Ministar prosvete, Branko Ružić, izjavio je na završnoj konferenciji Projekta državne mature u Beogradu da će ovaj poduhvat biti „reformski iskorak u našem obrazovnom sistemu“, kao i da je on u interesu budućih akademskih građana, kako prenosi RTV. Budući, a ni sadašnji akademski građani se, međutim, ne bi složili.
Kako ste ranije mogli da čitate na Mašini, projekat Državne mature izazvao je burne reakcije među učenicima kada im je bio predstavljen u martu 2022. godine. Brojna pitanja koja su učenici već tada imali ostala su do danas neodgovorena. „Vi se ništa ne pitate“, bila je rečenica koja je izazvala revolt među srednjoškolcima i označila početak njihovog protesta sa zahtevom da ipak budu ,,pitani“.
Predstavnici srednjoškolskog udruženja ,,I mi se pitamo“ od tada su izneli najvažnije primedbe i nedostatke projekta Državne mature i pokrenuli peticiju sa zahtevom izmene istog. Značajan broj učenika i učenica okupio se početkom prošle nedelje ispred Ministarstva prosvete u znak podrške inicijativi „I mi se pitamo“, čiji su predstavnici predali 25.000 potpisa protiv ovakve mature.
„Ja tu vrstu pobune ne razumem“, za Mašinu kaže nastavnik srpskog jezika i književnosti, Dušan Blagojević. Ovaj nagrađivani nastavnik navodi da ključni problem „prave“ fakulteti, a ne Ministarstvo.
„Ako jedan srednjoškolac ne treba da putuje, da se prijavljuje, da plaća pripremu na fakultetu, da plaća probni ispit, pa prijemni ispit, već sve može da završi u svom rodnom gradu, ne uspevam da razumem u čemu je problem. Četiri godine si učio taj predmet, i imao dobre ocene, i sad je problem da izađeš i polažeš maturu. Kako je to moguće?“, pita se Blagojević.
Sa druge strane, Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija (FBG), opravdava protest srednjoškolaca i smatra da bi učenici lakše prihvatili maturu da su bili pravovremeno informisani o njenoj korisnosti. „Kada ne izlazite sa jasnom strategijom, kada niste do kraja otvoreni prema onima od kojih uspeh ispita najviše zavisi, onda je otpor jedina razumna reakcija“, dodaje Markov.
Učenici su kao jednu od glavnih zamerki mature istakli to što će test biti isti za učenike različitih škola i profila. Za njih to predstavlja manjkavost projekta, dok Blagojević to naziva „prilikom“.
„Ukoliko je kvalitet nastave zadovoljavajući, srednje stručne škole nemaju razloga da brinu. Da podsetim da fakulteti dosad nisu pokazivali nimalo razumevanja za srednje stručne škole; kada su učenici iz srednjih stručnih škola polagali prijemni za fakultet, oni su morali da spremaju gimnazijske programe, po kojim su fakulteti koncipirali prijemni ispit. Državna matura uvodi i tu novinu, ne usmerava se na sadržaje koji se nisu obrađivali u srednjim stručnim školama, ona, ponavljam još jednom, jeste usmerena na standarde koji godinama postoje i važe za sve škole“, za Mašinu kaže Blagojević.
Zašto baš srpski jezik i matematika na ispitu?
Još jedna od zebnji učenika bila je to što će svi polagati ova dva predmeta, iako im je jedno od ta dva „nepotrebno za dalje školovanje“, kako su to sročili predstavnici ,,I mi se pitamo“ u tekstu peticije.
Ovakav test je za Blagojevića „oličenje pismenosti“. Kako BBC prenosi, prema rezultatima testiranja Međunarodnog programa procene učeničkih postignuća (PISA), Srbija je ispod proseka zemalja članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), dok je svaki treći petnaestogodišnjak u Srbiji funkcionalno nepismen.
