca u civilu su priveli jednu demonstrantkinju. Čekamo dodatne informacije sa terena.

Foto: Ana Vuković
Foto: Ana Vuković

Femicid

Najmanje osamnaest žena je ubijeno u porodičnom nasilju od početka ove godine. Tokom prošle godine ubijeno ih je preko trideset. Femicid je, i dalje, uobičajena pojava u duboko patrijarhalnom društvu u kom se nasilje nad ženama krajnje mizogino objašnjava patologijom odnosa sa nasilnikom, mistifikacijom porodičnih svađa koji pripadaju privatnoj sferi a okrivljavanje žrtve za nasilje koje trpi predstavlja najčešći mehanizam ovakvog narativa.

Rodno zasnovano nasilje nad ženama je neprikosnovena okosnica tlačiteljskog patrijarhalnog društva koje i pored promene zakonskih regulativa i dalje žene drži u nejednakom socijalnom, ekonomskom i političkom odnosu. Nasilje u porodici (i ubistvo kao njegov krajnji ishod) je možda najekstremniji oblik rodno zasnovanog nasilja, ali je ono duboko ukorenjeno i do te mere deo društvenog normativa da je često teško uočljivo a institucionalno skoro nemoguće dokazivo. Žene su često društveno i ekonomski uslovljene da pristaju na obavljanje nisko plaćenih poslova, plaćene su manje od svojih muških kolega, mogućnost zaposlenja žena je manja (a to posebno treba staviti u kontekst ionako male mogućnosti zaposlenja uopšteno). Posledično, žene imaju različitu startnu poziciju od muškaraca i ugroženu finansijku nezavisnost što ih može dovesti do začaranog kruga ekonomskog, psihičkog, fizičkog i seksualnog nasilja iz kog se jako teško izlazi.

Da je diskriminacija, uznemiravanje, a u svom ekstremnom obliku nasilje i ubistvo žena deo patrijarhalne neoliberalne matrice pokazuje upravo ovaj nejednaki položaj žena o kojem veliki broj feminističkih organizacija i aktivistkinja i aktivista skreće pažnju u javnoj sferi.

Prema statistikama u toku 2016. godine svaka treća žena ubijena je iako se prethodno obraćala institucijama za zaštitu od nasilja. Problem sprovođenja zakona i pružanja zaštite ženama koje i prijave nasilje jeste upravo neadekvatnost institucionalnih reakcija. Brojni primeri (a poslednja dva ubistva u Centrima za socijalni rad posebno) pokazuju da se eskalacija nasilja najčešće dešava kada do prijavljivanja nasilja i dođe i pokrene se postupak napuštanja nasilnika.

Paradoks trenutne statistike femicida u Srbiji se ogleda u tome da su se u poslednjih nedelju dana dogodila dva slučaja ubistva, neposredno nakon donošenja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Samo ova dva primera nam jasno ukazuju na apsurdnost mizogine argumentacije da je zakon preoštar i da omogućava lažne prijave za uznemiravanje. Imajući u vidu dosadašnju slabu i retku reakciju nadležnih službi (Policije, Tužilaštva, sudstva i Centara za socijalni rad) kada su prijave za nasilje u porodici u pitanju, slika ubistva žena u institucijama kojima je namena upravo njihova zaštita pokazuje odnos države prema ovom problemu.

Pa ipak, institucionalna odgovornost je velika ali ne sme biti pripisana (samo) zaposlenim službenicima koji imaju i zakonsku odgovornost da se pridržavaju propisa. Odgovornost pripada onima koji imaju moć da donose odluke i propise. Pitanje moći je uvek razlog za onemogućavanje političke emancipacije žena, što ih dalje drži u ekonomski i socijalno potlačenom položaju. Zato je važna javna artikulacija ovih pitanja koja problematizuju mizoginu politiku koja se reprodukuje u društvu.

Irena Pejić

Foto: Ana Vuković
Foto: Ana Vuković

Kome da se obrate žene koje trpe nasilje

Nasilje uvek zahteva reakciju. Međutim, ženama često nedostaju informacije o tome kome se mogu obratiti, koja su njihova prava, koji mehanizmi postoje i kako ih koristiti. U ovakvim situacijama potreban je neko ko će saslušati, razumeti i podržati ženu. Bez obzira da li je reč o psihičkom, verbalnom, fizičkom, seksualnom ili ekonomskom nasilju, postoje saveznice koje mogu biti podrška!

Autonomni ženski centar (AŽC) od 1993. godine pruža različite vidove podrške ženama koje su pretrpele muško nasilje. Samo tokom protekle godine ova organizacija je pružila 3839 usluga psihosocijalne podrške za 475 žena, dok je 740 žena dobilo 2275 usluga besplatne pravne pomoći. Oko AŽC-a je okupljena Mreža Žene protiv nasilja koju čine specijalističke ženske nevladine organizacije koje u skladu sa raspoloživim kapacitetima pružaju podršku SOS telefona, savetovališta, sigurnih kuća i dr. Žene koje trpe nasilje mogu pozvati SOS telefon nadležan za oblast u kojoj se nalaze ili poslati e-mail, zakazati individualni razgovor u najbližoj ženskoj organizaciji, dobiti pravnu, medicinsku i psihološku podršku, pristupiti grupi za samopomoć.1 Takođe postoji android aplikacija pod nazivom Bezbedna, putem koje se može dobiti psihološka i pravna pomoć, pogledati mapa pomoći u blizini (bolnice, hitne službe, policija, sos agencije), prijaviti nasilje u porodici i pozvati podrška (nadležne službe ili osobe od poverenja iz vašeg imenika) ili poslati sos sms, koji se može aktivirati i uz pomoć prateće bluetooth narukvice. Ovo nisu instant rešenja, proces i dalje može biti dug, ali je značajno da žene imaju nekoga ko je na njihovoj strani i olakšava im kretanje kroz sistem.

