O mladima se često izveštava stereotipno i u negativnom kontekstu, pokazuje istraživanje KOMS-a

Krovna Organizacija Mladih Srbije objavila je rezultate istraživanja ,,Mladi u medijskom ogledalu 2022“, šestog po redu istraživanja koji je ova organizacija realizovala sa ciljem praćenja diskursa o mladima u medijima, a rezultati ukazuju na to da mladi u mejnstrim medijima dobijaju najviše prostora u sklopu izveštavanja o crnoj hronici, dok ostale teme od značaja za mlade ostaju nedovoljno pokrivene.

Sa predstavljanja publikacije

U fokusu prvog dela istraživanja bio je monitoring devet mejnstrim medija (novine ,Večernje novosti, ,Danas i Informer, dnevnici na televizijama RTS 1, TV Pink i N1 i portali Blic, Mondo i Peščanik) kako bi se utvrdilo koliko često i na koji način ovi mediji izveštavaju o mladima.

Istraživanje je pokazalo da je u posmatranim medijima najviše pažnje bilo posvećeno temi bezbednosti mladih (43%), kao i to da su mladi u medijima najčešće bili zastupljeni u okviru izveštavanja o crnoj hronici i krivičnim delima gde su se pojavljivali kao žrtve ili počinioci.

Naročito negativno ocenjen je način na koji su ovim temama pristupali portali Blic i Mondo, pre svega zbog neetičkog i senzacionalističkog izveštavanja o tragičnim događajima, ali i zbog izbegavanja da se isti smeste u širi društveni kontekst, a zatim i ponude konkretna rešenja ili utiče na promenu politika.

Pored bezbednosti mladih, značajniji udeo u sadržajima mejnstrim medija imale su jedino teme vrednosti mladih i politička participacija (24%) i mladi i obrazovanje (17%), dok je tema mladi, aktivizam i volonterski rad bila skoro u potpunosti zapostavljena (1%).

Zabrinjavajuć je i podatak da su u čak 40% slučajeva mladi predstavljeni u negativnom kontekstu, dok je samo u 19% slučajeva kontekst bio pozitivan. Onda kada se o mladima izveštavalo na afirmativan način, uglavnom se radilo o nadprosečno uspešnim i inteligentnim individuama. S druge strane, dominantna slika koja se gradi o mladima u mejnstrim medijima bazirana je na stereotipima o nasilništvu, sklonosti kriminalu, promiskuitetnosti, lenjosti, neobrazovanosti i nedovoljnom nivou patriotizma.

Osim toga, uočena je i tendencija da se mladi predstavljaju kao homogena grupa, uz minimalno izveštavanje o mladim osobama koje pripadaju osetljivim grupama (siromašni, nacionalne manjine, LGBT+ populacija, osobe sa invaliditetom itd.), kao i to da se zainteresovanost medija uglavnom ograničavala na mlade iz većih gradskih sredina, najpre iz Beograda (44%), a u znatno manjoj meri iz Novog Sada (9%) i Novog Pazara (6%).

U pogledu zastupljenosti rodova u medijima, utvrđeno je da se muški akteri 2,6 puta češće pojavljuju od ženskih, ali i da su izuzetno retke objave u kojima je lični uspeh devojaka stavljen u prvi plan. Mejnstrim mediji najčešće izveštavaju o devojkama kao o žrtvama zločina i nesrećnih događaja, ili o mladim influenserkama i estradnim ličnostima, kada se akcenat stavlja na luksuzni stil života, fizički izgled i skandale.

Sa predstavljanja publikacije
Sa predstavljanja publikacije; Izvor: koms.rs

Odlična ocena za omladinske medije

Poseban segment istraživanja odnosio se i na analizu zainteresovanosti omladinskih portala za teme koje su, u skladu sa aktuelnim društveno-političkim kontekstom, označene kao prioritetne, a to su: aktivizam, ekologija, mentalno zdravlje i seksualno i rodno zasnovano nasilje.

Većina analiziranih portala pokazala je veliko interesovanje za temu aktivizma, a po učestalosti izveštavanja o ovoj temi istakli su se „O radio“, „Zoomer“, „Youth vibes“, „Mingl“ i „Oblakoder“ koji su kroz informativne i analitičke tekstove pokušavali da predstave aktivizam u pozitivnom svetlu i ukažu na važnost aktivističkog angažmana i političke participacije mladih.

U izveštavanju o ekologiji ubedljivo je prednjačio portal „O radio“ koji se fokusirao na širok spektar ekoloških pitanja i problema, redovno konsultujući relevantne stručnjake i mlade ekološke aktiviste i pozivajući na učešće u različitim događajima sa ekološkom tematikom.

„Zoomer“ i „Oblakoder“ su se najviše od svih portala posvetili pitanju mentalnog zdravlja mladih kroz pokrivanje različitih tema, a za pohvalu je i to što su u pojedinim slučajevima bili priloženi kontakt-brojevi centara koji pružaju psihološku podršku.

„Oblakoder“ se izdvojio kao medij koji je nejčešće izveštavao o aktuelnim slučajevima nasilja nad ženama i femicida u Srbiji, a na ovom portalu se mogao naći i niz analitičkih tekstova koji su za cilj imali pojašnjenje termina koji nisu poznati široj javnosti i pokretanje tema o kojima se inače vrlo retko piše (npr. uspon incel zajednice, alkoholizam među mladima i neželjeni seksualni odnosi tokom pijanstva, nasilje nad ženama u digitalnom prostoru i slično).

Opšti zaključak je da su omladinski mediji temama rodno zasnovanog nasilja pristupali na profesionalan način, bez pribegavanja senzacionalizmu i uz poštovanje dostojanstva i integriteta žrtava.

Iako u nedovoljnoj meri, omladinski mediji su se takođe pokazali inkluzivnijim u odnosu na mejnstrim medije kada je reč o izveštavanju o marginalizovanim grupama mladih, a u njima je bilo ostavljeno i više prostora za mlade da govore sami o sebi i problemima sa kojima se suočavaju, odnosno, da preuzmu ulogu subjekta.

Procenjeno je i da omladinski portali sadrže veliki potencijal za razvoj proaktivnog novinarstva, odnosno novinarstva orijentisanog ka predlaganju konkretnih rešenja za goruće društvene probleme.

K.M.

Prethodni članak

Građanima sela Negrišori, umesto spomenika

Pitali smo nastavnike: Da li državna matura može da unapredi obrazovni sistem u Srbiji?

Sledeći članak