Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju otvorilo je dugo očekivanu javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.
Iz udruženja „Mame su zakon“ poručuju da su zadovoljni što se konačno, posle skoro tri godine, o čemu je Mašina već pisala, pristupilo izmenama i dopunama Zakona, međutim, istovremeno su sa žaljenjem konstatovali da je moglo više da sa učini na polju zaštite majke, dece i porodice. Kako su i saopštili u svojoj analizi predloženih mera i dopuna, od pozitivnih izmena izdvojili su one koje se tiču majki koje imaju dete sa invaliditetom, zatim kazne namenjene institucijama, rukovodiocima i izvršiocima koji prave propuste u radu, kao i sve izmene koje su u vezi sa odlukama Ustavnog suda Srbije iz decembra prošle godine.
Ipak, kako navode, u Nacrtu zakona nema izmena koje se tiču majki koje nemaju 18 meseci vezanog radnog staža, nema nijedne izmene koja se tiče porodilja preduzetnica, izostaje garantovana minimalna naknada zarade tokom nege deteta, nema unetih izmena za žene koje moraju da održavaju trudnoću niti izmena koje se tiču žena koje zarađuju više od tri prosečne zarade i nema podrške za majke koje su rodile više od četvoro dece.
Bez obeštećenja za one na koje se Zakon odnosio do sad
Povodom pomenutih izmena Zakona za portal Mašina Tatjana Macura, osnivačica organizacije „Mame su zakon“ je izjavila da su sve izmene koje se uvode važne:
„Međutim, nama, a mislim da ne grešim ako kažem da je i javnosti, izmena koja se odnosi na majke koje su rodile decu sa invaliditetom bila je najvažnija. Ne samo etički, već i zbog toga što je ova odredba bila nedvosmisleno protivustavna i u trenutku kada je skupštinska većina usvojila ovaj Zakon. Bilo je i tada nedopustivo da majke moraju da biraju između naknade na koju one imaju pravo i naknade na koju ima pravo njihovo dete. Ovo se sada menja, ali nažalost, zbog manipulacije na relaciji Ustavni sud-Vlada RS, neće biti moguće obeštećenje za one na koje se Zakon odnosio do sad.“
Na pitanje zbog čega se nije više učinilo na tom polju, Tatjana Macura je pojasnila da je u slučaju majki koje su rodile decu sa invaliditetom, u pitanju manipulacija Ustavnog suda:
„Da je US doneo odluku koja kaže da ova odredba nije u saglasnosti sa Ustavom, onda bi ove žene mogle da traže obeštećenje. Kako se to nije dogodilo, sama izmena u ovom momentu sprečava retroaktivnu primenu izmena Zakona i važi samo za nove slučajeve majki koje će roditi decu sa invaliditetom, kao i za one porodice koje imaju decu sa invaliditetom mlađu od 5 godina.“
Za sve druge žene koje pogađa ovaj Zakon, a koje nisu obuhvaćene ovim izmenama, obrazloženje države je da u budžetu nema dovoljno novca da bi se izvršile obimnije korekcija ovog Zakona, naglašava Tatjana Macura i dodaje:
Mi svakako ne odustajemo od borbe i fokus u narednom periodu biće „nevidljive radnice“, preduzetnice, majke koje su pre porođaja imale visoke zarade, majke koje su rodile više od četvoro dece i redom sve one grupe koje smo detektovale za ove 3 godine koliko se bavimo ovim Zakonom.
Iz pomenutog udruženja podsećaju i da su u februaru 2019. godine podneli Predlog za ocenu ustavnosti pojedinih odredbi i da su na odluke suda čekali do decembra prošle godine, kada je Ustavni sud odlučio da se o ovoj odredbi ne izjasni. Objašnjavaju da Ustavni sud Srbije nije izabrao da se o ovim odredbama ne izjasni ne bi mogla da se primeni zabrana povratnog dejstva zakona a da se izjasnio, „očekivana odluka je da bi se odredbe proglasile neustavnim i porodice dece sa invaliditetom bi mogle da se obeštete“.
Nezaposlene i ekonomski neaktivne majke i dalje zakonom nezaštićene
Iz udruženja „Mame su zakon“ postavljaju i pitanje šta sa periodom nege deteta tokom kojeg „majke mogu da primaju banalne iznose od nekoliko stotina do nekoliko hiljada dinara?“
Ovo se posebno odnosi na majke koje su registrovane kao poljoprivredne osiguranice (kojih u Srbiji ima ukupno sedamdesetak), i majki koje nisu imale pravo na isplatu minimalne zarade tokom porodiljskog odsustva, tj. do navršenih tri meseca života novorođenčeta.
Kako navode, država je odredila iznos preko kojeg ne može da se vrši isplata, „ali je elegantno izbegla da odredi minimalni iznos ispod kojeg se ne može ići.“
Stoga, iz „Mame su zakon“ skreću pažnju javnosti da je ovo ujedno i najveći problem sa primenom konkretnog zakona, a posebno ako se uzme u obzir činjenica da je više od trećine porodilja u Srbiji nezaposleno ili ekonomski neaktivno.
Dodatno, predloženim izmenama prepoznaju se majke koje su rodile petoro dece, ali samo u slučaju kada je neko od dece preminulo ubrzo nakon rođenja i ako majka za to dete nije ostvarila prava iz Zakona. Sve druge porodice, kako se navodi u analizi koju je udruženje „Majke su zakon“ sprovelo, koje imaju više od četvoro dece ovaj Zakon ne prepoznaje.
Iz udruženja „Mame su zakon“ najavili su upućivanje amandmana na ovaj predlog i dalje insistiranje na dubljim izmenama Zakona.
V.K.