„Maternji jezik je osnova ma kakve pismenosti, a pre svega čitalačke, a matematička pismenost osnov naučne“, kaže Blagojević i dodaje: „Naši učenici godinama postižu jako loše rezultate na PISA testovima, a tamo se pre svega proveraju tri vrste pismenosti: čitalačka, matematička i naučna“.
Ako je predviđeno da matura „omogući jednakost i pravičnost“ i da srednjoškolci „u poznatom okruženju, u svojim matičnim školama apliciraju za više visokoškolskih ustanova“, kako je izjavio ministar prosvete, zašto je onda Ministarstvo odobrilo prijemne ispite i pored državne mature? Prema navodima Politike, veliki broj fakulteta zadržaće prijemne ispite, preimenovane u „ispite posebnih sklonosti“, usled specifičnosti pojednihih fakulteta.
Predsednik FBG-a ovakvu odluku Ministarstva vidi kao kompromis, odnosno iznuđeno rešenje, budući da pojedini fakulteti nisu pokazali spremnost da prihvate maturu kao jedini kvalifikacioni ispit. Iako je, prema navodima Markova, u određenoj meri razumljivo što pojedini fakulteti zaziru od mature, prednost ipak treba da ima pravovremena organizija i rešavanje problema, umesto pronalaženje kompromisa. „Ako znamo šta je problem i koji se izazovi mogu javiti, zašto ne bismo radili na prevazilaženju istih, umesto što idemo linijom manjeg otopra“, pita se Markov.
Blagojević, međutim, podseća da su su profesori sa gotovo svih univerziteta učestvovali u izradi ispitnih materijala za pilote, pa i za probnu državnu maturu, kao recenzenti i supervizori, ali tada nisu iskazivali sumnju u državnu maturu.
„Fakulteti godinama ne reaguju na sve ono što se dešava u obrazovanju, na ma koju reformu, ali su ovog puta veoma glasni. Valjalo bi napraviti ozbiljnu analizu koliko novca fakulteti gube jer sa uvođenjem državne mature neće biti pripremne nastave, probnih ispita, prijemnih ispita – a sve su to studenti plaćali. Postavlja se pitanje da li fakultetu ovako burno reaguju samo zbog novca, jer ja iskreno nisam još nigde pročitao valjane argumente koji su ubedljivi, a koje iznose fakulteti“, za Mašinu kaže ovaj nastavnik.
Što se pitanja regularnosti tiče, Blagojević smatra da bi konstruktivno rešenje bilo da se fakulteti uključe i u sam proces realizacije državne mature. „Uključeni su u izradu ispitnih materijala, recenzenti su, mogu dakle i delegirati i svoje predstavnike koji će nadgledati ili pregledati ispit“, dodaje Blagojević.
Da li državna matura može biti bolja alternativa pojedinačnim prijemnim ispitima na fakultetima?
Sagovornici Mašine smatraju da, uz izvesne promene, apsolutno može.
Markov ukazuje na propuste u sadašnjem projektu i navodi da je bilo potrebno na vreme postići dogovor sa univerzitetima, poraditi na kampanji popularizacije samog ispita i zajedničkom rešavanju problema koji bi se mogli javiti prilikom polaganja.
„Matura pored sertifikacione ima i evaluativnu funkciju, i mislim da je to problem brojnih škola – strah od rezultata, i u kojoj meri će se uspeh učenika razlikovati od ocena koje su imali. Mislim da se i sa tim moramo suočiti, i krenuti da stvari popravljamo, a ne da ih odlažemo“, tvrdi Blagojević i dodaje da se državnom maturom može unapredi naš obrazovni sistem, a to nužno podrazumeva sagledavanje svih manjkavosti i propusta.
„Da li će se nešto promeniti u doglednoj budućnosti, ostaje nam da vidimo, ali uprkos spremnosti fakulteta da razgovaraju sa Ministarstvom na tu temu, i dalje sam skeptičan po pitanju poštovanja novih rokova i mislim da nas čeka najmanje još jedno odlaganje“, za Mašinu kaže Markov.
