Redakciji Mašine juče su se javile žene koje su zaposlene u ovoj firmi i koje su spontano obustavile rad. One tvrde da vlasnici fabrike nekim radnicama duguju plate za poslednjih nekoliko meseci. Pored toga one svedoče da su im plate manje od zakonom propisane minimalne plate – odnosno, da je visina zarada između 20 i 25 hiljada dinara mesečno, čak i onda kada rade prekovremeno i subotom. Kako nam kažu sagovornice njihovi ugovori o radu se nalaze u firmi ali i da su neke od radnica radile bez ugovora.
Pored ovih veoma konkretnih zamerki, one još pominju i velike pritiske na radnice od kojih se traži da rade čak i onda kada imaju određene zdravstvene probleme. Tako je jedna radnica koja je želela da ostane anonimna rekla da ih gazda ponekad zove i dok su na bolovanju i vrši pritiske na radnice da se vrate na posao.
Prema njhovim rečima, dešavali su se i pritisci na radnice tako što su se nekima od njih uručivali otkazi zbog besmislenih stvari, kao što je bio slučaj ove zime kada je jedna radnica otpuštena zato što je nosila duksericu sa kapuljačom jer je u fabrici bilo hladno.
Radnica koja je želela da ostane anonimna je rekla da im je u jednom trenutku prekipelo i da su tada odlučile da prestanu sa radom dok im vlasnik fabrike ne isplati zarade.
U toku dana smo stupili u kontakt sa ovim preduzećem, međutim rečeno nam je da moramo da razgovaramo sa gazdom čiji kontakt nisu mogli da nam daju tako da još uvek nismo uspeli da dobijemo komentar uprave firme na ove navode radnica.
Vesti dodajemo i da je, prema rečima radnica sa kojima smo kontaktirali u toku dana, inspekcija rada nekoliko puta bila obavešena o dešavanjima u firmi ali su reakcije inspekcije bile mlake i da je tek nakon obustave rada jedna od radnica pozvana da da izjavu u lokalnoj policiji iako je inspekcija rada posetila firmu još pre nekoliko nedelja.
Stefan Aleksić, koordinator međunarodne mreže Klin klouz Kempejn (Clean Clothes Campaign) izjavio je da su ovakvi postupci „nedopustivi, veoma često i nezakoniti ali i da su relativno česti u ovoj grani u kojoj su uslovi tradicionalno loši“. On dodaje da se i pored toga radnice retko usuđuju da sa ovim informacijama izađu u javnost ili stupe u ovakve obustave rada jer su najčešće u nezavidnoj socijalnoj poziciji.
„Plata na nivou minimalca, ispod nivoa minimalca, neplaćanje prekovremenog rada i pritisci na radnike su redovna pojava. Ali iako su ove prakse protivzakonite, radnici često nisu u mogućnosti da se bore za svoja prava zbog toga što su ucenjeni od strane poslodavca. I najbolji način da se radnici za svoja prava izbore je da se sindikalno organizuju” izjavio je Aleksić.
Međunarodna mreža Klin Klouz Kempejn, koja se bavi pravima radnika u tekstilnoj industriji 2017. godine je izradila istraživanje o uslovima rada u ovoj industriji koje je pokazalo da je upitanju industrija koja zapošljava ranjive grupe stanovnika (prvenstveno žene) u kojoj su zloupotrebe česte a pritisci na radnike veliki.
M.M.
