Danas je u prostorijama Kuće ljudskih prava i demokratije u Beogradu održana konferencija za medije inicijative Odbranimo reke Stare planine. Predstavnici inicijative upoznali su veliki broj prisutnih novinara i građana sa štetnošću derivacionih hidroelektrana, situacijom na terenu i daljim planovima incijative.
Aleksandar Jovanović Ćuta je izjavio da se borba za reke Stare planine prelila i na ostale delove Srbije. Po njegovim rečima:
U toku je pobuna protiv izgradnje derivacionih hidrocentrala u Vlasotincima, Raškoj, Kraljevu, Crnoj Travi i Mlavi. ORSP poziva sve borbe za reke da se ujedine u jedan opštenarodni front protiv ovog bezumlja i zla koje se zove derivacione MHE.
Jovanović je u ime ORSP od nadležnih javno zatražio momentalnu obustavu izgradnje svih derivacionih MHE u zemlji, hitno donošenje zakona o zabrani dMHE na svim područjima, uključujući ona koja formalno nisu pod zaštitom i momentalno otvaranje svih predmeta i dokumentacije koja se tiče izgradnje dMHE. Građanima Srbije je poručio da će morati da se bore ukoliko žele da zaštite svoje reke.
Goran Tokić sa Elektronskog fakulteta u Nišu je objasnio da se Vlada Srbije početkom decenije obavezala da dostigne standarde EU u pogledu udela obnovljivih izvora u ukupoj proizvodnji električne energije. Očekivani udeo je do 2020-e trebalo da dostigne 27%.
(P)ri čemu je neko iz EU dirigovao da se u tih 27% ne računa HE Đerdap, koja proizvodi oko 1GW, odnosno šestinu ukupno instalisane snage u Srbiji.
Tokić je konstatovao da se u planove o izgradnji dMHE ušlo haotično, bez jasne strategije o obnovljivim izvorima energije, analize njihovog realnog energetskog potencijala, pre izrade adekvatnih procena njihovog uticaja na životnu sredinu i život lokalnog stanovništva. Ovaj problem je, izjavio je Tokić, bio nepoznat široj javnosti do nastanka pokreta Odbranimo reke Stare planine, koji danas podržava 80 000 ljudi.
„Neko iz države je odlučio da reke koje su javno dobro može da da privatniku da sa njima radi šta hoće, a da to bude u nekakvom zakonskom okviru. U praksi smo videli da se zakon ne poštuje, a primenjuje tehnologija koja je odbačena u svetu”, upozorio je Tokić. Tamo gde se u svetu deo vodotoka ubacuje u cevi ne prelazi se 10-20% protoka,
(I) to najčešće u proleće, kad su velike vode. Ta se tehnologija u Srbiji izvitoperila, tako da se u cev, po zvaničnim podacima, ubacuje 80-90% vode, a nezvanično i 100%.
Sa Vlasine, gde je prvo primenjena, ova tehnologija se proširila na reku Jošanicu, i dalje. „Ukoliko bi se, po planu, napravilo 500 dMHE Srbija bi izgubila 1500km reka.” Iako je ispunjenje energetskih standarda EU bilo povod za uvođenje dMHE, njihova izgradnja je, zbog problema do kojih dovodi, u suprotnosti sa drugim zahtevima EU.
Komentarišući zakonski okvir za izgradnju dMHE i borbu protiv njihove izgradnje, Aleksandar Panić je informisao javnost o tome da visoki zakonski akti o vodoprivredi ne prepoznaju hidroelektrane kapaciteta manjeg od 10MW, dok su dMHE prosečne snage 0.2-0.3 MW. U pitanju je „(M)inorna proizvodnja struje uz maksimalnu štetu po ekosistem”. Na gradilištima dMHE dolazi i do bespravne seče šume, uništavanja privatnih poseda i potpunog zanemarivanja prava i interesa lokalnog stanovništva, koje nema priliku da izrazi svoje mišljenje o nametnutim procesima. U ime građana su, po Panićevim rečima, opštine i lokalne samouprave odlučivale mimo zakona. Panić je najavio pokretanje upravnih postupaka protiv umešanih u izgradnju dMHE.
Desimir Stojanov, meštanin sela Rakita koji se proteklih nedelja suprotstavljao teškoj mehanizaciji, je izjavio da je:
U Rakiti suspendovana država. Tamo se zakoni ne poštuju i nema ni trunke pravde.
Investitora je optužio za uzurpaciju i dovođenje nasilnog privatnog obezbeđenja, a odbornike u lokalnoj skupštini i organe reda za podržavanje štetnog projekta. Postavio je pitanje odnosa države prema manjinama, budući da je 90% stanovništva Rakite bugarske nacionalnosti, i odnosa prema budućim naraštajima. „Ne brani Desko Rakitsku reku zarad sebe, nego zarad onih koji dolaze. I nećemo dozvoliti da je uzmu.”
Aktivisti Odbranimo reke Stare planine najavili su protestni skup u Beogradu, čije se održavanje planira krajem januara 2019.
Podsetimo, oko 800 mini-hidroelektrana je u planu da bude izgrađeno u Srbiji. Ukupan broj MHE planiranih na Balkanu, u regionu poslednjih preostalih divljih reka Evrope, dostiže 3000. U proteklom periodu aktivisti su inicirali više regionalnih i internacionalnih konferencija i protestnih skupova posvećenih ovoj problematici.
Na nekoliko lokacija u regionu, uključujući naselja Kruščicu (BiH), Vinicku (CG), Rakitu i Rudinjsku reku (SR) borbeni meštani i aktivisti su zasad delimično ili potpuno sprečili izgradnju MHE. Zahvaljujući inicijativi Ministarstva za zaštitu životne sredine Republike Srbije izgradnja MHE je nedavno sudskom odlukom zabranjena na reci Visočici na Staroj planini.
I.K.
