Novi izveštaj koji je danas objavljen od strane pokreta Marš sa Drine i organizacije BankTrack pokazuje konstantan otpor prema projektu Rio Tinta za eksploataciju litijuma u Srbiji, neposredno pred godišnju skupštinu akcionara kompanije. U izveštaju se navode ekološki, pravni i ekonomski rizici sa kojima se kompanija suočava dok nesmetano nastavlja sa razvojem rudnika, centra za preradu i deponije u dolini Jadra, navodi u saopštenju udruženje Marš sa Drine.
Ažurirana analiza, „Mining for Trouble: A Wake-Up Call for Banks and Investors“, ističe pojačani javni otpor i društvene nemire koji su se samo povećali od jula 2024. godine, kada je Ustavni sud Srbije poništio odluku Vlade iz 2022. godine koja je poništila početne planske dozvole Rio Tinta. Ova odluka je ponovo podigla tenzije po pitanju rudnika, posebno jer je poništenje uredbe iz 2022. godine došlo kao odgovor vlasti na masovne demonstracije i blokade saobraćajnica širom zemlje. Zbog načina na koji je odluka Ustavnog suda doneta, mnogi su je ocenili kao politički manevar, a ne kao istinsko pravno poništenje, navodi se u saopštenju
Izveštaj identifikuje ključne rizike za Rio Tinto i šire finansijske implikacije za njegove investitore, fokusirajući se na ekološke, društvene i upravljačke (ESG) zabrinutosti, kao i političku nestabilnost u Srbiji, komentarišu iz Marša sa Drine.
Ključni nalazi iz izveštaja, koji izdvajaju Marš sa Drine, uključuju: „rastući otpor i javno neslaganje, pri čemu se 60% građana Republike Srbije protivi projektu; ekološke i društvene rizike, uključujući ugrožavanje izvora pijaće vode koji su od velike važnosti za Srbiju; probleme sa kredibilitetom i sporne poslovne prakse, uključujući kritike sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu u vezi sa korišćenjem studije Rio Tinta; rizike po reputaciju zbog državne represije prema protivnicima ovog projekta i izostanka transparentnost u samom poslovanju“.
Pokret Marš sa Drine smatra da zainteresovane strane treba da vrše pritisak na Rio Tinto kako bi napustio projekat, s obzirom na sve nestabilniju situaciju i neuspeh kompanije da obezbedi legitimnu društvenu dozvolu za rad.
„Činjenica da je Rio Tinto dva puta podneo nepotpune zahteve za obim sadržaja procene uticaja (EIA) pokazuje da nisu naučili iz svojih prošlih grešaka. Naši prijatelji se hapse bez razloga, naši naučnici se ne poštuju i nazivaju nas ekoteroristima, samo zato što štitimo najplodniju zemlju u Srbiji od pretvaranja u industrijsku zonu. Stajati po strani i posmatrati kriminalizaciju zaštite zemlje je loša slika za bilo koju kompaniju koja tvrdi da podržava ‚pravednu‘ ‚zelenu‘ tranziciju. Ovaj projekat mora biti napušten – ako Rio Tinto želi da sačuva integritet investicija svojih akcionara i ono što je ostalo od reputacije kompanije“, kaže Jovana Amidžić iz Marš sa Drine.
I.K.
