Na nedavno održanoj konferenciji za medije Saveza udruženja privatnih predškolskih ustanova Beograda na videlo su isplivale ozbiljne zebnje za opstanak privatnih vrtića.
Naime, na konferenciji je rečeno da bi odluka Grada da poveća subvencije za vrtiće sa 28.000 na 33.000 dinara, ali i da ih od sada uplaćuje na račun vrtića, a ne roditelja, ugrozila autonomiju tih ustanova, jer bi na taj način one postale budžetski korisnici.
Osim toga, ukazali su na to da bi takva odluka dovela i do povećanja troškova, jer bi vrtići morali da zaposle još jednu osobu koja će se baviti podnošenjem zahteva za sredstva, što su do sada radili roditelji.
„Ako dođe do toga da se privatni vrtići ugase, dolazimo do otpuštanja i povećanog broja nezaposlenih“, na konferenciji je izjavila advokatica Jovana Memarović, upozoravajući da ovakve promene za cilj imaju gašenje preduzetništva.
Ko se boji subvencije još?
Predsednica Samostalnog sindikata radnika predškolskog vaspitanja i obrazovanja Beograda (SSPVO), Vesna Janjić, za Mašinu predočava probleme koji su sada snašli privatnike.
„Sada je, kako vidimo, privatnim osnivačima, najveći problem što subvencije neće ići preko roditelja, već ce ići direktno na račune privatnih predškolskih ustanova. Ono što ne odgovara privatnim osnivačima je što će grad kontrolisati uslugu i neće moći da naplaćuju za odsutno dete, više nego za prisutno, već će morati da obračun vrše kao i u državnim predškolskim ustanovama“, navodi Janjić.
Prema njenim rečima, biće više mogućnosti da se proveri na koji način vlasnici privatnih vrtića isplaćuju lične dohodke zaposlenima.
O osnovanosti strahova privatnika razgovarali smo i sa Jelenom Dinić, vaspitačicom, sindikalnom aktivistkinjom i urednicom stranice „Vrtić Info“.
„Što se tiče pravnih i ekonomskih posledica po privatne vrtiće advokatice su bile vise nego jasne. Njima je to previše obaveza za premalo para“, za Mašinu kaže Dinić.
Pitanje autonomije
Posmatrajući interes radnika, predsednica SSPVO ovu situaciju vidi i kao prvi korak ka proširenom dejstvu Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u predškolskim ustanovama.
„Shodno novonastaloj situaciji, kada se subvencije u potpunosti isplaćuju na račune privatnih predškolskih ustanova, nema razloga da se na te zaposlenene ne primenjuje Poseban kolektivni ugovor, dakle, pravo na jubilarnu nagradu, na solidarne pomoći u skladu sa PKU kao i na sva ostala prava zaposlenih“, za Mašinu objašnjava Janjić.
Predsednica SSPVO ukazuje na to da bi proširenjem dejstva Posebnog kolektivnog ugovora nestala diskriminacija između zaposlenih u državnom i privatnom sektoru i poziva zaposlene u privatnim predškolskim ustanovama da se pridruže Samostalnom sindikatu i da za sebe izdejstvuju važenje Posebnog kolektivnog ugovora.
Kako predsednica Sindikata navodi, ovde nije u pitanju autonomija poslovanja, nego manjak profita, jer će kao direktni budžetski korisnici, privatnici biti primorani da poštuju PKU, a samim tim, imaće manju zaradu.
Sistemske promene umesto brzih i lakih rešenja
Kada je u pitanju rešavanje društvenih problema privatnim poduhvatima, urednica portala „Vrtić Info“ smatra da nisu i po definiciji ne mogu biti na opšte dobro sve dece.
„Meni ovo najviše liči na pravljenje nereda u već nedovoljno kontrolisanom sektoru i buđenja nade kod roditelja da će im biti pokriveni svi troškovi što nije moguće jer već previše toga ide preko leđa, ne toliko vlasnika koliko zaposlenih u tim privatnim vrtićima koji su već opterećeni preko svake mere“, objašnjava Dinić i dodaje da bi to naravno i smanjilo profit koji je osnovna ideja vodilja svakog privatnog posla.
Ad hoc odluke gradolnačenika u ostavci Šapića sagovornica Mašine naziva pokušajem neke neuke predizborne kampanje, koja će mu se svakako „olupati o glavu“, isto kao i roditeljima koji su u septembru pristali da upišu decu u privatne vrtiće umesto da su napravili pritisak da se grade državni objekti.
Kako ste mogli da čitate na Mašini, troškovi državnog vrtića po detetu su značajno manji, a sa do izdvojenih 20 milijardi dinara za subvencionisanje privatnih predškolskih ustanova do sada je moglo da bude izgrađeno čak 30 novih objekata predškolskih ustanova.
„Nadam se da je sada svima jasno da nema brzih i lakih rešenja te da moramo da insistiramo kolektivno na trajnim, kvalitetnim i održivim rešenjem društvene, a ne privatne brige o deci. Privatni vrtići rade u svoju korist i dobrobit dece čiji roditelji mogu to da priušte, a država i državni vrtići na korist dece i celokupnog društva“, zaključuje Dinić.
A.G.A.