Veliki napori se ulažu da pristup podršci u situacijama nasilja bude omogućen ženama širom Srbije i da informacije dospeju i do žena iz ruralnih krajeva. Mreža „Žene protiv nasilja“ okuplja organizacije iz Bačke Topole, Beograda, Kikinde, Kragujevca, Kraljeva, Kruševca, Leskovca, Novog Pazara, Novog Sada, Novog Bečeja, Niša, Smederevske Palanke, Sombora, Užica, Vranja, Vlasotinca, Vršca i Zrenjanina. Kontakti organizacija koje pružaju pomoć ženama može se naći na sajtu Mreže Žene protiv nasilja. Sve žene, bez obzira na nacionalnost, seksualnu orijentaciju, mentalne ili fizičke sposobnosti ili bilo koje vrste različitosti mogu dobiti podršku.

Uspostavljeni su SOS telefoni i na manjinskim jezicima. Klub žena Hera iz Bačke Topole ima SOS telefon i na mađarskom i rusinskom jeziku, Romski centar za žene i decu Daje iz Beograda i Udruženje Romkinja Osvit iz Niša vode SOS telefon na romskom jeziku, kao i Udruženje Roma Novi Bečej koje ima SOS telefon na jezicima nacionalnih manjina.

Zavisno od situacije, žene se mogu obratiti različitim organizacijama.

Na sajtu mreže se takođe mogu pronaći informacije o specifičnijim oblastima rada organizacija članica, tako na primer organizacije Iz kruga – Vojvodina i Iz kruga – Beogrаd pružaju podršku ženama i deci sa invaliditetom izloženim nasilju. Incest trauma centar pruža psihološku podršku deci i ženama koji su preživeli seksualno nasilje. Viktimološko društvo Srbije takođe poseduje službu za informisanje i podršku svim žrtvama kriminaliteta i kršenja ljudskih prava.

Postoje i specijalizovane organizacije i grupe za lezbejke kao što su Labris i Konsultacije za lezbejke. Za probleme sa kojima se žene susreću na radnim mestima specijalizovana je Roza – Udruženje za radna prava žena. Neke od organizacija takođe razvijaju i programe za ekonomsko osnaživanje korisnica njihovih usluga, uglavnom kroz koncept socijalnog preduzetništva, kao što su Ženski centar Užice i Atina.

Ove organizacije sarađuju sa relevantnim organizacijama civilnog društva (npr. organizacijama koje pružaju besplatnu pravnu podršku) i nadležnim institucijama, raspolažu pouzdanim kontaktima i imaju razvijene mehanizme za olakšavanje procesa izlaska iz nasilja. Stručnjakinje koje rade u ovim organizacijama su pre svega usmerene na ženu koja im se obraća i u dogovoru sa njom aktiviraju mehanizme zaštite žene (i dece) i nadležne institucije. Ženske organizacije su sigurni prostori, tu se ženama veruje i one se ne okrivljuju za nasilje koje trpe.

Pored reagovanja na nasilje, ženske organizacije mogu pomoći i u smanjenju rizika od nasilja. Tako recimo organizacije koje se bave borbom protiv trgovine ljudima, kao što su Astra, Atina ili Zrenjaninski edukativni centar mogu pružiti informacije o merama opreza koje mogu pomoći da se izbegnu zamke trgovaca ljudima. Ukoliko razmišljate da idete na studije, volonterski program ili rad u inostranstvo, ne ustručavajte se da proverite organizatore tog programa i aranžmane koji su vam ponuđeni tako što ćete kontaktirati neku od ovih organizacija i zamoliti za savete. Uvek treba proveriti da li program/organizator postoji na radaru neke od ovih organizacije i nadležnih institucija kao (potencijalno) opasan i od njih možete saznati kako da proverite da li su zaista ono za šta se izdaju i šta sve možete da uradite da biste smanjili rizik te kako da postupite u kriznim situacijama.

U svakom trenutku neka žena trpi nasilje. Podelite informacije o opcijama za reagovanje na nasilje sa ljudima oko vas, imajte uvek kod sebe kontakte najbližih ženskih organizacija koje se bave prevencijom i pružaju podršku ženama koje trpe nasilje, jer nikad ne znate kada će vama ili nekome u vašem okruženju zatrebati. Ako ne znate šta da uradite u određenom trenutku pozovite dežurni SOS telefon (nisu svi SOS telefoni nonstop otvreni). Nasilje ne prestaje samo od sebe, važno je da znamo kako da odreagujemo i da zahtevamo od države da aktivno radi na njegovom suzbijanju. To nije samo ženski problem, već problem celog društva, zbog čega su i muškarci pozvani da reaguju i budu informisani o stanju stvari i mehanizmima podrške.

Marija Jakovljević

1w
Foto: Ana Vuković

 

  1. Pravni troškovi mogu biti veliki teret. Neke ženske organizacije ga mogu donekle olakšati davanjem besplatnih pravnih saveta ili zastupanjem žena, ali sudski troškovi padaju na teret žene.
Prethodni članak

Podrška štrajkačima

Štrajk u Gorenju

Sledeći članak